Digitalni domen je obezbedio plodno tlo za inovacije širom sveta, omogućavajući uspon brzorastućih firmi od Helsinkija do Abudže. Ali iako je internet u velikoj meri smanjio geografska ograničenja za poslovanje, visoko interaktivne lokalne mreže i dalje čine jezgro preduzetničkog ekosistema
Brzorastuće kompanije i startapi nekada su bili rezervat Silicijumske doline i Sijetla. Više ne. Danas se Sjedinjene Države mogu pohvaliti sa nekoliko centara inovacija, uključujući Ostin, Majami, Njujork i Vašington, DC. Poslednjih godina, slična čvorišta su se pojavila i u Evropi, uključujući Amsterdam, Berlin, Helsinki, London, Pariz i Stokholm. Ali ovaj fenomen više nije ograničen samo na napredne ekonomije Zapada. U stvari, startap kultura je postala globalna.
Na vrhu liste inovatora je Kina, a Indija odmah iza. Ali jednorozi (privatne kompanije čija je vrednost veća od milijardu dolara) se mogu naći u širokom spektru zemalja, uključujući tržišta u nastajanju i nove napredne ekonomije, kao što su Brazil, Indonezija, Izrael, Japan, Nigerija, Singapur i Južna Koreja.
Najveći udeo kompanija sa visokim rastom može se naći u finansijskoj tehnologiji ili fintech-u, sa drugim ključnim sektorima, uključujući e-trgovinu, internet softver i usluge, zdravstvenu zaštitu, obrazovnu tehnologiju (EdTech), veštačku inteligenciju, sajber bezbednost i snabdevanje -lanac logistike i isporuke, ne zaostaje mnogo. Jedna zajednička nit je očigledna: digitalna ekonomija.
Naravno, to nije cela priča. Značajna aktivnost, rast i stvaranje vrednosti takođe se mogu naći u sektorima koji se odnose na tranziciju zelene energije i cirkularnu ekonomiju. Na primer, Back Market sa sedištem u Parizu – čija je vrednost $5,7 milijardi – olakšava renoviranje i reciklažu elektronike, pomažući na taj način da se uhvati u koštac sa rastućim svetskim problemom e-otpada. Biomedicinska nauka – sa svojim primenama u medicini, zdravstvu, poljoprivredi i sintetičkoj biologiji (smišljanje novih bioloških delova, uređaja i sistema ili redizajn onih koji se nalaze u prirodi) – je još jedna značajna oblast inovacija.
Ali digitalni domen je pružio posebno plodno tle za inovacije širom sveta. Ovo u velikoj meri odražava njegovu rastuću dostupnost, omogućenu pre svega brzom ekspanzijom mobilnog interneta. Sa više od 6,6 milijardi pametnih telefona koji se danas koriste, tržište digitalnih usluga koje se isporučuju na internetu je ogromno i obuhvata skoro 84% svetske populacije.
Podjednako važno, kombinacija javnih i privatnih investicija povećala je brzinu i kvalitet mobilnih internet konekcija i smanjila troškove uređaja sa omogućenim internetom i striming podataka. Kao što sam pisao prošle godine, Indija je odličan primer kako dostupnost i pristupačnost podržavaju nastanak novih ekonomskih ekosistema u okviru kojih inovacije, preduzetničke aktivnosti i proširene potrošačke usluge mogu napredovati.
Niske prepreke za ulazak na tržište takođe pomažu: zahtevi za kapitalom su mali, a velika i rastuća ponuda kreativnih talenata dostupna je startap kompanijama. Štaviše, za mnoga preduzeća koja se bave digitalnim uslugama, troškovi imaju tendenciju da budu koncentrisani na softver i razvoj, sa dostupnim uslugama računarstva u oblaku koji eliminišu potrebu za stvaranjem i upravljanjem ogromnom infrastrukturom informacione tehnologije. Dakle, marginalni troškovi dodavanja potencijalnih kupaca su niski. Povećanje možda nije trivijalan izazov, ali nije ni veoma skupo.
