Prof. Dr Zorana Mihajlović, Potpredsednik Vlade Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Danas možemo da kažemo da je oblast građevinarstva u potpunosti uređena, čime su stvoreni svi uslovi da se ono razvija. Uvedena je elektronska građevinska dozvola i doneti su novi zakoni ili izmene Zakona o planiranju i izgradnji, o ozakonjenju, o konverziji, o upisima u katastar, o građevinskim proizvodima. Srbija ima jedan od najboljih sistema za izdavanje građevinskih dozvola na svetu, i to ne kažemo mi, nego „Duing biznis lista“ Svetske banke, kaže prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, s kojom smo razgovarali o širem kontekstu reformi i aktuelnim pitanjima u njenom delokrugu rada.

U promenama u ovoj oblasti Savet stranih investitora je doprineo svojom ekspertizom u pronalaženju odgovarajućih rešenja. Kakva je danas vaša saradnja sa Savetom i na koje oblasti je ona usmerena?

– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Vlada Srbije veliku pažnju posvećuju saradnji sa Savetom stranih investitora, imajući u vidu da Savet zastupa interese više od 120 kompanija koje zapošljavaju više od 97.000 ljudi i koje su do danas investirale više od 34 milijarde evra u Srbiju.

Fokus ove saradnje svakako je realizacija mera prepoznatih u okviru „Bele knjige“ Saveta stranih investitora, a za šta je formirana i zajednička radna grupa Saveta i Vlade Srbije.

– U poslednjih pola godine Ministarstvo intenzivno radi sa predstavnicima Saveta i nadležnih ministarstava i institucija na usaglašavanju Plana rada Radne grupe za sprovođenje preporuka iz „Bele knjige“. Očekujemo da ćemo do kraja septembra usaglasiti stavove Saveta i nadležnih organa i organizacija kako bi u najkraćem mogućem roku započeli s njihovom realizacijom.

U odnosu na konkretne oblasti iz „Bele knjige“, najbolje rezultati su postignuti u oblastima „Nekretnine i izgradnja“ i „Elektronsko poslovanje, E-trgovina i E-uprava“, dok određene napretke beležimo i u oblastima „Inspekcija i bezbednost hrane“ i „Stečaj i devizno poslovanje“. S druge strane, najviše preporuka oko kojih postoji nesaglasnost između Saveta i nadležnih ministarstava odnosi se na pitanja iz oblasti „Porezi“ i „Rad“, tako da će u narednom periodu fokus svakako biti na stvaranju uslova da se ostvari izvestan napredak i u ovim oblastima.

U odnosu na konkretne oblasti iz „Bele knjige“, najbolji rezultati su postignuti u oblastima „Nekretnine i izgradnja“ i „Elektronsko poslovanje, E-trgovina i E-uprava“, dok određene napretke beležimo i u oblastima „Inspekcija i bezbednost hrane“ i „Stečaj i devizno poslovanje“

Reforma katastra nepokretnosti beleži konstantan, ali umeren napredak. Zašto različite službe katastra nepokretnosti i dalje u praksi nedosledno primenjuju Zakon?

– Katastar nepokretnosti je jedan od najvažnijih registara, a sama reforma katastra jedna od najvažnijih i najkompleksnijih. Ministarstvo se unapređenjem rada katastra pre svega bavilo na zakonodavnom nivou, donošenjem Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova. Pozitivni efekti ovog Zakona se već mogu videti jer se upis imovine sada završava na jednom mestu, kod notara, umesto na pet šaltera. Prosečan broj dana za elektronski upis nepokretnosti u II kvartalu 2019. godine je oko osam dana, dok je u 2017. prosek bio 191 dan. Takođe, Ministarstvo i kroz sprovođenje upravnog nadzora kontroliše rad RGZ-a i njegovih službi, a takva kontrola sprovedena je u 2018.

