Mapa sajta

Anja Ivana Milić, M.Sc.Arh, Founder, CEO Arhi.pro d.o.o.

Ženski pristup biznisu je virtuozan

Arhi.pro d.o.o naredne godine slavi 20. rođendan kao jedna od najvećih privatnih inženjerskih kompanija u Srbiji sa pet kancelarija u tri zemlje, klijentima iz čitavog sveta i oko 200 zaposlenih među kojima su vrhunski majstori, arhitekte, dizajneri, građevinski, mašinski i elektro inženjeri

Kao dobitnica nagrade „Cvet uspeha za ženu zmaja“, koje Udruženje poslovnih žena Srbije dodeljuje najboljim preduzetnicama, gospođa Milić, osnivač i CEO Arhi.pro, veruje da se tajna velikih uspeha krije u preduzetničkom duhu ili energiji lidera i dobrih menadžera, nevezano za pol.

Kako je izgledao početak kompanije Arhi.pro?

Svaki preduzetnički početak je priča o jednoj prilici koju smo prepoznali i započeli sopstveni biznis. Prilika da budem odabrani arhitekta internacionalne korporacije još 2000. godine dovela je do otvaranja firme 2002. godine koja nudi istu lepezu usluga već 20 godina.

Tadašnja šansa da prepoznamo budućnost u design&build uslugama je dovela do toga da suprug i ja, različitih ali kompatibilnih struka za integrisano projektovanje u građevinarstvu, partnerski stvorimo Arhi.pro. Ja, kao arhitekta, on kao elektroinženjer ponudili smo tržištu arhitekturu koja od idejnog koncepta uvažava inženjerski pristup kreiranju objekata u kojima se živi ili radi.

Da li snaga timskog rada, razmena ideja, simbioza, međusobni uticaj saradnika i poštovanje različitosti čine Arhi.pro uspešnom kompanijom?

Osnivanjem firme odustala sam od ideje da to bude studio jednog autorskog imena i opredelila se da snagu crpimo iz profesionalnog tima. Danas, posle 20 godina, mi smo prepoznatljiv brend na tržištu koji je kuća za veliki tim, kao i za istaknute pojedince struke. Sinergija brenda, tima i pojedinca predstavlja veliku prednost za dobijanje velikih poslova. Gradnja tima je proces i veoma sam ponosna što ove godine dodeljujemo mnogo jubilarnih nagrada za 10, 15, pa i 20 godina rada u u Arhi.pro.

Slažete li se sa tezom da su žene „pokretačka snaga u realizaciji ciljeva održivog razvoja, virtuozi u pretvaranju izazova u šanse“?

Žene koje se osmele da preuzmu rizik, da se usprotive klišeima koji poručuju da ne mogu da vode već da prate, posebne su i ne mogu biti pravilo za ceo ženski rod. Ne slažem se sa tezom da su žene pokretačka snaga jer nisu, niti su svi muškarci pokretačka snaga i virtuozi koji vode do velikih uspeha.

Ženski pristup biznisu bih svakako nazvala virtuoznim, jer smo mi fine umetnice koje istančano oslušujemo potrebe pojedinaca, svog tima i klijenata. Imamo šesto čulo koje nam stalno daje neko nadznanje, korisno za donošenje odluka, domaćinski se odnosimo prema finansijama, bolje mikromenadžujemo i multitaskujemo.

Muški princip je često megamenadžmentski i hrabriji. Oni su spremniji da ulaze u izazove bez jasnog algoritma kako iz njih da izađu, poslove više grade na konekcijama, a mi više na zaslugama. Volim oba stila i oba principa, i sigurna sam da idalan tandem čine dva izvrsna menadžera oba pola.

Da li su i za Vas zaposleni najveći kapital kompanije?

Najveći kapital kompanije jeste svaki lojalan, kvalitetan i posvećen član tima, bilo da je visokoobrazovan ili nije. Kapital su oni za koje možete da „stavite ruku u vatru“ da će uraditi posao na vreme i to maksimalno kvalitetno. Banke nas mere prema onome što posedujemo u nekretninama, pokretninama i ugovorenim poslovima, a ja bih volela da taj ljudski resurs bude jednako bodovan, jer u njemu imamo superiornu vrednost.

U masovnoj gradnji nema umetnosti, a pogotovo ne u tesnim budžetima. Tu nema mesta ni za estetsko i tehnološko razmahivanje

U Srbiji se danas gradi više nego ikad, što ima i svoju lošu stranu. Imate li utisak da se borba za kvadrate pretvorila u propast urbanog razvoja, u urušavanje estetike?

U masovnoj gradnji nema umetnosti, a pogotovo u tesnim budžetima, kakve kreiraju svi investitori koji grade kod nas. Tu nema mesta za estetsko i tehnološko razmahivanje. Borba za kvadrate mora zaista da se ograniči na pristojne i nepristojne mere za određene ambijente. Mislim da su to sada sagledali i mnogi koji su tom matematikom do sada išli.

Nadam se da ćemo naći pravu meru stvari ako nam vrate autorstva, lokalno, našim arhitektama, jer smo, gledano regionalno, postali meka za strane autore, a da naši projektantski biroi učestvuju samo u inženjerskoj razradi. Graditelji su još devedesetih godina naruzivali grad angažovanjem najjeftinijih crtača za komercijalne zgrade u Beogradu, nije to krenulo sada sa ovim velikim kompleksima koji se trenutno zidaju. Borba za profit je arhitektura niskih budžeta, a cena se određuje prema lokaciji, a ne prema estetici objekta. Ona pravi beznačajnu razliku u ceni.

