Jedan od najcenjenijih arhitektonskih studija u Beogradu čini tim od skoro 50 vrhunskih profesionalaca koji svaki projekat doživljavaju kao novi izvor inspiracije. Zato i ne čudi što su upravo njima poverena tri izuzetno važna posla – rekonstrukcija SANU, rekonstrukcija, dogradnja i izgradnja novih objekata u okviru Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije, kao i rekonstrukcija i dogradnja Fakulteta likovnih umetnosti
O najvećim izazovima arhitekture i urbanizma, zahtevima savremenog čoveka, globalnim i lokalnim trendovima, novim alatima i tendencijama, potrebi za stalnim učenjem i usavršavanjem, krizi kreativnosti, ali i o inspiraciji, razgovarali smo sa tri uspešne mlade žene, arhitekticama sa značajnom ulogom u studiu Bureau Cube Partners koji iz dana u dan pomera granice i postavlja nove, više standarde.
Vaš portfolio je impresivan, kao i spisak lokacija na kojima ste bili i još uvek ste angažovani. Zahtevi savremenog čoveka uveliko prevazilaze nekadašnje standarde. Da li zbog toga raste potražnja za novim stambenim kompleksima koji, osim kvalitetnih stanova, nude brojne sadržaje i usluge?
Milena Ivanović: Vaša konstatacija nas iskreno čini ponosnim, što svakako obavezuje i dodatno podstiče našu profesionalnu potrebu za posvećenošću i satisfakcijom, da upravo arhitekturu kao nauku, umetničku disciplinu i konačno kao sistematizovanu praktičnu kategoriju, učinimo još solidnijom, korisnijom i prijatnijom, izvorno poštujući kohezione faktore njene jedinstvenosti utemeljene vanvremenskom Vitruvijevom definicijom arhitekture.
Naš studio koji čini gotovo 50 izvanrednih kolega, arhitekata usmerene i vrlo vešto diferencirane provenijencije, prepoznatljiv je i po izuzetno širokom dijapazonu započetih i realizovanih projektantskih izazova koji se ogledaju u projektovanju objekata različitih namena, tipoloških karakteristika i funkcionalnih osobenosti.
Spram vašeg pitanja o kvalitativnostima, standardima i rastućom potražnjom za stambenim jedinicama, koja je nesporno velika, važno je naglasiti da se pojam, formulisan u obliku „potreba krajnjih korisnika“, često pojavno menja, sazreva, generiše, unapređuje i „uporno“ kvalitativno nadograđuje. Na taj način se nama, kao pripadnicima našeg studia i šire arhitektonske zajednice, sa realno stečenim i do sada uspešno održavanim reputacionim kriterijumima, postavljaju nove granice propraćene dodatnim izazovima.
Studio BCP aktivno učestvuje u procesima projektovanja nekoliko vrlo kompleksnih, sadržajno i oblikovno karakterističnih stambeno-poslovnih kompleksa
U tom smislu pojmovi poput luksuza i komfora, kojima se gotovo uvek teži, pokreću lavinu svojevrsnih neprepoznatljivih oblika, materijalizovanih u formatima koji nam iznova ukazuju na neophodnost konstantnog edukovanja i strukovnog usavršavanja.
Možete li da izdvojite neke od projekata na kojima ste radili ili radite, a u odnosu na pomenute rastuće trendove i zahteve?
Milena Kalinić: Trenutno arhitektonski studio BCP aktivno učestvuje u procesima projektovanja nekoliko vrlo kompleksnih, sadržajno i oblikovno karakterističnih stambeno-poslovnih kompleksa, pri čemu se najaktuelnijim čini stambeno-poslovni kompleks Buena Vista koji je, nakon potvrđivanja idejnog rešenja i pribavljanja potvrde urbanističkog projekta, trenutno u fazi ishodovanja dokumentacije neophodne za pocetak procesa samog građenja.
Kompleks je pozicioniran u neposrednoj blizini Košutnjaka, tačnije u Ulici kneza Višeslava. Pored nominacionih kriterijuma oblikovne, likovne i svojevrsne estetske prepoznatljivosti, interesantnim ga čini i izuzetna tehnička i tehnološka opremljenost koja se ogleda u primeni visokih standarda po pitanju energetske efikasnosti, a sve to spram izuzetno zahtevnih prostornih odnosa i primenjenih principa oblikovanja.
Dodatnu prednost stambeno-poslovnog kompleksa Buena Vista predstavlja svedočanstvo o primenjenim principima kvalitativnih elemenata savremene arhitekture. Dakle firmitas-utilitas-venustas (struktura-funkcija-estetika) u svom punom, egzistencijalnom formatu.
