Sitemap

Zdravstveni izveštaj kompanije Štada za 2021.: Godina koja je izmenila zdravstvenu sliku Evrope

Više...

Kako do najpovoljnijeg interneta na putovanjima?

Roming je ukinut u nekim susednim zemljama,...

Erste Bank: Pozitivan rezultat i značajan rast neto dobiti

Neto dobit na kraju drugog kvartala 2021....

Vesti

Bronza u rvanju šesta medalja za Srbiju u Tokiju

Srpski reprezentativac u rvanju Zurab Dutanašvili osvojio je bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Tokiju u kategoriji 87 kilograma...

Na novom portalu možete oceniti rad javne uprave

Korisničko iskustvo veoma je važno kod razvijanja dobrih usluga. Građani Srbije zato od nedavno imaju mogućnost da ocene nivo...

Poziv privrednicima za prvu tematsku nedelju “Dubai Ekspo 2020” – Klima i biodiverzitet

Povodom predstavljanja privrede na Svetskoj izložbi “Dubai Ekspo 2020“, Privredna komora Srbije (PKS) poziva privrednike da do 23. avgusta...

Predloženo još sedam projekata za investicione grantove

U okviru šeste produžene runde Investicionog okvira za Zapadni Balkan, ministar za evropske integracije i Nacionalni IPA koordinator Jadranka...

Vaterpolisti i odbojkašice Srbije u polufinalu na Olimpijskim igrama u Tokiju

Uspešan današnji učinak naših sportista u Tokiju i plasman u polufinale, nakon košarkašica, ostvarili su vaterpolisti i odbojkašice. Odbojkašice...

Evropljani su potvrdili da postoji jasan uticaj pandemije na mentalno stanje građana: jedna od četiri osobe oseća se nespokojno, još više ih pati od anksioznosti, dok 15 odsto ispitanika ima problema sa spavanjem. Kod građana Srbije sindrom sagorevanja (burnout) najizraženiji – pokazuju rezultati novog međunarodnog istraživanja Štada grupe, u okviru koje posluje i Hemofarm, o tome kako su se Evropljani nosili sa pandemijom Covid-19 i u kojoj meri su se njihovi životi promenili tokom prethodnog perioda.

U okviru ovog istraživanja, Štada je ispitivala šta ljudi u 15 evropskih zemalja (među kojima je i Srbija) misle o uticaju aktuelne pandemije Covid-19 na fizičko i mentalno zdravlje, na njihove zdravstvene i higijenske navike, koliko je poverenje u zdravstvene radnike, ali u i tzv. influensere u ovoj oblasti. Korišćenje lekova i preparata koji se prodaju bez recepta, upotreba medicinskog kanabisa u lečenju, poznavanje bolesti i korišćenje digitalnih aplikacija u ozdravljenju, takođe su bile teme ispitivanja koje je Institut za tržišna istraživanja „Kantar“ za potrebe Štade sproveo u martu i aprilu na više od 30.000 ispitanika na području Austrije, Belgije, Češke, Nemačke, Francuske, Italije, Holandije, Poljske, Portugala, Rusije, Srbije, Španije, Švajcarske, Ukrajine i Velike Britanije.

Zatvaranja i druga ograničenja tokom pandemije imala su značajan uticaj na Evropljane: skoro svaki treći stanovnik (29 odsto) patio je od povišenog nivoa anksioznosti, a svaki četvrti ima problema sa stresom i unutrašnjim nemirom. Još 15 posto Evropljana prijavilo je poremećaje spavanja. Ovi simptomi češće su pogađali mlade nego stanovnike Evrope starije od 35 godina. Kad je reč o uticaju pandemije na mentalno zdravlje građana u Srbiji, trećina ispitanika (31%) priznaje da je ona kod njih izazvala stres koji je vodio unutrašnjem nemiru, dok je u isto vreme gotovo identičan obim ispitanika (29%) rekao da ne oseća uticaj pandemije na mentalno zdravlje.

Mogućnost da se dobije Covid-19 nije glavni razlog za brigu: većinu Evropljana više je pogodio nedostatak ličnog kontakta sa porodicom i prijateljima (52 odsto). Strah od infekcije je na drugom mestu sa 42 odsto, a skoro trećina brine o finansijskim i poslovnim posledicama pandemije. Slično se osećaju i građani Srbije: 51 odsto njih najviše je brinuo nedostatak kontakata sa bliskim ljudima, a strah od infekcije potvrdilo je 39 odsto ispitanika u našoj zemlji. Bojazan kad je reč o finansijama i poslovnoj budućnosti potvrdilo je, takođe, 39 odsto ispitanih građana u Srbiji.

