Mapa sajta

Više...

Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke

Ovaj region je naš dom

NLB Banka svakako spada u značajne kompanije...

Velimir Kuzmanović, direktor, NTS-international

Konstantno širimo portfolio

NTS je kompanija koja duže od 15...

Aktivnosti Slovenačkog Poslovnog Kluba

Slovenački poslovni klub u Srbiji je neraskidivi...

Danijela Fišakov, predsednica SPK

Očekujemo nastavak dijaloga poslovne zajednice i Vlade

Sa pravom smo očekivali konkretnu podršku Vlade...

Vesti

Održana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost

Danas popodne je održano zasedanje Saveta za nacionalnu bezbednost kojim je predsedavao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Sednici su prisustvovali premijerka...

Aerodrom Nikola Tesla dobio nagradu za kvalitet usluge

Aerodrom Nikola Tesla Beograd, kojim upravlja kompanija VINCI Airports, osvojio je Nagradu za kvalitet usluge za 2020. godinu. Beogradski aerodrom...

Usvojene nove mere za suzbijanje epidemije

Vlada Republike Srbije, na predlog Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti Covid-19, usvojila je danas nove...

Zahvaljujući fondaciji “Alek Kavčić” udžbenici za prvi i drugi razred dostupni po ceni od 2 dinara po strani

Zahvaljujući fondaciji "Alek Kavčić" udžbenici za prvi i drugi razred osnovne škole su dostupni na sajtu Fondacije Alek Kavčić....

Gradonačelnik Beograda i članovi Nemačko-srpske privredne komore posadili 329 stabala

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić i članovi Nemačko-srpske privredne komore posadili su danas 329 stabala na desnoj obali...

Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za regionalnu saradnju, PKS

Pandemija nije smanjila interes dve privrede za saradnju

Iako je usled pandemije u prva tri meseca tekuće godine, izvoz iz Srbije u Sloveniju, smanjen je za oko 14 odsto, a uvoz povećan za 22 odsto, očekuje se da će sa povratkom situacije u normalu intenzivna saradnja privreda dve zemlje biti u potpunosti obnovljena.

Iako je usled pandemije u prva tri meseca tekuće godine, izvoz iz Srbije u Sloveniju, smanjen je za oko 14 odsto, a uvoz povećan za 22 odsto, očekuje se da će sa povratkom situacije u normalu intenzivna saradnja privreda dve zemlje biti u potpunosti obnovljena.
Bilaterlani odnosi između Srbije i Slovenije obostrano se ocenjuju kao dobri i stabilni.
Karakteriše ih kontinuirana podrška Republike Slovenije procesu evrointegracija Republike Srbije i obostrani interes za dalјi razvoj i unapređenje ekonomske saradnje. Privredna saradnja između Srbije i Slovenije pokazuje u proteklih nekoliko godina trend povećanja spoljnotrgovinske razmene u proseku oko sedam, osam procenata godišnje.

Ukupna robna razmena između Srbije i Slovenije prošle godine iznosila je 1,15 milijardi evra. Izvoz u Sloveniju u 2019. godini, dostigao je vrednost od 580,7 miliona evra, dok je uvoz iz Slovenije neznatno povećan u 2019 i dostigao je 576,9 miliona evra. Suficit u robnoj razmeni u 2019. godini je iznosio šest miliona evra, a Srbija drugu godinu zaredom beleži suficit u razmeni sa Slovenijom.

Broj srpskih kompanija koje posluju u Sloveniji povećava se svake godine, a sektori u kojima posluju su raznoliki, od poljoprivrede i prehrambene industrije, do informacionih tehnologija, turizma i hotelijerstva

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u ukupno ostvarenom svetskom izvozu Srbije u 2019. godini Slovenija je na 10. mestu, a po visini uvoza na 13. mestu. Slovenija je Srbiji 9. svetski partner prema visini ukupne razmene sa svetom. Srbija je u Sloveniju, u prethodnoj godini, najviše izvozila opremu za dijalizu, električnu energiju, delove ručnih alatki, proizvode od legure aluminijuma, provodnike, delove za šinska vozila i delove za auto sedišta. Iz Slovenije smo uvozili u 2019. godini lekove, delove uređaja za hlađenje, automobile, delove za šinska vozila, mašine za pranje rublјa i otpatke od bakra.

