Mapa sajta

Mala i srednja preduzeća – prilagođavanje novim izazovima

Svečano otvoren 14. Španski metar

Filmski festival Španski metar, četrnaesti po redu,...

Srbija spremna za konferenciju Stokholm+50

U Botaničkoj bašti „Jevremovac“ danas je održan...

Dodatnih 19,5 miliona dolara od SAD za razvojno partnertstvo sa Srbijom

Danas je vlada Sjedinjenih Američkih Država najavila...

Dan Ustava Norveške obeležen prijemom

Ambasador Nj.e. Jorn Jelsta priredio je prijem...

Srbija spremna za konferenciju Stokholm+50

U Botaničkoj bašti „Jevremovac“ danas je održan peti i poslednji u nizu dijaloga o životnoj sredini u Srbiji, u...

Zemlje G7 izdvojile 18,4 milijardi dolara za pomoć Ukrajini

Sedam najrazvijenijih zemalja sveta (G7) izdvojilo je 18,4 milijarde dolara u transferima i zajmovima kao pomoć Ukrajini da ispuni...

Olaf Šolc: Bilo bi nepravedno prema Balkanu da Ukrajina prečicom uđe u EU

Nemački kancelar Olaf Šolc upozorio da napori Ukrajine da se pridruži EU ne mogu biti ubrzani, uprkos ruskoj invaziji. On...

Mišel: EU je prijatelj Srbije koji će ubrzati njen evropski put

Srbija nije samo partner Evropske unije, već i prijatelj zbog čega je neophodno ubrzati proces evropskih integracija i učiniti...

EU i SB potpisali ugovor o projektu za podršku inovacijama u Srbiji

Predstavnici Evropske unije i Svetske banke u Beogradu su potpisali ugovor o zajedničkom projektu za podršku istraživanju, inovacijama i...

Više od trećine malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu je privremeno zatvoreno u prvom naletu pandemije, dok se oko dve trećine njih suočilo sa smanjenom likvidnošću pokazuje istraživanje koje su sproveli Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Svetska banka (WB). Kao najveće prepreke u poslovanju, kompanije navode političku nestabilnost, visoke poreske stope kao i edukaciju radne snage. Firme u regionu zaostaju i u pogledu zelenih investicija, a dve trećine njih ne vidi mere energetske efikasnosti kao prioritet.

O ovim temama kao i o podršci za najpogođenije sektore i transformaciji koja će biti neophodna kako bi srpska privreda ostala konkurentna govorili su renomirani ekonomski stručnjaci, na panelu pod nazivom „Uticaj pandemije na mala i srednja preduzeća u 2021.godini i perspektive za narednu godinu.“

U pozdravnoj poruci ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre istakao da je u trenutku izbijanja pandemije kovida, Evropska unija izdvojila je 93 miliona evra pomoći, koja je, osim podrške zdravstvu, pružila finansijsku pomoć malim i srednjim preduzećima kako bi im pomogla da prebrode teška vremena. „Mala i srednja preduzeća ključna su za svaku ekonomiju kao osnova za zdrav i održiv ekonomski rast. EU je u poslednjih dvadeset godina uložila više od 250 miliona evra u razvoj ovog sektora“, istakao je Žiofre. 

Alesandro Bragonci, šef predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan, podsetio je da je za više od 40 godina poslovanja u Srbiji EIB  privatnom sektoru namenila više od 2,5 milijarde dolara, istakavši da za ekonomiju budućnosti postoje dva puta: jedan je digitalizacija, a drugi zelena tranzicija. Prema njegovim rečima, kako bi podržala napore MSP u ovoj tranziciji, EIB je uvela nove finansijske instrumente za region. “Međutim, finansijska podrška neće biti dovoljna da bi privreda bile konkurentnija i otpornija. Zbog toga zajedno sa Evropskom komisijom razvijamo novo partnerstvo i inicijativu u Srbiji i regionu radi unapređenja tehničke podrške za projekte klimatske i energetske efikasnosti mežu malim i srednjim preduzećima“, zaključio je Bragonci.

I Simon Savšek iz ekonomskog odeljenja EIB-a smatra da će ulaganja u zelenu ekonomiju, digitalizaciju i obrazovanje biti ključna za rast privatnog sektora u Srbiji. „Ono što istraživanja EIB-a u osnovi pokazuju jeste da preduzeća koja su ulagala u navedene oblasti bolje podnose pandemiju u smislu pada prodaje i zato je očigledno da treba da nastave da ulažu u sve ove važne oblasti kako bi bili još otpornije kada dođe sledeća kriza. Saradnja privatnog i javnog sektora će biti veoma značajna, kao i da dijalog između Vlade i nas, finansijskih institucija i malih i srednjih preduzeća”, zaključio je Savšek.