Maske za lice i posle kovida– Kada je reč o prevenciji i zdravom načinu života, velika većina Evropljana (70 odsto) spremna je da više ulaže u sopstveno zdravlje. Naime, 45 odsto ispitanika se sada hrani zdravije i raznovrsnije, a takođe su voljni da i za to plate. Otprilike trećina Evropljana je nedavno uvrstila neki vid fizičke aktivnosti u svoje slobodne aktivnosti. U Srbiji više od polovine ispitanika (54%) potvrdilo je da je tokom prethodnog perioda kupovalo zdraviju i kvalitetniju hranu, a skoro trećina (uglavnom mlađe populacije) posvetila se sportu.

Higijenske mere odigrale su do sada nezabeleženu ulogu u našem životu. Međutim, Evropljani ne žele da ih kolektivno napuste u skorije vreme: 45 posto ispitanika izjavilo je da će i dalje redovno prati ruke, svaki treći planira da se drži preporučene minimalne udaljenosti od drugih, a svaki peti čak želi da i dalje nosi masku za lice u javnosti.

Uopšteno govoreći, 74 odsto Evropljana zadovoljno je svojim zdravstvenim sistemom. U poređenju sa prethodnom godinom, ovaj broj je opao za tri procenta. Švajcarci se osećaju najbolje zbrinutima (91%), dok su ljudi u Ukrajini najnezadovoljniji svojim zdravstvenim sistemom (25%).

Veliko poverenje u lekare, farmaceute i naučnike – Za 73 posto Evropljana lekari su prva adresa za sva zdravstvena pitanja, a farmaceuti i naučnici takođe uživaju veliko poverenje (po 60 procenata). Čak 81 procenat ispitanika uveren je da oni, zajedno sa medicinskim osobljem, najviše zaslužuju našu zahvalnost za trud u borbi protiv kovida.

„Kao pouzdan partner apoteka i lekarskih ordinacija, drago nam je što se uvažavanje medicinskih i farmaceutskih stručnjaka povećalo tokom pandemije. To su zaslužili svi koji rade u bolnicama, ordinacijama i apotekama”, kaže ovim povodom Peter Goldšmit, generalni direktor Štade.

„Pružajući uvide zasnovane na naučno potvrđenom istraživanju, Štada želi da pomogne svojim partnerima – bilo da su to pacijenti, zdravstveni radnici, distributeri, maloprodaja ili kreatori politika – da donesu dobre odluke o zdravlju na osnovu podataka kojima mogu da veruju. Kao vodeći proizvođač generičkih lekova i zdravstvenih proizvoda široke potrošnje, Štada svakog dana pruža podršku održivosti zdravstvenih sistema širom Evrope, u skladu sa našom svrhom da brinemo o zdravlju ljudi,” objašnjava Goldšmit.

Pročitajte još...

Bronza u rvanju šesta medalja za Srbiju u Tokiju

Srpski reprezentativac u rvanju Zurab Dutanašvili osvojio je bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Tokiju u kategoriji 87 kilograma grčko-rimskim stilom, pošto je u...

Na novom portalu možete oceniti rad javne uprave

Korisničko iskustvo veoma je važno kod razvijanja dobrih usluga. Građani Srbije zato od nedavno imaju mogućnost da ocene nivo usluge u okviru javne uprave. Milena...

Košarkašice Srbije se plasirale u polufinale Olimpijskih igara

Košarkašice Srbije pobedile su Kinu u utakmici četvrtine finala Olimpijskih igara i plasirale se u polufinale najvećeg svetskog takmičenja. Srbija je danas bila bolja...

Obezbeđeni stanovi za 75 izbegličkih porodica u Nišu

Ukupno 75 porodica izbeglih sa prostora Hrvatske i Bosne i Hecegovine dobilo je ključeve novih stanova u niškom naselju „Branko Bjegović“ i sada će...

Agrobiznis zona za nova radna mesta

Otpravnica poslova Delegacije Evropske unije u Srbija Mateja Norčič Štamcar, predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i ministar za evropske ingetracije Jadranka Joksimović posetile...

Marko Čadež: Open Balkan – bez barijera, čekanja i suvišnih administracija

Privreda Zapadnog Balkana dobila je snažnu podršku politike da počnemo da gradimo nešto novo i drugačije, region uspeha i poverenja - bez barijera, suvišne...

Održan regionalni ekonomski forum u okviru inicijative Mini Šengen u Skopju

U Skoplju je održan regionalni ekonomski forum, na kome su učestvovali regionalni lideri Srbije, Alnanije i Makedonije, predsednik Aleksandar Vučić i premijeri Severne Makedonije...

Nove energetske oznake za kućne aparate

Upotreba energetski efikasnih uređaja u domaćinstvu, zajedno sa poboljšanjem izolacije, novim prozorima i vratima, dovodi do značajne uštede energije i smanjenja troškova. U Srbiji uskoro...