Više od trećine malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu je privremeno zatvoreno u prvom naletu pandemije, dok se oko dve trećine njih suočilo sa smanjenom likvidnošću pokazuje istraživanje koje su sproveli Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Svetska banka (WB). Kao najveće prepreke u poslovanju, kompanije navode političku nestabilnost, visoke poreske stope kao i edukaciju radne snage. Firme u regionu zaostaju i u pogledu zelenih investicija, a dve trećine njih ne vidi mere energetske efikasnosti kao prioritet.
O ovim temama kao i o podršci za najpogođenije sektore i transformaciji koja će biti neophodna kako bi srpska privreda ostala konkurentna govorili su renomirani ekonomski stručnjaci, na panelu pod nazivom „Uticaj pandemije na mala i srednja preduzeća u 2021.godini i perspektive za narednu godinu.“
U pozdravnoj poruci ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre istakao da je u trenutku izbijanja pandemije kovida, Evropska unija izdvojila je 93 miliona evra pomoći, koja je, osim podrške zdravstvu, pružila finansijsku pomoć malim i srednjim preduzećima kako bi im pomogla da prebrode teška vremena. „Mala i srednja preduzeća ključna su za svaku ekonomiju kao osnova za zdrav i održiv ekonomski rast. EU je u poslednjih dvadeset godina uložila više od 250 miliona evra u razvoj ovog sektora“, istakao je Žiofre.
Alesandro Bragonci, šef predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan, podsetio je da je za više od 40 godina poslovanja u Srbiji EIB privatnom sektoru namenila više od 2,5 milijarde dolara, istakavši da za ekonomiju budućnosti postoje dva puta: jedan je digitalizacija, a drugi zelena tranzicija. Prema njegovim rečima, kako bi podržala napore MSP u ovoj tranziciji, EIB je uvela nove finansijske instrumente za region. “Međutim, finansijska podrška neće biti dovoljna da bi privreda bile konkurentnija i otpornija. Zbog toga zajedno sa Evropskom komisijom razvijamo novo partnerstvo i inicijativu u Srbiji i regionu radi unapređenja tehničke podrške za projekte klimatske i energetske efikasnosti mežu malim i srednjim preduzećima“, zaključio je Bragonci.
I Simon Savšek iz ekonomskog odeljenja EIB-a smatra da će ulaganja u zelenu ekonomiju, digitalizaciju i obrazovanje biti ključna za rast privatnog sektora u Srbiji. „Ono što istraživanja EIB-a u osnovi pokazuju jeste da preduzeća koja su ulagala u navedene oblasti bolje podnose pandemiju u smislu pada prodaje i zato je očigledno da treba da nastave da ulažu u sve ove važne oblasti kako bi bili još otpornije kada dođe sledeća kriza. Saradnja privatnog i javnog sektora će biti veoma značajna, kao i da dijalog između Vlade i nas, finansijskih institucija i malih i srednjih preduzeća”, zaključio je Savšek.
Prema rečima Marka Danona, iz Jedinice za konkurentnost NALED-a naša privreda se pokazala prilično otpornom i u mnogim sektorima je promenila i prilagodila procese, tako iz ove godine izlazimo sa snažnom stopom rasta koja predstavlja svojevrsni oporavak. Fokus NALED-a je na sledećoj godini i na izvorima nestabilnosti koji mogu da se pojave, a koji dolaze iz međunarodnog okruženja, poput stope inflacije, prekinutih lanaca snabdevanja ili teškoća da se dođe do pojedinih proizvoda. Kako kaže Danon, privreda je iz ove krize izašla žilavija, a značajno je da unapredila i stopa digitalizacije, čemu se prilagodila i „davala ritam“ i sama država ( na primer, usvajanjem zakona o fakturama i fiskalizaciji). Što se tiče energetske efikasnosti, smatra da naša privreda jeste energtski neefikasna i da postoji prostor da se rast učini zelenijim.
Moderator događaja Radojka Nikolić, urednica magazina Ekonometar i Biznis, istakla je da su upravo pokidani lanci dobavljača ono što će biti najveći izazov za 2022, ali i za godine pred nama. Na drugom mestu su promenjene navike potrošača, jer jedan deo prelazi na digitalne usluge. Kao treće, javilili su se energetska kriza, poskupljenja i inflacija kao dodatni problemi, koji utiču na uspešnost poslovanja. U takvim uslovima je veoma teško praviti planove za naredni period, čak i kratkoročne. „U pandemiji ne možete čak ni da pravite planove za celu godinu i mislim da je to jedan od najvećih problema koji će pogoditi celu privredu a posebno MSP“, prokomentarisala je Nikolić.
Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta izneo je stav da mala i srednja preduzeća zbog nedovoljnog targetiranja u nekim segmentima nisu dobila dovoljnu ili adekvatnu podršku. Prema njegovom mišljenju, paketi pomoći načelno jesu bili dovoljni, ali mogao je da se postigne isti efekat sa manjim rashodima, uz bolje targetiranje. Istakao je da privreda sigurno neće biti ista kao pre korone i moraće da se transformiše, pogotovo u najpogođenijim sektorima koji će morati da prođu kroz trajnu promenu privredne strukture. Za mala i srednja preduzeća, koja su najranjiviji deo, smatra da treba više da se čuje glas specijalizovanih organizacija MSP.
Vladimir Radovanović, viši savetnik za MSP iz PKS-a je istakao da se tokom pandemije glas privrede i malih i srednjih preduzeća u velikoj meri čuo kao i da Privredna komora njima pruža podršku direktno i indirektno, kroz anketna istraživanja o situaciji, poziciji i potrebama naših preduzeća. „Ono što svakako predviđamo u narednom periodu je da će se stopa nezaposlenosti smanjiti ispod ciljanih 10%. Takođe, verujemo da će se kreditni rejting uvećati i da će se priliv dirketnih stranih investicija u velikoj meri povećati u narednom periodu“, zaključio je Radovanović osvrćući se na perspektive za 2022.
Panel na engleskom jeziku možete pogledati na ovom linku.