Prema rečima Marka Danona, iz Jedinice za konkurentnost NALED-a naša privreda se pokazala prilično otpornom i u mnogim sektorima je promenila i prilagodila procese, tako iz ove godine izlazimo sa snažnom stopom rasta koja predstavlja svojevrsni oporavak. Fokus NALED-a je na sledećoj godini i na izvorima nestabilnosti koji mogu da se pojave, a koji dolaze iz međunarodnog okruženja, poput stope inflacije, prekinutih lanaca snabdevanja ili teškoća da se dođe do pojedinih proizvoda. Kako kaže Danon, privreda je iz ove krize izašla žilavija, a značajno je da unapredila i stopa digitalizacije, čemu se prilagodila i „davala ritam“ i sama država ( na primer, usvajanjem zakona o fakturama i fiskalizaciji). Što se tiče energetske efikasnosti, smatra da naša privreda jeste energtski neefikasna i da postoji prostor da se rast učini zelenijim.

Moderator događaja Radojka Nikolić, urednica magazina Ekonometar i Biznis, istakla je da su upravo pokidani lanci dobavljača ono što će biti najveći izazov za 2022, ali i za godine pred nama. Na drugom mestu su promenjene navike potrošača, jer jedan deo prelazi na digitalne usluge. Kao treće, javilili su se energetska kriza, poskupljenja i inflacija kao dodatni problemi, koji utiču na uspešnost poslovanja. U takvim uslovima je veoma teško praviti planove za naredni period, čak i kratkoročne. „U pandemiji ne možete čak ni da pravite planove za celu godinu i mislim da je to jedan od najvećih problema koji će pogoditi celu privredu a posebno MSP“, prokomentarisala je Nikolić.

Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta izneo je stav da mala i srednja preduzeća zbog nedovoljnog targetiranja u nekim segmentima nisu dobila dovoljnu ili adekvatnu podršku. Prema njegovom mišljenju, paketi pomoći načelno jesu bili dovoljni, ali mogao je da se postigne isti efekat sa manjim rashodima, uz bolje targetiranje. Istakao je da privreda sigurno neće biti ista kao pre korone i moraće da se transformiše, pogotovo u najpogođenijim sektorima koji će morati da prođu kroz trajnu promenu privredne strukture. Za mala i srednja preduzeća, koja su najranjiviji deo, smatra da treba više da se čuje glas specijalizovanih organizacija MSP.

Vladimir Radovanović, viši savetnik za MSP iz PKS-a je istakao da se tokom pandemije glas privrede i malih i srednjih preduzeća u velikoj meri čuo kao i da Privredna komora njima pruža podršku direktno i indirektno, kroz anketna istraživanja o situaciji, poziciji i potrebama naših preduzeća. „Ono što svakako predviđamo u narednom periodu je da će se stopa nezaposlenosti smanjiti ispod ciljanih 10%. Takođe, verujemo da će se kreditni rejting uvećati i da će se priliv dirketnih stranih investicija u velikoj meri povećati u narednom periodu“, zaključio je Radovanović osvrćući se na perspektive za 2022. 

Panel na engleskom jeziku možete pogledati na ovom linku

Pročitajte još...

Delegacija EU obeležila Međunarodni dan borbe protiv homofobije

Delegacija Evropske unije obeležila je Međunarodni dan borbe protiv homofobije, transfobije i bifobije (IDAHOT). Kao i svake godine, 17. maja obeležava se dan kada je...

Festival Evrope u Beogradu

Evropska unija i dalje predstavlja projekat mira i solidarnosti, kao i zonu prosperiteta i demokratije gde ljudi mogu da ostvaruju svoje snove, rekao je...

EU PRO Plus dodeljuje tri miliona evra za mala preduzeća

Program Evropske unije (EU) za lokalni razvoj, EU PRO Plus, koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije, objavio je javni poziv...

Održana međunarodna konferencija o energetici na Balkanu

Neophodnost bržeg regionalnog povezivanja, saradnja privatnog i javnog sektora, izazovi nadovezujućih globalnih kriza i perspektive koje se ipak otvaraju u energetskom sektoru - to...

Centralna proslava Dana Evrope u Novom Sadu

U Novom Sadu je na Trgu Slobode otvoren “Festival Evrope” u organizaciji Delegacije EU u Srbiji. Na festivalu se predstavljaju zemlje članice EU, Ministarstvo...

Emanuele Žiofre: Sjajno je videti simbole Beograda osvetljene u bojama EU

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre rekao je da je sjajno da se istaknute zgrade u Beogradu, trgovi i mostovi, vide osvetljeni...

Žozep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije i Verner Hojer, predsednik Evropske investicione banke

Dekarbonizacija je sada strateški imperativ

Iako je brzo smanjenje globalnih emisija gasova staklene bašte već bilo potrebno za rešavanje klimatskih promena, ovaj zadatak je postao hitniji kao odgovor na...

Žiofre: Nova vlada da uvede reforme radi napretka na putu ka EU

Evropska unija očekuje formiranje nove skupštine i nove vlade sa snažnim mandatom da uvede neophodne reforme radi napretka Srbije na putu ka članstvu u...