U prva tri meseca tekuće godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz iz Srbije u Sloveniju, smanjen je za oko 14 odsto, a uvoz je povećan za 22 odsto, što je stvorilo značajan negativni bilans spoljnotrgovinske razmene, u poređenju sa prvim tromesečjem 2019. godine. Manjak u robnoj razmeni između Srbije i Slovenije u prvom tromesečju ove godine, koji je iznosio oko 38 miliona evra, rezultat je pandemije virusom korona i uvedenih mera zaštite od širenja zaraze, zbog kojeg je došlo do zastoja u protoku robe u drugoh polovini marta 2020. godine. Roba kojom se trgovalo nakon uvođenja vanrednog stanja u Srbiji i restriktivnih mera koje su se sprovodile na graničnim prelazima između država u regionu, ostala je ista po vrsti ali uz promenjen ritam razmene posle 15 marta 2020., objašnjava Radovanović.

U 2019. godini 4.409 srpskih privrednih subjekata poslovalo je sa Slovenijom, od kojih je 1.388 samo izvozilo na ovo tržište, 2.218 samo uvozilo robu sa ovog tržišta, a 803 obavlјalo trgovinu u oba smera.
Prema podacima Agencije za privredne registre Srbije, do početka maja tekuće godine u Srbiji je registrovano 1.203 privredna subjekta čiji su vlasnici državljani Slovenije ili pravno lice registrovano u Sloveniji.

Prema evidenciji Gospodarske zbornice Slovenije, u Sloveniji su u 2019. godini, registrovana 2.063 privredna subjekta kod kojih je većinski vlasnik pravno lice registrovano u Srbiji ili je većinski vlasnik državlјanin Srbije.

Ukupna neto ulaganja slovenačkih rezidenata u Srbiji u periodu 2010-2019. iznosila su 628,08 miliona evra, što Sloveniju svrstava na 9. mesto među zemlјama sa najvećim neto ulaganjima nerezidenata u Srbiju u navedenom periodu.

Broj srpskih kompanija koje posluju u Sloveniji povećava se svake godine, a sektori u kojima posluju su raznoliki, od poljoprivrede i prehrambene industrije, informacionih tehnologija, turizma i hotelijerstva do saobraćaja i infrastrukturnih projekata.

Srpske kompanije sve su prisutnije u slovenačkom sektoru turizma i ugostiteljstva, koji čini veoma važan privredni sektor ove države i nudi brojne mogućnosti za unapređenje. MK grupa vlasnik je hotela Kempinski, ima udeo u Aerodromu Portorož, a Delta holding vlasnik je hotela Intercontinetal u Ljubljani.

Tokom pandemije Privredna komora Srbije i Gospodarska zbornica Slovenije aktivno su pomagale privrednicima da i tokom krize održavaju poslovne veze i realizuju obaveze koje su preuzele

Među sektorima koji su najviše pogođeni krizom nakon pandemije virusom korona u Sloveniji je i sektor turizma, ali paketi pomoći koje je Vlada Slovenije opredelila za ugostiteljstvo i turizam obećavaju da će se i domaći privrednici koji posluju u Sloveniji uskoro vratiti na nivo poslovanja pre marta ove godine.

Jedna od najvećih srpskih investicija u Sloveniji je ulaganje kompanije Comtrade, koja posluje u oblasti informacionih tehnologija. MK grupa vlasnik je i AIK banke Slovenije, a ima planove za širenje poslovanja u Sloveniji i u drugim sektorima.