Elegantni i fluidni oblici zrače sofisticiranošću i ritmikom, dok upotrebljeni visokokvalitetni materijali i oprema, uz protočnu harmoničnost i funkcionalnu ujednačenost „vezivnog tkiva“, spram enterijerskih i eksterijerskih sklopova, dodatno pojačavaju utisak konstantnosti. Elipsoidnim elementima i arhitektoničnom rapsodijom njihovih segmenata se, uz konveksno pročelje, suštinski uvodi momenat smiraja postojeće geometrijske razigranosti i njenih prostornih oblika.
Nije lako ispuniti očekivanja klijenata, ispoštovati lokalno tržište i ispratiti globalne trendove, ali vama i to polazi za rukom. Znači li to da klijenti bezrezervno veruju u vašu stručnost i posvećenost?
Milena Ivanović: Naš odnos sa klijentima se zaista zasniva na poverenju, međutim, smatramo da je format bezrezervnog poverenja iluzija, te da kao takav jednostavno ne postoji. Sama profesija nas uči da su stvari lako promenjive, te moramo biti spremni na apsorbovanje većine kvalifikovano merljivih uticajnih faktora ukoliko želimo da stepen konkurentnosti učinimo bar za nijansu teže dostižnim.
Baveći se prostorom na mikro i makro nivou trudimo se da što bolje, pored prostornih fenomena i njegovih opštih i posebnih karakteristika, spoznamo dodatno specifikume i karakteristike njegovih krajnjih korisnika.
Dodatnu prednost i prepoznatljivost kompleksa Buena Vista predstavlja svedočanstvo o primenjenim principima kvalitativnih elemenata savremene arhitekture
Sanja Kostić: U skladu sa pomenutim načelima, težimo da uvek iznova preispitujemo i proveravamo, dokazujemo i prezentujemo svoju stručnost i profesionalnost, vrlo svesno, nikako stidljivo i nečujno, uvek jasno i sasvim precizno, beskompromisno.
Dokazujemo se vrlo ponosno i efektno, kako sebi i kolegama iz esnafa kroz konstatntno usavršavanje, tako i klijentima tokom projektantskog procesa i kroz sam produkt.
Naravno da je uspešan ishod na kraju dana jedina relevantna mera koja se gotovo etalonski vrednuje, no uspešan ishod uvek dolazi na kraju procesa koji da bi uopšte i bio započet, bespogovorno podrazumeva konstantna i ozbiljna finansijska i ostala nematerijalna ulaganja u stručno usavršavanje pojedinaca i njihovu profesionalnu edukaciju. Sve navedeno našem arhitektonskom studiu obezbeđuje nesporno prepoznatljive strukovne rezultate zbog kojih smo i danas tu sa vama.
Često se govori o krizi kreativnosti i manjku originalnih ideja u arhitekturi, ali vaš studio Bureau Cube Partners, kao jedan od izuzetno cenjenih arhitektonskih studija u Beogradu, nema takvih problema. Gde crpite ideje, šta vas inspiriše i motiviše da sa svakim projektom odete korak dalje?
Milena Kalinić: Koncept, kao deo stvaralačke postavke i njegova potonja sistematizacija, kroz objedinjavanje elemenata koji zapravo čine celokupan stvaralački ciklus, mogu se kolovijalno nazvati idejom koja je najčešće pseudonim za iskazanu individualnost. Međutim, realnost i pun naziv takvog procesa svoje korene ima u potpuno jasno definisanom i neophodnom timskom radu čiju prostornu i funkcionalnu artikulaciju ljubomorno kontrolišemo od nulte do završne faze procesa.
Milena Ivanović: Jasno uspostavljeni i determinisani protokoli u našem studiju, uz potpunu otvorenost i nespornu stručnost, doprinose činjenici da i kada dođe do momenata stagnacije, konfliktnih ili tačaka mimoilaženja, obeshrabrenost i odustajanje su nepriznate pojavne i pojmovne kategorije. Naprotiv – upornost, istrajnost, spremnost shvatanja i razumevanja greške, kao i sistemsko artikulisanje posledičnih nedostataka čine profesionalni iskorak ka skupu stvaralačkog potencijala. Stvaralački potencijal pojedinca uočen i valorizovan kroz timski rad postaje deo unije desetine takvih skupova prepunih inspirativnih i motivacionih elemenata, koji čekaju na sopstvenu priliku.
