Ako Srbija želi da ubrza rast, neophodno je da više radi na unapređenju poslovnog okruženja i omogućavanju rasta lokalnih privatnih investicija. Povrh toga, potrebno je povećati javna ulaganja u infrastrukturu i obrazovanje

Bolje institucije, manje uplitanje Vlade, veća ulaganja u infrastrukturu – bio je predlog Evropske banke za obnovu i razvoj zemljama Zapadnog Balkana, ukoliko ne žele da puno zaostaju za EU. U kojoj meri smo prihvatili ovaj savet u Srbiji, upitali smo Žužanu Hargitaj, direktora Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan.

„EBRD aktivno pomaže srpskoj Vladi i drugim vladama u regionu da poboljšaju poslovno okruženje. U Srbiji Vlada je ubrzala reformu inspekcijskog nadzora uz našu pomoć, poboljšavajući koordinaciju i usmeravanje inspekcija. EBRD takođe podržava obuku stručnjaka za javne nabavke i zalaže se za jačanje kapaciteta kod Komisije za zaštitu konkurencije“, istakla je Hargitajeva i dodala: „Za ubrzanje rasta potrebno je više rada na poboljšanju poslovnog okruženja kako bi se omogućio rast lokalnih privatnih investicija i povećala javna ulaganja u infrastrukturu i obrazovanje.“

Postoji dovoljno prostora za dalje smanjenje administrativnog tereta za preduzeća, posebno malih, kao i za jačanje konkurencije u mnogim sektorima, odnosno promovisanje regionalne ekonomske uloge Srbije. To se može postići kroz postepeno ublažavanje deviznih kontrola koje ograničavaju operativnu efikasnost srpskih i stranih kompanija, kaže naša sagovornica.

Makroekonomska stabilnost je prisutna, fiskalna konsolidacija solidna, međutim rast BDP-a, dinamika industrijske proizvodnje, pa čak i izvoz su umereni. Fiskalni savet neretko ukazuje na zaostajanje u reformama unutar EPS-a kao jedan od razloga sporijeg rasta od očekivanog. Imajući u vidu vašu uključenost u EPS, koje je vaše mišljenje?

– Zaista, u poslednjih pet godina fiskalna konsolidacija je znatna budući da je fiskalni deficit od 6,6 odsto BDP-a u 2014. godini prerastao u suficit u poslednje dve godine. Međutim, rast treba znatno ubrzati, i to na održiv način, imajući u vidu da prosečni rast, nakon 2009. godine, iznosi samo 1,6 odsto.

Očigledno je da je veliki i neefikasan državni sektor jedan od faktora koji usporavaju ekonomski rast. Od 21 zemlje srednje i jugoistočne Evrope Srbija je treća po redu po broju zaposlenih u državnom sektoru, kao što je prikazano u nedavnom izveštaju MMF-a pripremljenom u saradnji sa EBRD. Finansijski učinak je takođe slab u poređenju s privatnim sektorom, a poboljšana raspodela resursa bila bi veoma korisna za rast, trajno povećavajući BDP za dva odsto.

Ovo bi, pre svega, od kompanija u državnom vlasništvu zahtevalo bolje upravljanje, jačanje uloge stručnih nadzornih odbora s nezavisnim članovima, ukidanje rukovodećih pozicija vršilaca dužnosti, kao i nepolitizovan nadzor i jasno postavljanje ciljeva – npr. ključnih pokazatelja uspešnosti.

Upravo to pokušavamo da omogućimo i podržimo u EPS-u i „Srbija vozu“ našim Akcionim planovima za korporativno upravljanje.

Privatizacija je napredovala, uključujući privatizaciju Komercijalne banke, međutim još mnogo toga treba da se uradi kako bi se poboljšalo praćenje rada i povećala efikasnost javnih preduzeća

Koja biste javna preduzeća izdvojili kao ona koja se najviše transformišu uz vašu podršku?

– EBRD ima direktno iskustvo u unapređenju performansi i korporativnog upravljanja u državnim preduzećima u regionu i učestvovao je u brojnim transakcijama koje su uključivale unapređenje upravljanja u okviru finansijskih aranžmana.

U Srbiji sarađujemo sa EPS-om i „Srbija vozom“ po ovim pitanjima. Zajam za restrukturiranje EPS-a iz 2015. godine i zajam kompanije „Srbija voz“ za preuređenje tehničkog skladišta u Zemunu omogućili su nam steknemo uvid u prakse korporativnog upravljanja ovih kompanija i izazove s kojima se suočavaju u tom pogledu.

