Nova tržišta su naš cilj

U planu su nam različiti online bankarski proizvodi, kako u segmentu poslovanja sa stanovništvom tako i u segmentu poslovanja sa malim i srednjim preduzećima. Procenjujemo da ćemo ih učiniti dostupnim našim klijentima po planu, do kraja ove godine, , otkriva za Cord gospođa Galić

Preuzimanjem Gorenjske banke pre nešto više od godinu dana, AIK Banka je postala prva banka iz Srbije koja je iskoračila na tržište Evropske unije. Kakva su Vam bila očekivanja i da li su ispunjena?

U fokusu AIK Banke su razvoj poslovanja, širenje tržišne prisutnosti i inovativnost, pa je u skladu s tim, između ostalog, uspešno zaključen i postupak preuzimanja slovenačke Gorenjske banke. Jačanjem svoje pozicije u regionu, AIK Banka učvrstila je položaj i dobila mogućnost da zajedno sa Gorenjskom bankom ponudi klijentima kvalitetan servis i u Evropskoj uniji. Ovim preuzimanjem AIK Banka je postala prva banka iz Srbije koja je iskoračila na tržište Evropske unije što govori u prilog snazi i održivom razvoju temelja na kojima zasniva svoje poslovanje. Opredelili smo se baš za Gorenjsku banku zato što je stabilna, sa dobrom kapitalnom bazom, lokalno prepoznatljiva i pruža dobru osnovu za dalji razvoj u čitavom regionu, a zajedno sa AIK Bankom i na međunarodnom tržištu. Ukratko, to su naša očekivanja i sigurna sam da smo na pravom putu ka njihovoj realizaciji.

Cilj je, pretpostavljamo, da se AIK Banka vremenom pozicionira kao jedan od vodećih igrača na bankarskom tržištu ovog dela Evrope. Da li nas osećaj vara?

Kao što sam već navela, mi smo prva banka iz Srbije koja je iskoračila na tržište Evropske unije i cilj nam jeste da se pozicioniramo kao jedna od vodećih banaka na bankarskom tržištu u ovom delu Evrope. Izuzetno sam ponosna što je pokazan kapacitet banke da tokom ovog procesa preuzimanja odgovori na kompleksne i zahtevne procedure Evropske centralne banke, Banke Slovenije i Narodne banke Srbije, što nas ohrabruje da nastavimo dalje sa realizacijom naše strategije daljeg širenja u ovom delu Evrope, kao finansijski snažna i kredibilna bankarska grupacija.

Imam utisak da su klijenti zadovoljni i da je bankarski sektor tokom vanrednog stanja zaista bio na visini zadatka

Zahvaljujući započetom ukrupnjavanju bankarskog sektora, povećana je mogućnost za finansiranje velikih razvojnih regionalnih projekata. Da li bi to doprinelo povezivanju privreda, širenju tržišta, jačanju konkurentnost i ubrzavanju ekonomskog razvoj regije?

Sva tržišta u našem regionu su pojedinačno gledano mala. Ako se regionalno tržište ne ujedini, svi ćemo ostati uskraćeni za benefite koje ono može da donese. Ovde ne mislim samo na bankarski sektor, već na celokupnu privrednu saradnju. U tom smislu, ukrupnjavanje bankarskog sektora u regionu doprinosi razvoju i širenju regionalne saradnje između privreda različitih zemalja, čime se tržište širi, a na taj način ubrazava i ekonomski razvoj čitave regije. Bankarski sektor u Srbiji je, u odnosu na druge oblasti poslovanja u našoj zemlji, najviše usaglašen sa EU regulativom, što u daljem procesu harmonizacije sa evropskim propisima može doprineti bržem približavanju EU direktivama i standardima i u ostalim sektorima.

Na trećoj online konferenciji „Biznis u izazovnim vremenima“ govorili ste o dobroj organizovanosti banaka u uslovima pandemije. Da li i dalje mislite da je vaša branša brzo odreagovala na sve zahteve i očekivanja korisnika?