Even when moments of stagnation, conflict or transience are reached, discouragement and capitulation are unrecognised emergent and conceptual categories
Sanja Kostić: Pomenuto je da naš studio čini gotovo 50 izvanrednih arhitekata među kojima su i kolege poput Brace Ferenčaka i profesora Miše Mirkovića koji su učestvovali u stvaranju nove arhitektonske paradigme u bivšoj Jugoslaviji i predstavljaju prave laureate naše profesije, od njih se može mnogo naučiti. Kada sa ovim saznanjem pristupite razvoju ideja, onda znate da ništa nije nemoguće i da sve zavisi isključivo od nas samih. Arhitektonska zrelost dolazi kroz odsustvo straha od nepoznatog, a to je ključno za svaki vid kreativnosti.
Vaš tim arhitekata se trudi da arhitektonske i urbanističke celine koje stvara uvek budu usklađene sa kontekstom i neposrednim okruženjem. Koliko je teško uskladiti tradiciju i zahteve savremenog života?
Sanja Kostić: Frank Gehry je rekao da bi arhitektura trebalo da opisuje vreme i mesto, ali da teži ka neprolaznosti. Iz ovog postulata nastale su disertacije utemeljene na vrednostima savremene arhitekture. Bez obzira na to u kom trenutku čitate Gerija, navedena tvrdnja uvek ima isto značenje, zbog čega prilikom formiranja novih prostornih kompozicija, težimo tome da obezbedimo savremeni arhitektonski izraz bez obzira na urbanu matricu u okviru koje delujemo. Samo na ovaj način, pružanjem prostornih odgovora i činjenjem kompozicionih intervencija materijalizovanih kroz pojedinačne objekte, možemo dodatno naglasiti stepen originalnosti epohe izbegavajući pritom puku interpretaciju, multiplikaciju i reminiscenciju.
Zaostaje li Srbija za razvijenim svetom kada je reč o primeni modernih tendencija u arhitekturi i urbanizmu? Može li se Beograd u tom smislu porediti sa svetskim metropolama?
Milena Ivanović: Ukoliko temeljnije analiziramo prostorni razvoj Beograda, možemo zaključiti da je on uvek bio inspirativni prostorni poligon, kako domaćim tako i stranim arhitektima. Naš proces kreiranja prostora se konstantno menja i upotpunjuje, kako kroz naše individualne misaone procese i iskustva, tako i kroz nove softverske alate koji su danas prisutni više nego ikada.
Regulativa u graditeljstvu često ne može da isprati savremene arhitektonske tendencije. Obavezni minimalni kriterijumi o sadržajnosti dokumentacije su neretko nedovoljni za ozbiljnije promišljanje prostora.
Upravo zbog navedenih ili sličnih nedostajućih dokumentacionih elemenata pribegavamo novim procesima, analitičkim metodama i prostorno-programskim analizama koji, pored zakonski obavezujućih elemenata, čine sastavni deo planske i projektne dokumentacije našeg studia. Izrada master-planova, studijskih analiza i ostalih sistemski izuzetno kompleksnih istraživanja koja obrađujemo kroz savremene softverske alate i platforme, pozicionira nas na globalnu mapu kada govorimo o primeni savremenih i praktično primenljivih razvojnih tendencija u arhitektonskoj praksi.
Proces kreiranja prostora se konstantno menja i upotpunjuje, kako kroz individualne misaone procese i iskustva, tako i kroz nove softverske alate
Priliv stranih investicija umnogome je diktirao i brzinu razvoja naših gradova, a naša spremnost na prilagođavanje domaćem i inostranim tržištima najviše se ogleda kroz primenu novih tehnlogija. U skladu sa navedenim, strukovno je neozbiljno porediti urbanistički razvoj Beograda u odnosu na njegovu surovu noviju istoriju sa metropolama Zapadne Evrope, međutim smatramo da se ubrzano krećemo ka eliminisanju tog faktora neozbiljnosti.
Osim što su vaši projekti izloženi kritičkom sudu kolega, čitave javnosti i krajnjih korisnika, oni treba da se nose i sa sudom vremena. Može li se to istovremeno smatrati i izazovom i dobrom motivacijom?
Milena Ivanović: Zemljište nije obnovljiv resurs, da počnemo od tog izazova. Pored raznih alata i njihove mogućnosti simulacije realnog korišćenja prostora i dalje naš poligon za ispitivanje čini grad i gradski prostor. U skladu sa navedenim, svaka intervencija je vidljiva i podrazumeva kritiku, to je nešto s čime se iznova suočavamo, bez obzira na njenu konotaciju i sadržinu. U momentu kada sprovedemo svoju ideju od početka do kraja, javlja se dodatna motivacija koja nas konstantno gura u nove izazove, samim tim i u dostignuća. Za nas je pogubno odsustvo kritike, to bi podrazumevalo da nismo vredni pomena.
