Porodična kompanija Bauprojekt ima i višedecenijsko iskustvo i sjajan tim mladih, energičnih i kvalifikovanih profesionalaca zahvaljujući čemu aktivno učestvuju i u najzahtevnijim projektima u zemlji i inostranstvu
Govoreći o najvećim izazovima arhitekture i urbanizma, gospodin Seizović ističe da je veoma ponosan na planove koje njegova firma potpisuje, budući da je danas teško ostati na pravcu i zadržati stav u odnosu na interese raznih strana tokom realizacije projekata.
Od početka vašeg poslovanja pre više od 30 godina, promenilo se mnogo toga, ali ne i vaš moto „Posao mora biti urađen kvalitetno, brzo i efikasno“. Nema kompromisa kada su u pitanju kvalitet, brzina i efikasnost?
Verujem da se zdrava poslovna putanja jedne firme kreće tako što dobro radimo svoj posao, pa postajemo potrebni ljudima, mi i naše veštine, znanje i iskustvo. Onda se taj krug ljudi širi, a na nama je da nivo kvaliteta po koji su klijenti došli zadržimo. Od svojih saradnika očekujem da zajedno održavamo postavljene standarde, jer svako treba ozbiljno da pristupi poslu i završi ga kako treba.
Ovo je porodična firma koju su osnovali moji roditelji i najmanje što mogu da uradim je da podržim sistem koji je pouzdan i čvrst, ali i da ga pripremim za nove, dolazeće generacije.
Da li je tačno da tim koji vodite iza sebe ima više od 2.000.000 m² projektovane površine u zemlji i inostranstvu? Da li biste neke izdvojili?
Da, tačno je! To je ogromna površina, ali meni dodatnu motvaciju i vrednost predstavljaju namena i značaj tih površina. Naša firma je nosilac sertifikata i licenci koje ima mali broj preduzeća, za šta su potrebni samouverenost, ulaganje u edukaciju, najsavremenija sredstva za rad i duboko razumevanje sadašnjeg trenutka u arhitekturi. Stalno zagledani u budućnost, u inovativnost po svaku cenu, možemo evenutalno da zadivimo kolege, ali nama je važno kakvu će interakciju pojedinac ili zajednica ostvariti sa tim prostorom.
Radili smo i radimo na dva aerodroma u našoj zemlji, radimo puno objekata u zaštićenim zonama i sa specifičnim namenama. Nakon tako velikih i značajnih projekata koji su nam dali dodatni kredibilitet, prirodno je bilo da se otvori prostor za rad i napredovanje i van naše zemlje. Aktivno učestvujemo na više projekata u inostranstvu, sa velikim uspehom, i to je nešto što me trenutno preokupira i čemu sam posvećen.
Šta je tajna vašeg uspeha i vaša dobitna kombinacija?
Naš tim funkcioniše tako što imamo jezgro u kom su osnivači, ljudi koji su neprikosnoveni stručnjaci sa bogatim iskustvom koje žele da podele svoje znanje, oni generišu istinsku strast prema struci, profesionalnu etiku, pa i pokretačku energiju. Oko tog jezgra širi se krug stručnjaka iz različitih oblasti, koji su pre svega pouzdani saradnici. Podelili smo se u timove, jasno se znaju odgovornosti, radimo po sistemu koji je odavno utvrđen, a prilagođavan tokom vremena, tako da danas mogu reći da nema mesta za propuste. Jako cenim tačnost i uključenost u ceo proces projektovanja, idejni doprinos i angažovanje u posmatranju šire slike.
U Srbiji se danas gradi više nego u poslednjih 70-80 godina. Mislite li da se urbanistički razvijamo u dobrom pravcu i da se sve radi u skladu sa profesionalnim standardima?
Civilizacijski nivo razvoja nekog društva se nepogrešivo može sagledati nivoom urbanizacije društva. Nažalost, današnje projektovanje i urbanizam svode se na trenutno rešavanje problema. Ne planira se, kako bi se rešili trenutni problemi i izbegli novi, što je vodeći izazov, ali i svrha urbanizma. Ova praksa se kod nas posebno vidi u planiranju, gde je sve usmereno na konkretan zadatak, investitora ili parcelu, ali ne i na potrebe razvoja grada ili opštine. Tromost u odobravanju i odlučivanju, procedure koje guše planiranje, želja za ispunjavanjem postavljenih zahteva i nedostatak pravog povezivanja planiranih područja predstavljaju ozbiljan problem.
Ovo je porodična firma koju su osnovali moji roditelji i najmanje što mogu da uradim je da podržim sistem koji je pouzdan i čvrst, ali i da ga pripremim za nove, dolazeće generacije
Plašim se da je ovako napravljena šteta teško otklonjiva i da će posledice ovakvog pristupa biti vidljive i daleko u budućnosti. S druge strane, ohrabruje činjenica da postoji veliki broj zainteresovanih investitora i realizovanih projekata, te je kao gotovo nikada do sada, teret i odgovornost realizacije u planiranju, projektovanju i izvođenju prebačena na stručna lica. Vrlo je verovatno da sada imamo veći broj ozbiljnih investitora, zainteresovanih da naprave kvalitetan projekat, jer su imali prilike da vide i posledice šturih i jeftinih rešenja u prošlosti.
Da li će pitanja i teme zelene gradnje, održivosti, energetske efikasnosti i kulture stanovanja dobijati na značaju iz godine u godinu?
Težnja ka minimalizaciji potrošnje energije, ponovnom približavanju prirodi i uopšte smanjenju zagađenja životne sredine na minimum, svoj odjek ima i u našem radu. Svaki projekat prolazi kroz rigoroznu kontrolu mogućnosti za smanjenje uticaja na životnu sredinu, bez narušavanja komfora korisnika prostora. Veliki su pomaci ostvareni na ovom polju i sigurni smo da će, uz odgovarajuću društvenu podršku, ovaj pristup doprineti mnogo zdravijem okruženju u urbanim područjima, nego što je to u ovom trenutku.
Vi ste autor i odgovorni projektant Terminalne zgrade aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu. Recite nam nešto o tom projektu.
Izrada ovakvog projekta predstavlja jedan od većih izazova u karijeri svakog arhitekte. Projektovati aerodromsku zgradu, od praznog papira, predstavlja retkost i sigurno jedan od najsloženijih zadataka. Zgrade terminala predstavljaju centar svakog aerodroma, tu su prepletene gotovo sve funkcije, službe i kompletna organizacija kvalitetnog obavljanja vazdušnog saobraćaja.
Zapravo, može se reći da je aerodrom kao mala država za sebe, jer prevashodno predstavljaju tehnološke objekte koji su „presvučeni i obučeni“ odgovarajućom arhitekturom. Bespotrebni limiti koje je ispred nas postavila urbanistička regulacija, kao i projektnim zadatkom definisan maksimalni kapacitet broja putnika, determinisali su objekat u pogledu gabarita i tu su iscrpljene sve mogućnosti za formiranje objekta razuđenog gabarita.
Bez obzira na to, u potpunosti smo uspeli i rezultat će uskoro biti vidljiv korisnicima i putnicima. Projektovan objekat predstavlja daleku reminiscenciju prvobitnih vazduhoplova, ispunjava sve uslove obavljanja vazdušnog saobraćaja u ovom trenutku, kao i buduće standarde. On će predstavljati simbolizaciju aerodroma uopšte, ako do kraja bude izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom. Slike sa lica mesta govore da realizacija ide u tom pravcu i zato moram da istaknem da je ovaj projekat pokazao svu snagu tima Bauprojekt, jer je od prve skice do poslednjeg crteža realizovan u okviru naše firme.