Nacionalna alijansa za lokalni i ekonomski razvoj (NALED) predstavila je prvu “Sivu knjigu inovacija i visokotehnološkog preduzetništva”, sa 60 preporuka za unapređenje uslova za poslovanje inovativnih i visokotehnoloških kompanija u Srbiji.
Zakonsko uređenje upotrebe veštačke inteligencije, uvođenje industrijskih doktorata u obrazovni sistem, regulisanje korišćenja električnih trotineta, bicikala i drugih sličnih vozila, deo su reformskih preporuka koje je NALED predstavio resornim institucijama u specijalizovanoj publikaciji.
Publikacija je pripremljena u okviru StarTech-a, programa za podršku digitalnoj transformaciji ekonomije Srbije koju finansira kompanija “Filip Moris”.
U prvom izdanju “Sive knjige inovacija“ 50 preporuka je usmereno na unapređenje saradnje nauke i privrede, kreiranje stimulativne poreske politike ka startapima, mikro, malim i većim inovativnim biznisima, modernizaciju radnog zakonodavstva za digitalne preduzetnike, kao i razvoj infrastrukture za inovacije i pristup povoljnom finansiranju, rečeno je na predstavljanju.
Dodatnih 10 preporuka odnose se na olakšica i subvencija koje ministarstva treba da uzmu u razmatranje.
Najveći izazov stavljen je, kako je navedeno, pred Ministarstvo finansija i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u čijim je nadležnostima rešavanje više od polovine predloga.
Ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja Srbije Branko Ružić istakao je da je bitno da se obrati pažnja na kreiranje ambijenta u kojem će se razvijati mladi talenti, naučnici, istraživači i inovatori.
“Posebnu ulogu će u tome imati Siva knjiga inovacija, koja daje pregled našeg inovacionog ekosistema i nudi rešenja za dalji razvoj”, kazao je Ružić.
Ružić je naglasio da se svaka peta preporuka iz “Sive knjige” odnosi na Ministarstvo prosvete i da je to dobar podstrek da se nastavi saradnja nauke i privrede, kako bi se popravila aktivnost u indeksu inovativnosti.
Podsetio je i na podatak da u oblasti saradnje sa privredom u globalnom indeksu inovativnosti, Srbija ima ocenu 39,6 od najviše 100, a da je svega tri odsto preduzeća u Srbiji razvilo inovaciju i saradnju sa akademskom zajednicom.
Ružić je izneo podatak da je Fond za inovacionu delatnost do sada sa svojih sedam programa podržao ukupno 439 projekata u iznosu 53,6 miliona evra, kao i da se zahvaljujući tome na tržištu Srbije našlo oko 400 novih inovativnih proizvoda.
Ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Srbije Nenad Popović rekao je da je “inženjerstvo postala nova izvozna snaga Srbije i sve što je u vezi sa inovacijama” i da se nada da će u ovoj godini Srbija uspeti da dostigne izvoz svega što je u vezi sa inovacijama i inovacionim tehnologijama u iznosu od dve milijarde dolara.
On je podsetio je da je samo u okviru ženskog inovacionog preduzetništva realizovano više od 70 projekata u okviru kojih je dodeljeno 330 grantova ženama preduzetnicama, kao i da je saradnja nevladinog sektora, privrede i vlade najbitnija.
“Siva knjiga inovacija je slika sa terena, šta je to što treba da popravimo u okruženju kako bi inovacije brže stizale na domaće i strana tržišta”, rekao je direktor korporativnih poslova za jugoistočnu Evropu kompanije “Filip Moris” Ivan Miletić.
On je istakao je da je ta kompanija prošle godine izdvojila pet miliona dolara za inovacije, kao i da Srbija ima više od 12.000 istraživača, više od 70 instituta, 22 centra izuzetnih vrednosti i 123 univerziteta i fakulteta u Srbiji.
Uporedio je Srbiju sa Finskom u rezultatima postignutim u sferi inovacija i naglasio da Srbija ulaže u istraživanje i razvoj sa oko 0,89 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da ima oko 50 patenata po milionu stanovnika, što je manje od proseka u Evropskoj uniji.
Direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević istakao je nekoliko preporuka iz “Sive knjige”, od kojih su najznačajnije primena pametnog ugovora u pravnom sistemu Srbije, ukidanje arbitrarnih ograničenja za postavljanje radio-stanica mobilne telefonije, zakonsko uređenje upotrebe veštačke inteligencije, naročito u primeni etičkih standarda.