Mapa sajta

CorD Recommends

Više...

Stylianos Tsoktouridis, generalni direktor, Alumil YU INDUSTRY a.d.

Lokalna proizvodnja je značajna za uspešno poslovanje kompanije

Alumil kompanija plasira na tržište 65 različitih...

Vladimir Mitić, CEO, Visa Prom d.o.o.

Poštujemo prirodu, čuvamo kvalitet

Visa-Prom d.o.o. je preduzeće koje više od...

Božidar Aleksandrović, vlasnik, Vinarija Aleksandrović

Od požutele recepture do najboljih restorana

Krenuli su od dva hektara vinograda i...

Vladimir Panajotović, vlasnik, Vinarija Panajotović

Za svakog se nađe pravo vino

U Vinariji Panajotović vina se proizvode od...

Bokseri se pridružili inicijativi Otvoreni Balkan i formirali takmičenje Open Balkan kup

Novoformirano boksersko takmičenje pod nazivom "Open Balkan kup" nastavlja se mečevima drugog kola u Kumanovu 7. oktobra, nakon premijernih...

Turističke takse u Amsterdamu biće najveće u Evropi

Čelnici holandskog grada Amsterdama najavili su povećanje poreza na noćenje od 12,5 odsto na cenu hotelske sobe, dok će...

Rekordna zaposlenost u Crnoj Gori

Broj zaposlenih u julu iznosio je 258.000 i najveći je u istoriji Crne Gore, objavio je premijer Dritan Abazović. “Dobro...

Gugl proslavio je 25. rođendan

Najpoznatiji svetski internet pretraživač Gugl proslavio je 25. rođendan uz prigodan logo koji prestavlja jubilej, te uz zahvalnost korisnicima...

Regenerativna Poljoprivreda: Ključna za Budućnost Srbije i Odgovor na Klimatske Promene

Prva konferencija posvećena regenerativnoj poljoprivredi uspešno je održana u Beogradu u organizaciji Saveta stranih investitora i EBRD. Koncept regenerativne...

Jelena Bojović, direktorka Centra za IV industrijsku revoluciju

Biotehnologija će definisati naš budući svet

Biotehnologija je ključna za unapređenje rešenja u oblastima kao što su medicina, poljoprivreda i prehrambena industrija.  Rastuće investicije i tehnološki napredak ubrzale su njen razvoj i mogućnosti primene i, kao takva, biotehnologija će definisati naš budući svet

Mi smo kao zemlja prepoznali značaj i potencijal biotehnologije i zajedno sa Svetskim ekonomskimk forumom osnovali smo Centar za četvrtu industrijsku revoluciju sa ciljem da identifikuje mogućnosti koje nova tehnologija donosi, pre svega u oblasti biomedicine, i da radi na razvoju ekosistema koji će biti stimulativan za razvoj biotehnologije i bioinženjerstva“, kaže za CorD Jelena Bojović, direktorka Centra za IV industrijsku revoluciju.

Biotehnologija je danas jedna od ključnih oblasti o kojima govorimo kada mislimo o oblastima koje bi mogle da ubrzaju privredni rast u Srbiji. Gde smo danas i u kom pravcu treba da razvijamo svoje kapacitete?

Vlada Republike Srbije prepoznala je priliku da u regionu bude nosilac razvoja bioekonomije, i zajedno sa Svetskim ekonomskim forumom osnovala je Centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji. Ovo je prvi takav centar u regionu, tek treći u Evropi i 16. u svetu koji je osnovao Svetski ekonomski forum. Centar je počeo sa radom u martu 2022. pod okriljem Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Repub-like Srbije, a uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Vlada Republike Srbije i Svetski ekonomski forum, u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u periodu od 20-21. oktobra organizuju prvu Međunarodnu konferenciju „Budućnost biotehnologije“ u Palati Srbija u Beogradu. Konferenciju će zvanično otvoriti premijerka Srbije, Ana Brnabić i predsednik Svetskog ekonomskog foruma, Borge Brende. Ovo je prvi takav događaj koji Vlada Republike Srbije organizuje u saradnji sa Svetskim ekonomskim forumom.

Šta o ovim pravcima razvoja možemo saznati na predstojećoj međunarodnoj konferenciji „Budućnost biotehnologije“ ?

Cilj Konferencije je da na jednom mestu okupi tri sektora društva koja imaju najveći uticaj na razvoj biotehnologije – javni i privatni sektor i akademsku zajednicu, radi podsticanja saradnje i razmene znanja i iskustva. Osim biotehnologije, teme koje će biti zastupljene na Konferenciji tiču se bioinformatike, bioinženjeringa, upotrebe podataka u razvoju zdravstvene zaštite i biotehnološkom razvoju, podsticanju javnih politika i naučnih dostinuća i mogućnosti njihove primene, posebno u oblasti medicine i zdravstva.

Reč je o međunarodnoj konferenciji visokog ranga. Na koje bi ste nam paneliste i sesije posebno skrenuli pažnju?

Dvodnevni program konferencije sastavljen je o nekoliko sesija – ministarskog panela, stručnih tematskih sesija, kao i poseta našim najpoznatijim institutima, Državnom data centru u Kragujevcu i domaćoj privredi.

Panelisti i govornici, osim iz Srbije, dolaziće iz čitavog sveta, uključujući – Singapur, Ruandu, Norvešku, Ujedinjene Arapske Emirate, Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo i mnogih drugih država, lidera u ovoj oblasti i primera dobre međunarodne prakse.

Baš zbog raznovrsnog sadržaja i prestižnih učesnika, verujem da će svi paneli koje smo organizovali biti veoma zanimljivi naučnoj zajednici, jer do sada nismo imali ovoliko istaknutih stručnjaka iz ove oblasti na jednom mestu. Koristim ovu priliku da pozovem naučnu zajednicu i privredu da se prijave i posete njima najzanimljivije panele. Sve informacije, kao i način za prijavu, mogu pronaći na sajtu biotechff.gov.rs.

