Mapa sajta

NALED, GIZ i Esotron prikupili 1.300 tona otpada od hrane

20GODNA PRO-aktivnog poslovanja

Talenat, pokretačka snaga i motivacija u borbi...

Srbija očekuje 3,5 miliona tona pšenice i 7 miliona tona kukuruza

Srbija ove godine očekuje žetvu od 3,5...

20GODNA PRO-aktivnog poslovanja

Talenat, pokretačka snaga i motivacija u borbi protiv dosadnog advertajzinga! U veseloj atmosferi svoje bašte, agencija DNA Communications proslavila je...

EU produžila upotrebu kovid sertifikata do juna 2023.

Savet Evropske unije dao je zeleno svetlo za produžetak upotrebe digitalnih kovid sertifikata do 30. juna 2023. godine Produženje ove...

Srbija očekuje 3,5 miliona tona pšenice i 7 miliona tona kukuruza

Srbija ove godine očekuje žetvu od 3,5 miliona tona pšenice i, u slučaju povoljnih meteo uslova, nešto više od...

Vlada Crne Gore objavila radnu verziju Temeljnog ugovora sa SPC

Vlada Crne Gore objavila je radnu verziju Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), koju su načelno uskladile radne...

Iran podneo zahtev za članstvo u BRIKS

Iran je podneo zahtev za pridruživanje grupi BRIKS, prenosi Interfaks pozivajući se na agenciju Tasnim. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova...

Odziv velikih ugostitelja Izazovu prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane premašio je cilj, tako da je na kraju izazova sakupljeno gotovo 1.300 tona, saopšteno je danas na promociji projekta „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“, u okviru kog je realizovan izazov.

„U Srbiji se godišnje generiše oko dva miliona tona organskog otpada, što predstavlja veliko opterećenje za deponije, na kojima se zabeleži više od 300 požara, koje nanose veliku štetu životnoj sredini. Izuzetno smo ponosni što smo među ugostiteljima naišli na veliki odziv i uspeli da realizujemo izazov, za koji verujemo da je korak u pravom smeru ka očuvanju naše životne sredine“, poručio je Slobodan Krstović, direktor za odživi razvoj u NALED-u.

Iako su generacije kod nas vaspitavane da se hrana ne baca, Srbija je po količini organskog otpada koji nastaje u domaćinstvima iznad svetskog proseka. Kada se tome dodaju ostaci iz restorana, studentskih menzi, bolnica i sličnih ustanova, u pitanju je ogromna količina otpada koja na deponiji predstavlja ekološki problem, a mogla bi da postane vredan resurs.

U cilju daljeg podizanja svesti među građanima, NALED je zajedno s kompanijom Esotron i uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ organizovao radionicu u pivari Kabinet na Kosmaju, na kojoj su predstavljene prednosti odvojenog sakupljanja ostataka hrane i rezultati izazova.

U dvostrukoj ulozi šefa kuhinje i vodiča kroz pravilnu separaciju organskog otpada našao se čuveni kuvar Nenad Gladić, poznatiji kao Lepi Brka, koji je tokom pripreme ručka i demonstracije razvrstavanja ostataka hrane biljnog i životinjskog porekla u odvojene kante, preporučio racionalniju nabavku namirnica i njihovu upotrebu jer se često dešava da građani bacaju potpuno jestivu hranu jer se približio istek roka.

Njemu se pridružio Bojan Gligić, regionalni menadžer kompanije Esotron, koji je istakao da se samo u Beogradu dnevno deponuje oko 1.700 tona otpada, čiju veliku većinu čini organski otpad iz kojeg se ispušta metan i dovodi do učestalih požara.

„Pravilnim upravljanjem otpada možemo da eliminišemo taj problem. Otpad koji se odvaja u kante koje servisira kompanija Esotron nikada neće doprineti zagađenju životne sredine, već će biti iskorišćen za dobijanje čiste zelene energije. Nutritivna kaša dobijena od otpada prolazi kroz anaerobni tretman, kojim se eliminiše metan, a potom koristi za proizvodnju energije“, rekao je Gligić, dodajući da kompanija nedeljno pokriva 4.000 lokacija koje generišu velike količine organskog otpada.

Prema podacima Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, u Srbiji se godišnje baca 83 kilograma hrane po stanovniku, što je devet kilograma više od svetskog proseka.

„Veliki generatori organskog otpada su i ugostitelji. Procenjuje se da hoteli i restorani u Srbiji godišnje proizvedu 40.000 tona otpada, a od toga čak 99% završava na deponiji, emitujući štetne gasove koliko šest do sedam hiljada motornih vozila. Međutim, svega 13% njih predaje otpad ovlašćenim operaterima uglavnom zbog nedostatka svesti o važnosti pravilnog odlaganja i neisplativosti same procedure“, istakla je Zorica Bilić, nacionalna koordinatorka GIZ ORF MMS.

Prema njenim rečima, pored harmonizacije domaćih sa evropskim propisima, ključna preporuka projekta je uvođenje obaveze razdvajanja otpada za sve one koji dnevno prave ili služe više od 50 obroka.

Cirkularna ekonomija predstavlja okosnicu rada NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine, koji trenutno sprovodi i projekte ka boljem upravljanju staklenim otpadom i istrošenim baterijama i sijalicama. Na radionici je najavljeno i uvođenje smart-depozit sistema za sakupljanje ambalaže u pilot opštini u Zrenjaninu.

Pročitajte još...

Jelena Bojović. Direktorka Centra ze IV industrijsku revoluciju

Vi ste pravnik? Ne, ja sam molekularni biolog

Kada sam 1995. upisivala Biološki fakultet, na smeru Molekularne biologije i fiziologije, tata me je, veoma zabrinuto, ali ipak sa velikim poverenjem u moj...

Saradnja između ekonomija Zapadnog Balkana i Moldavije će ih približiti jedinstvenom tržištu EU

Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit (GIZ) je pokrenuo svoj novi projekat podrške regionalnoj ekonomskoj integraciji u oblasti infrastrukture kvaliteta i elektronske trgovine. Projekat EU4Business:...

Svi bismo vozili električni automobil, kad bi država platila bar pola cene

Kupovina električnog automobila je interesantna opcija za građane Srbije i 86% njih bi možda ili sigurno to uradilo, ali bi većina bila spremna da...

Potpisan sporazum sa Nemačkom o promociji energetske efikasnosti

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović potpisala je sa predstavnicima Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) Sporazum o sprovođenju projekta "Promocija obnovljivih izvora energije...

Violeta Jovanović izvršna direktorka NALED

Prednosti eFiskalizacije su jasne

eFiskalizaciju vidimo kao moćno oružje protiv sive ekonomije koja odgovornim privrednicima nanosi neuporedivo više štete nego drugi negativni uticaji. I pojedinačno i kao društvo...

NALED: Zahtevi za građevinske dozvole u Srbiji povećani za petinu

Druga godina pandemije korona virusa nije omela aktivnosti građevinskog sektora u Srbiji, pa je tako u 2021. gradovima i opštinama podneto 138.890 zahteva za...

NALED utvrdio 12 reformskih prioriteta do 2025.

Podrška sprovođenju zelene agende, unapređenje uslova za investiranje i izgradnju i unapređenje kvaliteta donošenja propisa, tri su ključna reformska prioriteta od ukupno 12 koje...

Raspisan prvi konkurs Ekoopština

Ambasada Francuske u Srbiji raspisala je danas prvi konkurs za projekat "Ekoopština“ za sve opštine Srbiji i to u četiri kategorije – upravljanje otpadom,...