Oko 890 miliona dolara, koliko iznosi vrednost specijalnih prava vučenja koje je dobila Srbija, mogu se iskoristiti za jačanje deviznih rezervi, za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, budžetske potrebe ili za otplatu dugova pre roka dospeća. Srbija će, sudeći po najavama Ministarstva finansija odabrati ovu poslednju opciju.
U avgustu 2021. godine izvršena je nova, do sada, najveća generalna alokacija tzv. specijalnih prava vučenja “Special Drawing Rights”-SDR (SPV), medjunarodne rezerve aktive i obračunske jedinice koju emituje Međunarodni monetarni fond (MMF), u vrednosti od 456,5 milijardi SPV(650 milijardi dolara).
Suma od 650 milijardi dolara usmerenih u SPV pomoći će da se povećaju međunarodne rezerve, ojača poverenje i otpornost globalne ekonomije, kao i da se omogući zemljama da obezbede fiskalne mere da izađu iz pandemije kovid-19.
Opštu dodelu SPV, MMF je izvršio svim zemljama-članicama (190), a na osnovu utvrđenog pravila, u proporciji sa visinom njihovih nacionalnih kvota u MMF-u, što znači da su najveće iznose SPV dobile najbogatije zemlje sa najvećim kvotama, oko 375 milijardi dolara, kojima su ona najmanje potrebna. Zemljama sa rastućim ekonomijama i zemljama u razvoju otišlo je oko 274 milijarde dolara. Najgore su, kao i uvek do sada, prošle najsiromašnije zemlje sa najmanjim kvotama. Dobile su samo 21 milijardu dolara ili oko tri odsto ukupne emisije SPV, kojima su SPV i druga finansijska sredstva najviše potrebna, a čiji su dugovi narasli na ogromnih oko 750 milijardi dolara.
MMF je dodelio Srbiji 627,6 miliona SPV što je oko 890,2 miliona dolara, a na osnovu njene kvote koja iznosi 0,14 odsto svih kvota. Vlada Srbije će odlučiti da li će i kako utrošiti dodeljena SPV, a mogu da se koriste za jačanje deviznih rezervi, da se konvertuju u druge valute, za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, budžetskih potreba, kao i za otplatu nekih skupljih dugova pre roka dospeća.
Prema izjavi novog stalnog predstavnika MMF- a u Srbiji (Julije Ustjugove) u oktobru 2021, srpskim predstavnicima već je ukazano kako da “procene makroekonomski uticaj povlačenja tih sredstava i kako bi to moglo da se odrazi na održivost duga”, a ministar finansija je tada najavio da će se deo dobijenih SPV Srbija upotrebiti za izmirenje obaveza po spoljnim dugovima koji dospevaju 2022. godine.
Pandemija korona virusa i svetska ekonomska kriza koja je nastupila posle nje 2020. godine, podstaklo je pregovore o velikoj emisiji SPV od strane MMF-a. Na kraju 2020. na izborima za predsednika SAD pobedio je Đžozef Bajden, a njegova administracija za razliku od Trampove, nije imala ništa protiv širenja baze resursa MMF-a na račun obimne alokacije SPV. Tada je u korist emisije SPV dodat još jedan argument, kada je Svetska zdravstvena organizacije zauzela kurs opšte vakcinacije, što zahteva velika finansijska sredstva. Zemljama u razvoju, a pre svega najsiromašnijim, bilo je nemoguće da reše ovaj problem, iako je MMF, pokušao da ”pomogne“ ovim zemljama putem povoljne finansijske pomoći.
Najbogatije zemlje sveta (pre svega Grupa -7) razmatrale su pitanje da se „stegnu“ i pomognu „siromašnom Jugu“ da sprovede sveopštu vakcinaciju, gde treba vakcinisati ogroman broj ljudi u zemljama u kojima za to nema novca. U MMF-u i G -7 izračunali su da treba sakupiti oko 100 milijardi dolara za takvu „humanitarnu pomoć“, ali nisu došli ni do kakvog dogovora. Zato je odlučeno da se pomogne ovim zemljama na “najmanje bolan način”, a to je da se odobre nove velike emisije i širenje SPV.
Bilo je apela da se bogate zemlje, koje su u najnovijoj raspodeli SPV dobiti skoro 400 milijardi dolara, odreknu bar četvrtine tog iznosa radi pomoći siromašnim zemljama da otklone posledice pandemije i da izvrše potpunu vakcinaciju. Ipak, taj poziv je ostao bez odgovora, jer nikakvi konkretni dogovori o mobilizaciji 100 milijardi dolara nisu postignuti.