Kompanija „Nektar“ iz Bačke Palanke, već godinama je poznata slovenačkim potrošačima, a „Agromarket“ iz Kragujevca plasira seme i sadni materijal na slovenačko tržište, iz svoje proizvodnje ili od renomiranih svetskih proizvođača koje zastupa.

Kompanija „Put inženjering“ otvorila je u Krškom predstavništvo koje je specijalizovano za izvođenje radova, izgradnju objekata i prateće infrastrukture, proizvodnju kamenog agregata, betona, prefabrikovanih elemenata, kao i transporta i pružanje usluga iznajmljivanja opreme.

Kao jedan od primera na koji smo veoma ponosni je činjenica da je kompanija „Zlatiborac“ iz malog mesta Mačkat, od februara 2020. godine, dobavlјač za lanac supermarketa Mekator, u Sloveniji. Male srpske porodične firme su, putem robne marke „Ukusi moga kraja“ uspešno ušle na slovenačko tržište u saradnji sa Merkatorom“.

Početkom 2019. Privredna komora Srbije otvorila je kancelariju u Sloveniji, koja je na raspolaganju kako zainteresovanim srpskim privrednicima za nastup na ovom tržištu, tako i za mnogobrojne slovenačke kompanije koje posluju ili planiraju poslovanje u Srbiji.
Tokom trajanja vanrednog stanja, uzrokovanog pandemijom virusa korona Privrednoj komori Srbije svakodnevno se obraćao veliki broj kompanija koje su imale potrebu da pronađu način da pošalju svoje radnike u Sloveniju radi ispunjenja poslovnih ugovora. Nemali broj kompanija iz Slovenije, preko Gospodarke zbornice Slovenije, takođe je pokazao interes da i tokom krize održavaju poslovne veze i realizuju obaveze koje imaju prema kompanijama iz Srbije.

Srbija ima značajan potencijal i u pružanju usluga, građevinskih i drugih stručnih radova, montaže, popravke i instalacije mašina i uređaja za partnere iz Slovenije. Po otvaranju granica Republike Srbije i najave olakšanja transporta putnika iz trećih zemalja u Sloveniju, očekujemo da će sva srpska preduzeća uspeti da ispune ugovorene poslovne obaveze prema slovenačkim partnerima, ali i obrnuto.

Srbija i Slovenija obostrano prepoznaju perspektivne sektore za saradnju u prehrambenoj industriji, industriji plastike, industriji nameštaja, metalskoj industriji i zaštiti životne sredine.

Niz privrednih i međuvladinih kontinuiranih aktivnosti doprinose sveukupnom povoljnom ambijentu za međusobna ulaganja i unapređenje spoljnotrgovinske saradnje i razmene usluga između naše dve države.

Slovenija i Srbija posebnu pažnju posvećuju razvoju saradnje malih i srednjih preduzeća, kao i zajedničkim nastupima na trećim tržištima, a otvorene mogućnosti saradnje postoje i u okviru saradanje Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope („17+1“).

Krajem 2019. godine Privredna komora Srbije, Gospodarska zbornica Slovenije i Ambasada Slovenije u Srbiji kreirale su Inicijativa za zajedničko istraživanje i nastup Republike Srbije i Republike Slovenije na tržištu Afrike. Kriza izazvana epidemijom virusa korona odložiće na neko vreme ovu studiju, ali ona je svakako jedan od značajnijih potencijala za razvoj privreda naših država.

Krajem 2019. godine u Novom Sadu je održana zajednička sednica vlada Srbije i Slovenije, kao i Poslovni forum u okviru koga su realizovani sastanci privrednika sa predstavnicima vladinih institucija, (B2G) radi rešavanja otvorenih pitanja između investitora sa resornim ministrima dve vlade. Predstavnici MK grupe, Delta grupe i kompanije „Nektar“ imali su priliku da se susretnu sa resornim ministrima Vlade Slovenije, a ovj način komunikacije ocenjen je veoma dobro i kod slovenačkih privrednika.