I ima dosta prostora za skaliranje. Za preduzeća zasnovana na internetu, ukupno adresabilno tržište je često veliko. U oblastima kao što je softver, obuhvata čitav svet. Kineske procene pokazuju da je prosečna udaljenost između prodavca i kupca na platformama za e-trgovinu otprilike 1.000 kilometara, u poređenju sa pet kilometara za tradicionalni maloprodajni ili uslužni posao.
Preduzeća zasnovana na Internetu – od e-trgovine do fintech-a i EdTech-a – ne traže samo kupce iz tradicionalnih firmi; oni takođe služe potrošačima do kojih tradicionalne firme nikada nisu došle. U privredama u razvoju, podsticaj za ulaganje u digitalnu infrastrukturu i širenje mobilnog interneta je stoga izuzetno jak, i usklađuje profitno orijentisane privatne poslovne modele sa ciljevima inkluzivnog ekonomskog rasta.
Dok je internet uklonio mnoge geografske barijere, kompanije sa visokim rastom ne mogu se pojaviti bilo gde. U stvari, iako se takve firme mogu naći u više zemalja nego ikada, one su i dalje koncentrisane u preduzetničkim žarištima. Na primer, od 24 jednoroga u Nemačkoj (od marta 2022.), 17 se nalazi u Berlinu i pet u Minhenu. Od 24 najveća francuska jednoroga, 19 se nalazi u Parizu, a jedan u predgrađu Pariza.
Ova koncentracija odražava važnost lokalnih ekosistema koji podržavaju preduzetničke aktivnosti, uključujući industriju rizičnog kapitala, platforme za rast kapitala, pravne usluge i usluge regrutovanja i efikasne regulatorne okvire. Raznovrsna tvrda i meka infrastruktura takođe može poboljšati efikasnost i dinamiku procesa inovacije, ali to se vremenom razvija.
Multinacionalne kompanije često pokreću napredak u ovim sektorima podrške, donoseći svoje iskustvo, sposobnosti i globalne veze. Ali ove kompanije ne primenjuju jednostavno isti poslovni model u novim okruženjima, angažujući postojeće osoblje da vodi proces. Pošto se mogućnosti razlikuju od zemlje do zemlje, a ispunjavanje lokalnih potreba zahteva razumevanje lokalnih problema, firme moraju da traže talente sa detaljnim poznavanjem domaćih uslova i veza sa lokalnim preduzetnicima.
Takav talenat mora biti integrisan u kohezivnu strukturu i kulturu kompanije. Ali to je visoko interaktivna lokalna mreža – ona koja definitivno nije virtuelna – koja čini jezgro preduzetničkog ekosistema koji može olakšati transformaciju inovativnih ideja u održiva preduzeća. Iskusni investitori anđeli često su ključni deo takve mreže, kao i investitori koji sebe vide kao graditelje kompanija, a ne samo koji preuzimaju rizik. Univerziteti često igraju važnu ulogu, jer imaju tendenciju da budu otvorena mesta susreta i izvori mladih potencijalnih preduzetnika.
U ovom digitalnom dobu, sve zemlje mogu i treba da imaju za cilj da razviju čvorišta inovativnog preduzetništva. Ali, da bi uspeli, moraju da neguju njegove ključne sastojke, posebno ljudski kapital, infrastrukturu digitalne mreže, povoljno regulatorno okruženje i politike koje podstiču finansiranje. U svim svojim naporima, oni moraju da shvate karakteristike lokalnih ekosistema u kojima napreduju inovacije. Tehnološko preduzetništvo je postalo globalno, ali njegov otkucaj srca ostaje lokalni.
By Michael Spence, a Nobel laureate in economics, Professor of Economics Emeritus and a former dean of the Graduate School of Business at Stanford University