Ponosni smo i na naš doprinos jer duže od dve decenije razvijamo informaciona rešenja za zdravstvo i postali smo lider na Zapadnom Balkanu, kaže Vukašin Radulović, suosnivač, „Heliant“ d.o.o.
Ministarstvo zdravlja je u proteklih godina mnogo uradilo po pitanju digitalizacije zdravstva u Srbiji, između ostalog i zahvaljujući „Heliantu“, kompaniji čiji suosnivač Vukašin Radulović za naš magazin govori o novim tehnologijama, lekarima koji doprinose razvoju i unapređenju sistema svojim iskustvom i sugestijama iz prakse.
Kako Vi ocenjujete digitalizaciju zdravstva i napredak na tom polju?
Zaista je urađeno mnogo. Naši informacioni sistemi obezbeđuju da se poslovni procesi u zdravstvenim ustanovama digitalizuju, stvarajući strukturirane baze podataka koje se mogu analizirati i koristiti za donošenje medicinskih i poslovnih odluka.
Takve baze podataka su neophodne za unapređenje znanja zdravstvenih profesionalaca i za efikasnu primenu savremenih tehnologija poput veštačke inteligencije.
Ministarstvo zdravlja je pokazalo jasnu posvećenost digitalizaciji – što je od presudnog značaja, a brzina napretka direktno zavisi od prihvatanja novih tehnologija od strane zdravstvenih radnika.
Da li će novi Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva omogućiti uključivanje svih subjekata u oblasti zdravstva u integrisani zdravstveni informacioni sistem?
Donošenje novog Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama je ključan korak ka uključivanju svih aktera u zdravstvu u integrisani zdravstveni informacioni sistem. Ovaj proces omogućava centralizovano prikupljanje i analizu podataka iz različitih izvora, pa je sama po sebi izuzetno značajna za unapređenje zdravstvene zaštite.
Integracija omogućava bolje upravljanje zdravstvenim resursima, unapređuje koordinaciju među ustanovama i doprinosi kvalitetnijoj i efikasnijoj zdravstvenoj usluzi
Misija „Helianta“ upravo je pružanje relevantnih medicinskih podataka u realnom vremenu. Integracija omogućava bolje upravljanje zdravstvenim resursima, unapređuje koordinaciju među ustanovama i doprinosi kvalitetnijoj i efikasnijoj zdravstvenoj usluzi. Na ovaj način gradimo temelje za kontinuirano unapređenje zdravstvenog sistema Srbije.
Kako Vi vidite ulogu digitalnih tehnologija u unapređenju zdravstva?
Uvek ističemo koliko je važna bezbednost zdravstvenih podataka. Naši informacioni sistemi omogućavaju preciznu kontrolu pristupa podacima, kao i njihovu zaštitu i depersonalizaciju, čime se osigurava privatnost pacijenata. Takođe, omogućavamo da se podaci analiziraju i koriste na načine koji unapređuju medicinsku praksu, bez ugrožavanja privatnosti.
„Heliant“ je razvio telemedicinsku platformu putem koje lekari ostvaruju preglede i savetovanje pacijenata na daljinu. Ova platforma je u upotrebi već tri godine, a broj telemedicinskih pregleda neprestano raste. Sve je urađeno u skladu sa zakonom jer je regulativa u potpunosti usklađena.
U projektu koji radimo sa Ministarstvom zdravlja, uvrstili smo 16 različitih kliničkih puteva u naše domove zdravlja. Stotine hiljada puta su do sada korišćeni, zato što lekari vole da koriste jasan protokol za neke uobičajene hronične bolesti, kao što su hipertenzija ili astma. To je samo jedan primer digitalizovanih procedura koje pomažu zdravstvu.
Kada je u pitanju veštačka inteligencija, njen značaj se već pokazuje u oblastima poput hematologije i radiologije. Ključ za uspešnu primenu AI u medicini leži u kvalitetu i dostupnosti podataka, a naša uloga je da osiguramo da podaci iz zdravstvenih ustanova uđu u analitičke baze koje AI može koristiti.
Kao što sam to ranije istakao, AI nikada neće zameniti lekare, ali će lekari koji koriste veštačku inteligenciju brzo zameniti one koji je ne koriste.
