Ministri spoljnih poslova EU usvojili su u Briselu, zajedno sa ministrima odbrane 27 zemalja članica, ”Strateški kompas”, dokument koji bi u narednim godinama trebalo da definiše prioritete u oblasti bezbednosne i odbrambene politike, a u cilju jačanja i koordinisanja vojnih kapaciteta i strateške autonomije EU.
U Briselu ocenjuju da je u pitanju instrument kojim će EU postati ”pravi odbrambeni i bezbednosni geopolitički akter”, sposobna da deluje ”brzo i snažno kad god izbije kriza, sa partnerima ako je moguće i sama kada je to potrebno”.
”Današnjim usvajanjem Strateškog kompasa jačamo našu zajedničku bezbednost i odbranu. U izazovnim vremenima, moramo da radimo na jačanju naše saradnje u oblastima bezbednosti i odbrane, kako unutar EU tako i kroz jake transatlantske odnose”, poručila je šefica diplomatije Švedske An Linde.
Rad na ”Strateškom kompasu” započet je u EU još 2020. godine, kada je EU sprovela analizu ključnih pretnji i izazova za Uniju i države članice, uključujući globalne i regionalne pretnje, kao i konflikte u susedstvu izazvane od strane državnih i nedržavnih aktera.
Dokument na preko 40 strana predviđa poboljšanje spremnosti oružanih snaga EU i razvijanje kapaciteta za brzo raspoređivanje do 5.000 vojnika u zonama konflikta, zajedničko ulaganje u vojnu osposobljenost EU za delovanje na kopnu, na moru, u vazduhu, u sajber domenu i u svemiru.
Naglašava se važnost jačanja kapaciteta EU za odvraćanje i reagovanje na sajber napade i strane dezinformacione kampanje i mešanja. Istovremeno, ukazuje se na važnost jačanja saradnje EU sa NATO, UN, i OEBS, te podsticanja saradnje sa pojedinačnim partnerima kao što su SAD, Kanada i Norveška i druge zemlje.
U svetlu rata u Ukrajini pooštren je rečnik koji se odnosi na Rusiju, pri čemu je u usvojenom dokumentu izbačen deo oko ”angažmana sa Rusijom po nekim pitanjima”.