Do koje će mere ekonomija Srbije biti pogođena poremećajem lanaca snabdevanja zavisiće pre svega od brzine sputavanja širenja virusa među zaposlenima, za šta su suštinski važne kvalitetne mere bezbednosti i zdravlja na radu
Globalni lanci snabdevanja širom sveta doživeli su svoj procvat u poslednje dve decenije zahvaljujući smanjenju troškova trgovine i transporta, ali i napretkom informaciono-komunikacione tehnologije i pojednostavljanjem prekograničnog prevoza roba i pružanja usluga. Uprkos negativnom uticaju svetske ekonomske krize 2008-2009. godine prema procenama Međunarodne organizacije rada u globalnim lancima snabdevanja pre izbijanja pandemije Covid-19 bilo je zaposleno nešto više od 450 miliona ljudi.
Kina, koja je prva pogođena pandemijom Covid-19, predstavlja jednog od najvažnijih činilaca u globalnim lancima snabdevanja kao primarni proizvođač finalnih proizvoda i komponenti, veliki globalni kupac sirovina i industrijskih proizvoda, ali i jedno od najznačajnijih tržišta robe široke potrošnje. Pad industrijske proizvodnje u ovoj zemlji od oko 13.5% u januaru i februaru ove godine i još veći pad izvoza osetile su privrede širom sveta, uključujući i proizvodnju „Fiat Srbija“, koja je morala da bude obustavljena na neko vreme usled nedostatka komponenti iz Kine.
Još uvek je rano za bilo kakve kvantitativne procene efekata poremećaja lanaca snabdevanja usled pandemije, ali je jasno da će privrede svih zemalja morati da podnesu barem dva negativna uticaja ovog globalnog poremećaja: prvi je svakako ograničena (ili gotovo nikakva) mogućnost proizvodnje u velikom broju pogona usled zabrane kretanja, a drugi je pad tražnje u okviru lanaca snabdevanja putem kojeg te kompanije plasiraju značajan deo svoje proizvodnje.
Posebno je važno da se na delu pokaže digitalizacija privrede jer ona omogućava ne samo snižavanje troškova, već i upravljanje rizicima od novih poremećaja
Ako se ostvare prognoze o ekonomskom padu u više privreda koje su značajni činioci globalnih lanaca snabdevanja, kumulativni efekat poteškoća u snabdevanju i pada tražnje mogao bi da dovede do negativne spirale u mnogim privredama u kojima se obavlja proizvodnja za globalne lance. Već sada se procenjuje da bi strane direktne investicije na globalnom nivou tokom 2020-21. godine mogle da opadnu za 30-40%.
Srbija nije zemlja u razvoju, nego srednje razvijena zemlja koja teži članstvu u Evropskoj uniji – savezu velike grupe ekonomski naprednih demokratskih država. Do koje će mere ekonomija Srbije biti pogođena poremećajem lanaca snabdevanja zavisiće pre svega od brzine odstranjivanja ili maksimalnog snižavanja prisustva virusa među zaposlenima, za šta su suštinski važne kvalitetne mere bezbednosti i zdravlja na radu.
Potreba za očuvanjem proizvodnje i investicija usled posledica pandemije mogla bi da deluje kao podsticaj za unapređenje efikasnosti državne uprave i pravne sigurnosti. Posebno je važno da se na delu pokaže digitalizacija privrede, o kojoj se već duže vreme govori u Srbiji, a koja je u ovim okolnostima važna ne samo zbog snižavanja troškova, već i zbog vidljivosti kompanija unutar lanaca snabdevanja i upravljanja rizicima od poremećaja; zato bi trebalo obezbediti digitalni pristup podacima i raditi na usvajanju regulative koja se odnosi na elektronske potpise i elektronske transakcije, pomoću kojih će biti lakše efikasnije se izboriti sa poremećajima u lancima snabdevanja.