Iza sebe imate brojne izgrađene zgrade, komplekse, mnogo najrazličitijih stambenih i poslovnih enterijera… Šta najviše volite da radite? Na čemu se najviše vidi Vaš pečat?

Korporativna arhitektura je moja dvodecenijska odrednica poput upravne zgrade Societe Generale, zgrade Navigator 1, oba na Novom Beogradu, i novi kompleks Green escape koji se sada gradi na Bežaniji. Izuzetno autorsko iskustvo smo imali na uspešno realizovanom kompleksu Lavander bay u Morinju. Što se tiče enterijera hotela, izdvojla bih „Envoy“ u Čika Ljubinoj ulici u Beogradu, a tu su i enterijeri restorana poput Piaza DRUGA, Le Moliere, Diverzija barovi…

U velikim regionalnim projektima posebno, prvo, mesto ima Porto Montenegro u Tivtu gde smo već 14 godina vodeći arhitekti i lokalni konsultanti na projektu koji je nam je doneo u razradu koncepta respektabilnih internacionalnih autora. Na isti način smo i vodeći projektanti Galerija mola u Beogradu na vodi, kao i hotela „One&Only“ Portonovi u Kumboru.

Vi ste jedan od osnivača, članica Upravnog odbora i predsednica Skupštine Ženskog arhitektonskog društva. Kako vidite položaj žena u arhitekturi? Imate li neki savet za mlade koleginice?

Suštinski, bila sam rodonačelnica ideje osnivanja Ženskog arhitektonskog društva koje je okupilo 24 žene iz struke. Već pet godina aktivno radimo na promociji ženskog talenta, podizanju vidljivosti žena u struci i promociji njihovih ostvarenja. Ideja mi je bila da posle mnogih godina članstva po udruženjima koja su podsticala žensko liderstvo i ekspertstvo, pokrenem istu organizaciju u sopstvenoj struci.

Žene u arhitekturi su mnogobrojnije tokom studija, predstavljaju većinu na razradi projekata u biroima, ali su u manjini kao autorke i principali arhitektonskih praksi. Želja nas iz Ženskog arhitektonskog društva bila je da otkrijemo razloge toga i da podstaknemo promene.

Za mlade koleginice nemam jedinstvenu poruku, pa ih pozivam da se jave Udruženju i pitaju nas sve što ih zanima. Mnogo nas je, eksperti smo za različite specijalnostima, tako da će od nas uvek dobiti pravi odgovor i savet. Devojkama koje tek odlučuju da li da studiraju arhitekturu, savetujem da preispituju svoju istrajnost i izdržljivost, jer je put od koncepta do izgradnje dug i naporan. Najvažnije je da znaju da je arhitektura, kao i svaka druga struka, lepa i da ništa nije teško ako volite svoj posao.

Aris Karousos, CEO, EKO Serbia

Vozači znaju zašto biraju EKO

Pre dve decenije, kada su počinjali u Srbiji, želeli su da EKO brend bude sinonim pouzdanosti, kvaliteta i vrhunske usluge i ta vizija je...

Nikos Veropoulos, vlasnik kompanije Veropoloulos

Super Vero super uspešan

Kompanija Veropoulos je na našem tržištu već dve decenije poznata po svojoj jedinstvenoj ponudi, visokokvalitetnim proizvodima po promotivnim cenama i izvrsnom iskustvu kupaca Od kupovine...

Ivana Vukmirica Baćanović, direktorka, Gimnazija Ruđer Bošković

Dve decenije znanja

„Ruđer Bošković“ je jedinstveni obrazovni sistem koji čine prva privatna osnovna škola i gimnazija koje imaju akreditacije Ministarstva prosvete Republike Srbije i International Baccalauretare...

Predrag Savić, osnivač, direktor i predsednik Školskog odbora Srednje škole ,,Kosta Cukić“

Škola po meri deteta

Srednja škola ,,Kosta Cukić“ i Privatna osnovna škola „Mihailo Pupin“ baštine najbolje tradicije u obrazovanju i spajaju ih sa najmodernijim dostignućima u stručnom i...

EPS će do kraja decenije uložiti 5,4 milijarde evra u projekte obnovljivih izvora energije

Elektroprivreda Srbije (EPS) će do kraja decenije uložiti 5,4 milijarde evra u projekte obnovljivih izvora energije, od čega će...

Srbija i Angola potpisale Program saradnje u oblasti kulture

Srbija i Angola su potpisale Program saradnje u oblasti kulture koji će, kao je objavljeno u Vladi, važiti za...

Panel o situaciji na Balkanu i proširenju EU održan u okviru Bezbednosne konferencije u Minhenu

U Minhenu je održana panel diskusija o situaciji na Balkanu i proširenju Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana, u...

EIB Global 2023. godine investirao rekordne 1,2 milijarde evra na Zapadnom Balkanu

EIB Global, finansijski ogranak Evropske investicione banke (EIB) za aktivnosti izvan Evropske unije, investirao je rekordne 1,2 milijarde evra širom Zapadnog...

Evropska unija i UNDP dodelili 580.000 evra za civilno društvo

Evropska unija i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) dodelili su sredstva za sprovođenje 12 inicijativa organizacija civilnog društva...