Na putu ka cirkularnoj ekonomiji neophodne su zelene inovacije i odgovornost svih aktera u društvu – institucija, lokalnih samouprava, privatnog sektora i građana. Potrebna su i ulaganja u jačanje kapaciteta države, investiranje u komunalnu infrastrukturu i u rešenja za bolje upravljanje otpadom, neki su od zaključaka sa završne konferencije „Jačanje cirkularne ekonomije – nordijska iskustva“ koja je održana u Privrednoj komori Srbije u Beogradu.
Ambasade Danske, Finske, Norveške i Švedske uz podršku Nordijskog saveta ministara i u partnerstvu sa Nordijskom poslovnom alijansom, organizovale su seriju događaja posvećenih cirkularnoj ekonomiji u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu sa ciljem da se prenesu znanje i iskustvo nordijskih stručnjaka u ovoj važnoj oblasti i podrže Srbiju u nastavku sprovođenja principa cirkularne ekonomije. Završna konferencija održana je u Beogradu u prisustvu ambasadora nordijskih zemalja, predstavnika Vlade Republike Srbije i privrednog sektora.
„Potreban nam je novi način razmišljanja – cirkularna ekonomija. Vlasti i poslovni sektor treba unapred da razmišljaju o zelenim ulaganjima koja će povezati sve aktere u lancu cirkularne ekonomije. Kada se jednom uspostavi taj lanac, vrlo brzo će se uvideti sve koristi od njega“, rekao je ambasador Finske Kimo Lahdevirta. On je dodao u cirkularnoj ekonomiji nije reč samo o uštedi novca, već i o veoma značajnom pitanju javnog zdravlja i kvaliteta života građana, kao i o opstanku planete.
Osim što štedi resurse i promoviše inovacije, cirkularna ekonomija smanjuje cenu proizvodnje i utiče na otvaranje novih radnih mesta. U tome nordijske zemlje, kao pioniri cirkularne ekonomije, potpuno podržavaju Evropski zeleni dogovor za koji se zalaže Evropska komisija.
Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović podsetila je da je 2019. godine formirana Radna grupa za cirkularnu ekonomiju koju čine predstavnici ministarstva, institucija i organizacija civilnog društva. „Zadatak je da se postavi strateški okvir za transformaciju društva na novi model, a Mapa puta za cirkularnu ekonomiju Srbije rezultat je ove radne grupe“, rekla je ministarka Vujović i dodala da je Srbija prva zemlja Zapadnog Balkana koja ima Mapu puta za cirkularnu ekonomiju.
Na prethodnim radionicama tokom septembra i oktobra bilo je reči o upravljanju biootpadom, o zelenom razvoju gradova i važnosti tretmana otpadnih voda. Stručnjaci iz nordijskih zemalja preneli su svoja iskustva i primere dobre prakse koje Srbiji mogu biti vodič u primeni principa cirkularne ekonomije.
„Cirkularna ekonomija je ono što smo mogli da vidimo u našim selima, proizvođači su bili veoma odgovorni, radili su primarnu separaciju otpada i upotrebljavali sve što nisu iskoristili. Danas govorimo o gradovima, o velikim sredinama, gde nam nedostaje ta vrsta znanja i svesti, ali govorimo i o realnim potrebama privrede koja ne ide uvek lako ukorak sa ovim promenama“, rekla je ministarka za evropske integracije, Jadranka Joksimović.
Ambasadorka Švedske Anika Ben David rekla je da su građani – u srcu promene. „Sigurna sam da ste videli iz nordijskih primera da je angažovanje građana u reciklaži i cirkularnoj ekonomiji u središtu ove tihe revolucije u nordijskim zemljama. Nije reč samo o sortiranju plastike i papira, već i o tome da svako može da podigne glas o tome kako neki grad treba da izgleda i funcioniše. Ako se građanima omogući da se angažuju u poboljšanju života, to ej deo zajedničkog napretka“, rekla je ambasadorka Ben David.
Govoreći o važnosti cirkularne ekonomije, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da se u Srbiji tretira samo četiri odsto komunalnog otpada, dok je taj procenat kod nordijskih zemalja više od 80 odsto i one ga koriste za proizvodnju energije. „Privreda u Srbiji koristi dva i po puta više energije u proizvodnji nego nordijske kompanije, što znači veće troškove proizvodnje i manju mogućnost da budemo konkurentni“, rekao je Čadež i dodao da iskustva nordijskih zemalja u primeni cirkularne ekonomije mogu pomoći Srbiji da se izbori sa energetskom tranzicijom i ekološkim problemima.
Partneri u projektu ”Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva” ambasadama Danske Finske, Norveške i Švedske su: Nordijska poslovna alijansa, NALED, Privredna komora Srbije i gradovi Niš, Kragujevac i Novi Sad.