Prvo rekonstrukcija SANU, a nakon toga i rekonstrukcija i dogradnja Fakulteta likovnih umetnosti? Da li ovaj projekat ima posebnu važnost i poseban značaj za vas u Bureau Cube Partners?
Sanja Kostić: Svakako! Naš tim raduje i pomisao da se možemo pohvaliti radom na ovako značajnim objektima. Bio je pravi izazov za naš arhitektonski studio BCP, predvođen autorskim timom koji čine arhitekte Milan D. Rašković, prof. Miodrag Mirković i akademik Branislav Mitrović, proći nekoliko pretkvalifikacionih i kvalifikacionih konkursnih i tenderskih procesa i dobiti priliku za projektovanje. Vajarski odsek FLU izvorno je projektovao akademik Branislav Mitrović, koji se po tom osnovu i našem upućenom pozivu, formalno i suštinski pridružio timu.
Što se Slikarskog odseka tiče, kao zasebne celine, on je integrisan u novoprojektovani kampus FLU u Ulici Mila Milunovića, koji sa aspekta arhitektonske prijemčivosti predstavlja jedinstvenu polivalentnu strukturu, a formalno jasnu i vrlo kompleksnu sintezu potpuno ili, još bolje reći, totalno rekonstruisanog, dograđenog starog, i izgrađenog novog korpusa.
Dodatno uzimajući u obzir morfološke karakteristike i pokrenutost terena, naš odgovor koji se ogleda kroz novoprojektovanu celinu Kampusa FLU i izuzetnu saradnju našeg tima sa predstavnicima FLU, iskreno smatramo da zaista imamo pravo da budemo i više nego zadovoljni. Kao krajnji rezultat, dobili smo kompleks koji je projektovan na postulatima održivosti. Multifunkcionalnost unutrašnjeg dvorišta ne ogleda se samo kroz aktivnu upotrebu parkovske površine, već je to ujedno predstavlja i trg kao mesto okupljanja, mesto za odmor, rad, slikanje, kao i prostor u okviru koga je moguće organizovati izložbene i prezentacione događaje. Pretežnu namenu Kampusa FLU čine ateljei, radionice, galerije i raznovrsni, tipološki adaptibilni, multifunkcionalni prostori svi u funkciji realizacije nastave na studijskim programima slikarskog i vajarskog odseka.
Vaš arhitektonski studio je dao izuzetan doprinos i teorijskom razvoju arhitektonske prakse objavljivanjem publikacija namenjenih široj arhitektonskoj zajednici. Možete li nam reći nešto više o tome, s obzirom na to da to nije praksa kod nas, posebno što je sve navedeno proisteklo u privatnoj režiji vašeg studija?
Milena Kalinić: BCP se, visoko vrednujući i verujući u stepen značajnosti projektantskih iskustava kao stvaralačke matrice, usudio da publikuje sistemski objedinjene opšte smernice i inženjerske preporuke za projektovanje specifičnih objekata tipološki šire grupisanih u objekte javne namene. Pri tome su kroz dve odvojene publikacije obrađeni objekti viših i javnih tužilastava sa jedne strane i objekti socijalne zaštite sa druge strane.
Bureau Cube Partner je dao izuzetan doprinos teorijskom razvoju arhitektonske prakse objavljivanjem publikacija namenjenih široj arhitektonskoj zajednici
Obe publikacije sadrže pravila i inženjerske preporuke sistematizovane kroz poštovanje diskursa svih inženjerskih disciplina. One kolegama inženjerima mogu biti od velike pomoći u tretmanima njihove funkcionalne dispozicije, prostorne organizacije, oblikovne prijemčivosti, kao i u odabiru tehničko-tehnoloških metodologija arhitektonskog projektovanja ali i projektovanja po ostalim inženjerskim disciplinama neophodnim za njihovu savremenu svrsishodnost i eksploataciju.
Činjenica da je BCP samostalno realizovao sve neophodne procese kako bi publikacije ugledale svetlost dana, posebno nas motiviše u pogledu etabliranja realnih potreba našeg arhitektonskog okruženja, kako u teorijskom, tako i u praktičnom arhitektonskom stvaralaštvu i dodatno, makar u pokušaju uspostavljanja donjih graničnih vrednosti ispod kojih se ne ide, a spram kojih arhitektonska praksa kod nas ima biti održiva i vrednovana.