Šta su dugoročni ciljevi konferencije?

Dugoročni ciljevi konferencije „Budućnost biotehnologije“ teži da postane mesto redovnog godišnjeg okupljanja nove biotehnološke zajednice u Srbiji i njenom pozicioniranju kao zemlje novih tehnologija, znanja i inovacija. Svaka saradnja sa zemljama gde je biotehnologija već prepoznata kao jedan od prioriteta nam je važna za svaki vid saranja i širenja znanja iz ove oblasti nam je veoma bitna jer smo temelje za razvoj ove oblasti u Srbiji postavili.

Koliko je za Srbiju važna saradnja sa Svetskim ekonomskim forumom koja je daleko šira u odnosu na samu konferenciju?

Svi smo svedoci da nauka i tehnologija jako brzo napreduju, a mi možemo da ih iskoristimo u svakodnevnom životu, tako da nam bude jednostavnji i lakši. Upravo to je uloga  Centra – da povezivanjem nauke, novih tehnologija, znanja i privrede, pomogne da se bolje i efikasnije lečimo, da nam budu dostupni novi inovativni lekovi i aparati, da živimo u zdravijem društvu zahvaljujući tehnološkim rešenjima.

Vlada Republike Srbije i Svetski ekonomski forum, u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u periodu od 20-21. oktobra organizuju prvu Međunarodnu konferenciju „Budućnost biotehnologije“ u Palati Srbija u Beogradu

Saradnja sa Svetskim ekonomskim forumom nam je veoma bitna, posebno kroz saradnju sa svim centrima u svetu i liderima Svetskog ekonomskog foruma. Srbiji se pruža prilika da koristi najnovija naučna dostignuća, i da ujedno omogući promociju naše nauke, privrede i znanja.

Na koje sve načine Centar za IV industrijsku revoluciju facilitira aktivnosti vezane za inovacione potencijale Srbije i sa kojim partnerima najviše sarađuje?

Projekti kojima će se Centar baviti obuhvataju i razvoj jedinstvenog repozitorijuma  genetičkih podataka, sa ciljem brze dijagnostike retkih bolesti, pametnijeg izbora lekova kroz personalizovanu medicinu (poznato je koji lekovi imaju bolje dejstvo na pacijente sa kojim genskim markerima), upotreba veštačke inteligencije u brzoj i pametnoj dijagnostici, kao i upotreba novih tehnologija u  farmaceutskoj industriji, primena ćelijske i genske terapije, i razvoj brzorastućih visokotehnoloških kompanija u sektoru zdravstva. Okupljaćemo naučnike i istraživače, predstavnike države, industrije i civilnog društva radi stvaranja uslova za razvoj, testiranje i usavršavanje novih tehnologija, a nastojaćemo da razvijamo međusektorska partnerstva kako bi se podstakle inovacije za dobrobit društva. Već sarađujemo sa svim drugim Centrima u svetu, međunarodnim kompanijama u oblasti biotehnologije, domaćom naučnom zajednicom,  Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Biološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu, udruženjima pacijenata Srbije, kao i međunarodnim organizacijama koje se bave razvojem biotehnologije.

Pročitajte još...

Komentar Zorana Panovića

Nihilizam

Svi skupovi lidera Zapadnog Balkana pod patronatom Merkel-Makron uverljivo su se pretvarali u rutinu neodlučnosti, dok je utisak uzaludnosti dodatno pocrtavan spin off skupovima...

Nj.E. gđa Čen Bo, ambasadorka NR Kine u Srbiji

Svetu treba solidarnost, a ne podela

Kina je uvek poštovala suverenitet i teritorijalni integritet Srbije po pitanju Kosova. Insistiramo na tome da je najbolji način da zainteresovane strane vode dijalog...

Međunarodni beogradski sajam knjiga

Još ćemo se čitati

Neke zemlje odlučile su da posle pandemijskog posta ljubav izdavača i čitalaca učvrste dajući značajne podsticaje izdavačkim kućama da iznesu svoje knjige na dobro...

Bora Babić, direktorka i glavna urednica Akademska knjiga

Između hrabrosti i straha

Dobra knjiga uvek osvešćuje i možda bi bilo pametno da je češće čitamo, pa čak i po zadatku. Samo čitanjem najbolje literature  možemo razumeti...

Branko Kukić, urednik Službenog glasnika

Književna vašarišta

Izdavanje knjiga je proces vezan za znanje, kreaciju, za ciljeve  važne za formiranje svakog društva. A to se ne događa u gomili, kakvi su...

Gojko Božović, pesnik i glavni urednik Izdavačke kuće Arhipelag

Digitalna stvarnost dovodi u pitanje koncept sajmova knjiga

Sajmovi knjiga i pre pandemije su se suočili s pitanjem: šta raditi danas i kako postojati dalje u promenjenim društvenim, kulturnim, medijskim i tehnološkim...

Vladislav Bajac, osnivač i glavni urednik Geopoetike, pisac, član Odbora Međunarodnog beogradskog sajma knjiga kao predstavnik UPIS-a (Udriuženja profesionalnih izdavača Srbije)

Vratimo se piscima!

Knjige ne smeju biti “beg od sadašnjosti”: one su samo jedna druga stvarnost, legitimna i ravnopravna sa svim drugim. U njoj žive pisci koji...

Zoran Hamović, direktor i glavni urednik, Clio; predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS)

Samo je nebo granica

Sajam je pre svega veliki skup kreativnih ljudi na delu. Ako njihov govor protiv populizma i diktatora u pokušaju pokrene svest onda sajam ima...