U kriznim vremenima je najvažnija solidarnost i međusobna podrška. U tom smislu, banke su odreagovale odgovorno i podržale sve mere u pravcu očuvanja finansijske stabilnosti i podrške realnom sektoru privrede. Pored toga, unapredili smo i ojačali online kanale, kako bi što veći broj naših klijenata mogao da koristi što više usluga putem e-bankinga i m-bankinga. Takođe, banke su osposobile svoje mreže da budu na raspolaganju svim klijentima, da platni sistem funkcioniše neometano, a pogotovo da se organizujemo da svi penzioneri dobiju svoje penzije na vreme. U tom smislu, mislim da su klijenti zadovoljni i da je bankarski sektor tokom vanrednog stanja zaista bio na visini zadatka.

Kako ocenjujute set ekonomskih mera koje je država donela kako bi pomogla i građanima i privredi da se što lakše oporave od finansijskog udara koji nam je donela pandemija?

Set ekonomskih mera Vlade Republike Srbije sa ciljem minimiziranja posledica prouzrokovanih panedmijom COVID-19 je stigao u pravo vreme. Smatram da je paket donetih mera obuhvatio najznačajnije aspekte podrške privredi i čvrsto verujem da će ispuniti osnovne ciljeve koje se odnose na očuvanje radnih mesta i da će pružiti šansu za opstanak prvenstveno mikro, malim i srednjim preduzećima koji su u ovom momentu izuzetno ranjiva. Kada je reč o trećem setu ekonomskih mera, očekujem da će smanjiti spoljne faktore, kao što su pad tražnje i prekid lanaca snabdevanja i njihove konsekvence, te da će pad društvenog proizvoda biti u očekivanim okvirima.

Cilj nam je da tradicionalno bankarstvo nadogradimo digitalnim bankarstvom i da tako stvorimo proizvode i usluge pristupačne svima

Koliko dužnika se odlučilo za moratorijum u otplati kredita? Očekujete li rast nenaplativih potraživanja?

Odmah na početku vanredne zdravstvene situacije u zemlji, NBS je donela odluku o uvođenju tromesečnog moratorijuma na otplatu svih kredita. Postupak je maksimalno pojednostavljen, tako da na nivou celog bankarskog sektora, u domenu poslovanja sa stanovništvom, oko 90 odsto korisnika su od 31. marta u moratorijumu, dok je u domenu poslovanja sa privredom, nešto manji udeo.

Pored ovoga, banke su podržale realni sektor privrede i kroz garantnu šemu za kredite za likvidnosti i obrtna sredstva, tako da u ukupnom iznosu govorimo o dve milijarde evra kojima banke, praktično, pomažu privredu i građane da lakše premoste vanredno stanje izazvano pandemijom. U tom smislu, ne bi trebalo očekivati veliki rast nenaplativih potraživanja u narednom periodu, a s obzirom na iskustva iz prethodne krize iz 2008. godine, banke su se u međuvremenu dobro osposobile da na „eksterne šokove“ mogu da reaguju blagovremno i adekvatno.

Iako je vaša banka ozbiljno zagazila u svet digitalizacije i novih tehnologija, klijentima i tržištu stalno nudite dodatne inovacije. Šta vam je sve bilo u planu za ovu godinu? Da li ćete nešto od toga odložiti?

Kroz građenje jake digitalne platforme, želimo da naši klijenti vide AIK Banku kao ličnu banku koja razume njihove individualne potrebe i pruža im željene usluge, bez obzira na vreme i lokaciju. Naš cilj je da uspešno tradicionalno bankarstvo, nadogradimo digitalnim bankarstvom i na taj način stvorimo kompletnu ponudu finansijskih proizvoda i usluga, pristupačnih svima i prilagođenih pojedinačnim potrebama.

 Želimo da kroz online bankarstvo našim klijentima obezbedimo olakšano obavljanje svih bankarskih transakcija, čija je okosnica mobilno bankarstvo na koje se prenosi kompletna ponuda Banke. U planu su nam različiti online bankarski proizvodi, kako u segmentu poslovanja sa stanovništvom tako i u segmentu poslovanja sa malim i srednjim preduzećima i u ovom trenutku procenjujemo da ćemo ih učiniti dostupnim našim klijentima, inicijalno planiranom dinamikom, tokom ove godine.