Svet će ostati globalan ali i sve obazriviji na sve vrste rizika što može sužavati protoke preko granica. Srbiji je odavno neophodno da brže popravlja konkurentnost, kako bi bolje vrednovala sve resurse i vezivala se za one proizvodne i trgovinske lance koji su joj u interesu.
Pandemija se širi i uporno traje. U nekim zemljama je pri kraju samo njen prvi talas, ali preskačući u druge zemlje, ona nastavlja da poplavljuje čitavu planetu zemlju. Sporo i nedovoljno narasta pouzdano znanje o Kovidu 19, pa je nedovoljno osnova da se nazre kad i kako se njena pandemija može završiti, ili će ona u nekom obliku neprekidno ostati sa nama. Bez doznanja o trajanju pandemije, teško je i nazirati šta će sve ostajati iza nje, kao posledice i u svetskoj ekonomiji.
Dosadašnja iskustva imamo sa svetskim krizama izazvanim pogrešnim ekonomskim merama ili ponašanjima vlada. Jedino smo još i iskusili, da su u smanjenju dometi ekonomskih odluka država, u odnosu na odluke multinacionalnih kompanije, kojima su sve manje prepreke državne granice. Ali je za sad Kovid 19, kao i prethodno izbegličke krize, vratio mogućnost državama da ojačavaju svoje granice u svakom pogledu, a uspore protoke.
Već duže Srbija sa stranim investicijama i dobiva samo proizvodnju delova ili doradu proizvoda i zavisi od materijala iz uvoza. Tako su mnoge fabrike u stranom vlasništvu, strana tela u našoj maloj nacionalnoj ekonomiji.
Savremeni život je sa svoje strane doneo veliku promenu, da su u ukupnoj ekonomiji u bržem rastu usluge, u odnosu na proizvodnju. Do ekspanzije turizma i informatičkih usluga, ostale usluge su uveliko lokalne. Ali se promenila i proizvodnja, koja monopoliše proizvode, a proizvodnju njihovih delova razmešta u mnoge zemlje, čime se granaju proizvodni lanci. Već duže Srbija sa stranim investicijama i dobiva skoro samo proizvodnju delova ili doradu proizvoda. A potrebni materijali su uglavnom iz uvoza. Tako su mnoge fabrike stranih vlasništva, strana tela u našoj maloj nacionalnoj ekonomiji u razvoju.
Pandemija je već upozorila multinacionalne kompanije da su državne granice narasli rizik za njih, a već su nekima nastale i štete zatvaranjem granica. Ali će sigurno ostati njihov trajni princip, da u profitabilnoj ekonomiji treba stalno birati i koristiti najjeftinije resurse (zemljište, zgrade, radnu snagu, energiju, finansiranje i pogodnosti). A Srbiji je odavno neophodno brže popravljati sistem i konkurentnost, koja bi bolje vrednovala sve resurse. Srbija se radi bržeg razvoja treba vezivati u proizvodne i trgovinske lance u većoj meri u svojem interesu. Svet će ostati globalan ali i sve obazriviji na sve vrste rizika što može sužavati protoke preko granica, pa i ojačavati ekonomske šovinizme. Ali sve do granica sopstvenog interesa svakog subjekta. Kad ispratimo pandemiju, dovršićemo i teški oporavak od nje.