Oba projekta rezultirala su Akcionim planovima za korporativno upravljanje kojima su definisane mere koje će kompanije preduzeti ili koje već preduzimaju (uz podršku Vlade) radi usklađivanja rada svojih ključnih korporativnih tela s međunarodnim standardima i najboljim praksama, kao i jačanja svojih strateških i nadzornih uloga. U okviru ovih programa, kompanije, takođe, rade na poboljšanju sistema internih kontrola i upravljanja rizicima, kao i objavljivanju relevantnih informacija o korporativnom upravljanju u javnost. 

Kao što ste izjavili u jednom od intervjua, načelo „jednakih pravila igre“ jedna je monotona stvar koja se uvek ponavlja, međutim čini se da nam ona još uvek nedostaje. Šta nam je, osim reformi u javnom sektoru, najpotrebnije u tom pogledu?

– Za jednaka pravila igre Srbiji je potrebno zdravo poslovno okruženje iz koga su barijere za ulazak uklonjene i u kome postoje efikasne institucije za obezbeđivanje jake konkurencije i konkurentne neutralnosti među učesnicima iz privatnog i javnog sektora. Srbija je ostvarila veliki napredak u pogledu jačanja svoje politike konkurencije, a Komisija za zaštitu konkurencije povećava svoje napore i mogućnosti, uz podršku EBRD-a.

Ipak, mnogo toga treba još da se uradi po pitanju državne pomoći, posebno u zemlji u kojoj državna preduzeća i dalje dominiraju u mnogim privrednim sektorima. Komisija za kontrolu državne pomoći nije nezavisno telo, a njen budžet i sposobnost sprovođenja su i dalje slabi, kao što je nedavno konstatovala Evropska komisija.

Prilivi stranih direktnih investicija su značajni, u brojevima, međutim, kvalitet ovih investicija u smislu novih tehnologija, pristupa tržištu i standarda poslovanja varira. Da li nam je potrebno više subvencija, više ciljanih subvencija ili nešto treće?

– Neto priliv stranih direktnih investicija je porastao sa 3,5% bruto domaćeg proizvoda u 2014. godini na 7,5% u 2018. godini. Ovaj rast jeste impresivan i pomaže da se stvore nova radna mesta, kao i da se finansira deficit tekućeg računa.

Prema istraživanju koje je nedavno sproveo CEVES, nakon 2009. godine struktura priliva stranih direktnih investicija je postala nepovoljnija zarad šireg ekonomskog razvoja: udeo investicija koje zahtevaju niže kvalifikovane radnike se povećao u odnosu na one kojima je potrebno obrazovanija radna snaga. Ova činjenica nam ukazuje da se Srbija i dalje radije takmiči sa drugim zemljama po niskim platama umesto da nudi dobro poslovno okruženje.

Umesto većih subvencija, verujemo da Srbija treba da se usredsredi na reforme koje će olakšati život svima, kako domaćim kompanijama, tako i onim stranim. Na primer, na reforme kojima se unapređuju veštine u javnoj upravi, koje će učiniti njenu komunikaciju sa preduzećima jednostavnom i predvidivom, reforme koje će nadzorne posete učiniti manje nametljivim za kompanije i usmerenije na one sa većim rizikom usklađenosti poslovanja, kao i na reforme kojima se ubrzavaju i poboljšavaju sudski procesi.

Tekuća reforma inspekcijskog nadzora znatno će unaprediti poslovno okruženje

Privatizacija Komercijalna banke biće još jedan korak dalje u isključivanju države iz bankarskog sektora. Koji je očekivani uticaj na celokupni bankarski sektor i kako ocenjujete njenu ispravnost?

– Komercijalna banka, kao jedna od najvećih banaka u Srbiji, važan je igrač na tržištu. Nakon dugog perioda obećane privatizacije početni koraci u procesu privatizacije ukazuju na to da je Vlada spremna da preduzme dalje važne korake.

Srpski bankarski sektor je još uvek u procesu konsolidacije, a novi visokokvalitetni i ambiciozni vlasnik Komercijalne banke može da donese jaču konkurenciju u pogledu novih proizvoda i kvalitetnijih usluga.

Često je verovanje da ne posvećujemo dovoljno pažnje našim domaćim preduzetnicima. Da li vidite nove zvezde među njima, osim onih za koje već znamo kao što su „Forma Ideale“, MK Group i druge?

– EBRD je sarađivala sa mnogim srpskim kompanijama i sa preko 800 malih i srednjih preduzeća od kojih su mnoga prepoznata kao potencijalne zvezde. Pomogli smo im da se razviju i porastu, međutim, njima je, pored naše podrške i njihovih napora, potrebno konkurentno poslovno okruženje, a država treba da nastavi da jača vladavinu prava i efikasne mehanizme za sprovođenje i poštovanje pravila.