Međutim, generalni direktor MMF-a Kristalina Georgijeva dobila je sredinom oktobra 2021. godine podršku razvijenih zemalja Grupe – 20, za formiranje novog Trusta, koji će omogućiti bogatim članicama MMF-a da doniraju svoj deo iz novoformiranih rezervi SPV za hitne situacije velikom broju zemalja kojima treba pomoć. Finansijski zvaničnici G-20 podržali su u zajedničkoj izjavi, novi ”Trust za otpornost i održivost” (Resilience and Sustainability Trust) i pozvali MMF i Svetsku banku da “tesno sarađuju” na razvoju i primeni finansiranja u okviru novog Trusta.
Formiranje Trusta namenjeno je rešavanju problema mnogih siromašnih zemalja i onih sa srednjim prihodima koje je teško pogodila pandemija korona virusom, ostavljajući ih bez dovoljno sredstava za pripremu i borbu sa ekstremnim vremenskim prilikama. Georgijeva očekuje da razvijene ekonomije dostignu cilj prebacivanja oko 100 milijardi dolara nove alokacije SPV na siromašne zemlje.
SPV raspodeljuje MMF centralnim bankama zemljama –članica i samo one mogu da ih koriste između sebe i još 15 međunarodnih finansijskih institucija (prescribed holders). Zemlje koje nameravaju da potroše SPV, mogu da ih zamene za “slobodno upotrebljive valute”(freely usable currencies) tj. pet najznačajnijih svetskih valuta koje čine korpu valuta SPV, odnosno da među zemljama nađu partnera za razmenu, a treba, očekivati da će najviše SPV kupiti SAD. Korpu sada sačinjavaju – američki dolar (41,73 odsto ), evro (30,93 odsto), kineski juan (10,92 odsto), japanski jen (8,33 odsto) i britanska funta (8,09 odsto). Vrednost SPV se određuje dnevno na tržištu deviznih kurseva i objavljuje na veb stranici MMF-a (jedno SPV u oktobru 2021. iznosilo je 1,42 dolara).
Iako je bilo apela da se bogate zemlje, koje su u najnovijoj raspodeli SPV dobiti skoro 400 milijardi dolara, odreknu bar četvrtine tog iznosa radi pomoći siromašnim zemljama da otklone posledice pandemije i da izvrše potpunu vakcinaciju, do konkretnih dogovora nije došlo.
MMF dodeljuje zemlji – članici kamatu (interest) na njene holdinge SPV preko neto kumulativne alokacije ove rezervne aktive ( čime bogate države faktički subvencionišu siromašne, pozajmljujući im sredstva po izuzetno niskoj kamatnoj stopi), dok zemlja – članica plaća troškove (charges) u istom iznosu na holdinge SPV ispod ove alokacije, koji sada iznosi 0,050 odsto. Ako bi se, na primer, zamenila cela dobijena srpska kvota SPV od 890 miliona dolara za neku od baznih valuta, Srbija bi platila MMF-u oko 446 hiljada dolara na ime troškova, jer bi imala manjak SPV.
SPV su, u stvari, nadnacionalni “bezgotovinski novac”, koji ima pravo da emituje isključivo MMF i može se koristiti samo za posebne ciljeve. Ovaj novi veštački monetarni medijum nazvan je “specijalnim,” jer nema karakter zajma. Za razliku od zlata i banknota, SPV kao veštačka valuta fizički ne postoje, već samo predstavljaju knjigovodstveni novac i ne stiču se nikakvim uplatama zemalja MMF-u u nacionalnim ili drugim valutama, što znači da imaju karakter poklona.
SPV su sredstvo koje se može koristiti za otklanjanje deficita platnog bilansa na isti način kao zlato ili rezervne valute, pa se stoga kolokvijalno nazivaju “papirno zlato”, i imaju ulogu “svetskog novca” fiktivnog i veštački kreiranog, kao sredstva plaćanja u međunarodnim finansijskim transakcijama.
Svaka zemlja znači može da sačuva, pokloni ili razmeni SPV, a kada se razmeni za neku čvrstu valutu onda postaju “novac”. Za obavljanje običnih trgovinskih transakcija ili za investicije SPV se, za sada, ne mogu koristiti.
Za veću ulogu SPV u međunarodnom monetarnom sistemu, potrebno je da se obezbede brojni preduslovi, da se vrše regularne i po obimu značajne alokacije, a jedan od najvažnijih je da se snažnije razvije privatno tržište SPV, odnosno da centralne banke obavljaju transakcije u SPV sa privatnim holderima.
piše: dr Dejan Jovović, naučni savetnik – ekspert za međunarodne finansije i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije