Sa zanimanjem pratim trendove u poslovnoj literaturi poslednjih decenija. Od Six Sigma programa i “banchmarking”-a, preko Balanced Scorecarda, početkom XXI veka došli smo do liderstva, a danas je, osim digitalizacije, najčečće sretan pojam na konferencijama, predavanjima, u knjigama i časopisima: sreća.
Šta to poslovni gurui pokušavaju da nam kažu? Da li smo jureći za uspehom zaboravili na ono što nas čini živim i na ono za čime ćemo žaliti kada viže ne bude vremena? Šta za svakoga od nas znači biti srećan? Može li žena koja svakodnevno kombinuje negovanje porodice i odgajanje dece, odgovoran posao, druženje sa prijateljima, putovanja i druge aktivnosti u kojima uživa biti srećna? Da li sam ja srećna?
Na svoj život ne gledam kao na klackalicu na kojoj je potrebno da prevagne jedna ili druga strana: obaveze ili zadovoljstvo (uostalom, na kojoj su strani ovde deca?), posao ili odmor, putovanja ili prijatelji. Mislim da je ono sto već dugo nazivamo balansom izmedju života i posla (“work-life balance”), neistinit i prevazidjen pojam.
Ja ne želim da balansiram izmedju toga da budem dobra mama i dobar menadžer ili lider u Delta Holdingu. Ne želim da balansiram između toga da od svoje dece stvorim dobre ljude i toga da od mladih lidera u kompaniji stvaram kadrove koji će tu kompaniju vrlo brzo i voditi. Ne mislim da je potreban balans između poslovnih putovanja i penjanja na Himalaje ili Ande. Ne mislim da su suprotstavljeni poslovni treninzi na Harvard Business School i moji treninzi plivanja, trčanja i vožnje bicikla.
Sreća je stanje, nešto što postoji u nama i što predstavlja mir sa samim sobom i sa svim izborima koje svakoga dana pravimo
Sve ove stvari čine moj zivot, verujem da slično izgledaju i životi mnogih poslovnih žena. To su delići jedne velike slagalice koja, bez tih delova, ne bi bila potpuna.
Zato ne želim da balansiram i da dane merim po tome koja je strana klackalice prevagnula. Želim da sve ono što me ispunjava i što mi je važno integrisem i učinim celinom u kojoj uživam, koja me ispunjava i koja funkcioniše.
Ne smatram da je sreća trenutno osećanje, da je to skup momenata koji su zapravo zabava ili zadovoljavanje trenutnih želja. Sreća je stanje, nešto što postoji u nama i što predstavlja mir sa samim sobom i sa svim izborima koje svakoga dana pravimo. Sreća je biti ostvaren u svom poslu, kontinuirano učiti, napredovati, istraživati i kreirati nove vrednosti. Sreća je davati nazad zajednici u kojoj živimo i radimo. Sreća je kreirati duboke, kvalitetne i dugotrajne emocionalne veze sa prijeteljima i porodicom. Sreća je živeti u skladu sa prirodom, baviti se sportom i proći kroz cilj maratonske trke.
Na kraju dana, najveca sreća je kad stigneš kuci nakon dana provedenog na poslu, a tamo te sačeka pitanje “Mama, čega ćemo danas da se igramo?”