Fokusirani smo na teme od suštinskog značaja za napredak Srbije kao društva, a posebno srpske ekonomije. Otuda naše usmerenje ka temama kao što su uslovi poslovanja, ukidanje birokratije, borba protiv korupcije i jednaka pravila za sve
Aleksandar Milošević, urednik ekonomske rubrike u dnevnom listu Danas, dobitnik je ovogodišnjeg Priznanja NALED-a za doprinos kvalitetnom izveštavanju javnosti o reformama i inicijativama za unapređenje uslova poslovanja u našoj zemlji.
Na šta ste posebno ponosni kada se osvrnete na rad Vaše redakcije u Danasu?
Iako deluje kao kliše, ja sam najviše ponosan na naš tim ekonomske rubrike u Danasu, na ljude koji uporno rade na tome da čitaocima otkriju šta stoji iza vesti, da razobliče razne obmane, poluinformacije i spinove koje nam svakodnevno plasiraju predstavnici vlasti. Otuda naše usmerenje ka temama kao što su uslovi poslovanja, ukidanje birokratije, borba protiv korupcije, jednaka pravila za sve, pitanjima subvencija, zaštite vlasničkih prava, prava radnika i načina trošenja javnih sredstava.
Koji su ključni izazovi s kojima se susreće nezavisno novinarstvo danas?
Kako ja to vidim, termin nezavisno novinarstvo je zapravo pleonazam. Ili ste novinar ili ste propagandista. Trećeg nema. U tom smislu, glavni problem današnjeg novinarstva u Srbiji je pokušaj (i to dosta uspešan) da se čitavo novinarstvo svede na dva pola razdvojena velikom prazninom. Ili ste uz vlast ili ste protiv vlasti. Važno je da mediji koji i dalje veruju u novinarstvo aktivno vode računa da ne upadnu u zamku sopstvene radikalizacije. Naša uloga nije da ljudima govorimo isključivo šta u društvu ne valja, naša uloga je da ljudima govorimo kako stvari stoje. To su dve fundamentalno različite stvari.
Važno je da mediji koji i dalje veruju u novinarstvo aktivno vode računa da ne upadnu u zamku sopstvene radikalizacije
U praktičnom smislu, mediji koji se trude da ostanu nezavisni imaju niz problema: od potpunog ignorisanja od strane institucija i nosilaca vlasti do toga da nas finansijski iscrpljuju zabranom oglašavanja javnih preduzeća i institucija, aktivnim obeshrabrivanjem, pa i direktnim zastrašivanjem privatnih kompanija kako se ne bi usudile da se oglašavaju u nezavisnim medijima.
Kada pogledate preporuke Sive knjige NALED-a i posebno listu 10 prioriteta, šta biste Vi izdvojili kao najvažnije, i da li ima nešto što nije na toj listi, a trebalo bi da bude?
Prva preporuka NALED-a je smanjenje nameta na rad, ali mi se čini da bi druga, uspostavljanje registra neporeskih nameta bila urgentnija, između ostalog i zato što je smanjenje opterećenja na rad kompleksno pitanje koje svakako nije lako rešiti, dok su neporeski nameti, kojih ima bezbroj, često potpuno neopravdani, ne služe svrsi kojoj su deklarativno namenjeni i neretko predstavljaju vid poreskog opterećenja, maskiranog u neku naknadu ili taksu za uslugu koja ili suštinski ne postoji, ili je precenjena ili se plaćeni iznosi ne koriste u svrhe za koje su inače uvedeni.
Drugo ključno pitanje koje je registrovao i NALED jeste prečišćavanje otpadnih voda, a dodao bih i redukcija proizvodnje štetnih materija u srpskim termoelektranama, kao i uspostavljane strogih kontrolnih mehanizama u rudarstvu i preradi, kako bismo sprečili dalje uništavanje životne sredine koje će imati dalekosežne posledice i po naše zdravlje, ali i po kapacitet za dalji privredni razvoj.