Da li su ove nove kompanije srednje veličine sa kojima EBRD sarađuje izolovana ostrva u jednoj razorenoj privredi ili deo novih arhipelaga rasta?

– Podrška EBRD-a za mala i srednja preduzeća se proteže kroz nekoliko prioritetnih oblasti. Sredstva i saveti koje pružamo preduzećima pomažu im da inoviraju i rastu i sarađujemo s kreatorima politika na stvaranju okruženja u kojem mogu da ostvare uspeh. U tom cilju pomažemo transformaciju velikog spektra preduzeća, od start-up preduzeća do srednjih kompanija i lidera na tržištu koji žele da posluju globalno. Do sada smo sarađivali sa preko 5.000 preduzeća na Zapadnom Balkanu. To ne bi bilo moguće bez naših konstruktivnih partnerstva sa donatorima, uključujući Evropsku uniju, Luksemburg, Švedsku, Italiju koje podržavaju usluge poslovnog savetovanja.

Za izabranu grupu kompanija sa ambicijama da brzo rastu, visokim stepenom posvećenosti konkurentnosti i inovacijama, visokim standardima u upravljanju i koje su otvorene za saradnju sa dugoročnim finansijskim partnerom kreirali smo namenski program „Blue Ribbon“. Za kompanije koje se ističu svojim liderskim osobinama na tržištu program nudi niz prilagođenih savetodavnih usluga i opcija za finansiranje.

Iako vaš rad nije povezan sa obrazovanjem, kako ocenjujete relativno nisku stopu nezaposlenosti u Srbiji (oko 10–12% u većini razvijenih delova), izraženu migraciju i nedostatak kvalifikovanog osoblja? Kako to utiče na toliko željeno otvaranje novih radnih mesta?

– Možda ćete se iznenaditi, ali EBRD takođe podržava (stručno) obrazovanje udruživanjem sa kompanijama radi uspostavljanja programa praksi i stažiranja za mlade kao što smo uradili u Srbiji sa „Putevima Srbije“ i Gradom Beogradom. To je utoliko važnije jer, uprkos statistici koja ukazuju na opadajuću nezaposlenost (stopa nezaposlenosti od 24% u 2012. godini opala je na 13% u 2018. godini), nezaposlenost mladih je i dalje veoma visoka i iznosi oko 30%. Smanjenje nezaposlenosti mladih je veoma važno jer zemlja gubi dragocene resurse, a nezaposlena mlada lica gube produktivne godine bez sticanja radnog iskustva. Kao posledica toga, oni mogu da odluče da napuste zemlju.

Kvalitet obrazovanja je takođe veoma bitan za otvaranje novih radnih mesta. Nije u pitanju samo teorijski deo poput kvaliteta obrazovanja u oblasti matematičkih i prirodnih nauka, gde Srbija zauzima relativno dobro mesto (29. mesto na listi indeksa globalne konkurentnosti koju objavljuje Svetski ekonomski forum za period 2017/18), već i veća praksa koju budući poslodavci zahtevaju. Zato je obuka za posao veoma važna.

Ove godine EBRD će u Srbiju uložiti do 500 miliona evra i prvi put više od 70 odsto tih sredstava se odnosi na privatni sektor. Da li je to trend koji će se zadržati i u 2020. godini?

– Želim da podsetim da je finansiranje EBRD-a uslovljeno potražnjom, to jest naš mandat je da mobilišemo, a ne da istisnemo, komercijalno finansiranje, da se primarno fokusiramo na razvoj privatnog sektora i stvaramo nove proizvode i finansijske strukture. Stoga posvećujemo veliku pažnju dobro pripremljenim investicionim projektima, novim finansijskim pristupima, a sam obim ulaganja nije prioritet za nas. Ipak, naš cilj da ove godine realizujemo finansiranje u vrednosti od 500 miliona evra, što je povećanje od 20% u odnosu na 2018. godinu, zasniva se na činjenici da smo pronašli takve klijente i mogućnosti ulaganja. Dobra vest je da će se taj trend verovatno nastaviti!

RAST

Rast treba znatno ubrzati, i to na održiv način, imajući u vidu da prosečni rast, nakon 2009. godine, iznosi samo 1,6%

FOKUS

Umesto većih subvencija, verujemo da Srbija treba da se usredsredi na reforme koje će olakšati život svima, kako domaćim kompanijama, tako i onim stranim

NAPREDAK

Ostvaren je određeni napredak u unapređenju korporativnog upravljanja velikim državnim preduzećima sa kojima sarađujemo, kao što su EPS i „Srbija voz“