U okviru projekta „Unapređenje zemljišne administracije u Republici Srbiji“, koji se realuzuje uz podršku Svetske banke, uspostavlja se nov centralni informacioni sistem katastra nepokretnosti, ali se takođe radi na unapređenju kvaliteta podataka, kao i digitalizacije poslovnih procesa. Planirano je da se sve aktivnosti koje se realizuju u okviru Projekta završe do 2021. u skladu sa dinamičkim planom, čija se realizacija prati u saradnji sa Svetskom bankom.

Sa stanovišta privlačenja stranih ulaganja i ravnomernog razvoja Srbije, koje biste projekte iz oblasti putne infrastrukture izdvojili kao najvažnije?

– Nema ničeg važnijeg za razvoj jedne zemlje od ulaganja u infrastrukturu, a Srbija je u prethodne četiri godine izgradila oko 300 kilometara auto-puteva i obnovila oko 500 kilometara pruga. U ovoj godini završavamo Koridor 10, južni krak je već pušten u saobraćaj, a istočni krak će biti završen na jesen. 

Takođe, u 2019. imaćemo i ukupno 120 kilometara auto-puta u saobraćaju na Koridoru 11, od Surčina do Čačka.

Uporedo sa završetkom tekućih projekata pripremali smo se za nove, i zahvaljujući tome, ove i naredne godine kreće izgradnja čak pet novih auto-puteva. Počeli smo radove na deonici Preljina– Požega, na Koridoru 11 ka Crnoj Gori, a na leto nas očekuje početak radova na auto-putu Sremska Rača – Kuzmin, deonici auto-puta Beograd–Sarajevo, kao i na Moravskom koridoru, od Pojata do Preljine, koji će povezati Koridor 10 i Koridor 11.

Pored toga, trebalo bi da ove godine počnu radovi i na auto-putu i brzoj saobraćajnici Ruma–Šabac–Loznica, a naredne godine i na prvoj deonici auto-puta Niš–Merdare, od Niša do Pločnika. Sa tim projektima stvaramo uslove za brži razvoj zapadne Srbije, Srema, Mačve, Topličkog okruga, kao i centralne Srbije, koja će izgradnjom Moravskog koridora prvi put biti povezana iznutra.

Koliko je gradilišta danas otvoreno u Srbiji?

– U Srbiji danas ima više od 40.000 aktivnih gradilišta, tri puta više nego, na primer, 2015. godine, kad je bilo manje od 13.000 gradilišta. Vrednost izvedenih građevinskih radova u 2018. na teritoriji Srbije povećana je za 13,9 odsto u odnosu na godinu ranije, odnosno za više od 40 milijardi dinara. Ukupno je za proteklih pet godina godišnja vrednost izvednih radova povećana za više od 140 milijardi dinara, ili skoro 1,2 milijarde evra, s obzirom na to da je u 2013. iznosila 189,5 milijardi dinara.

Građevinarstvo je u 2018. bilo nosilac rasta BDP-a, uz povećanje učešća građevinarstva u BDP-u sa 4,1 odsto u 2017. na 4,7 odsto u 2018. godini i dalji trend rasta ukupnog broja izdatih građevinskih dozvola, koji je povećan sa 18.477 u 2017. na 19.635 u 2018.

Ostvarena ekonomska stabilnost i kontinuiran privredni rast bitno doprinose da je situacija u građevinarstvu najbolja upravo u poslednjih nekoliko godina

Kako u ovom trenutku napreduje reforma u oblasti železnica?

– Reforma železnice do sada je sprovođena uspešno, o čemu govore i ocene međunarodnih finansijskih institucija, koje govore o Srbiji kao o primeru za druge zemlje.

Prvi značajan korak u reformi železničkog sektora bilo je izdvajanje iz „Železnice Srbije“ a.d. sa osnivanjem novih železničkih preduzeća: „Infrastruktura železnice Srbije“ a.d., „Srbija Voz“ a.d. i „Srbija Kargo“ a.d., što je i završeno 2015. godine. Zatim je uspostavljen zakonodavni okvir koji je omogućio otvaranje železničkog tržišta u 2016. U ovom trenutku došli smo do toga da na srpskim železnicama, pored dva državna železnička prevoznika, saobraća i osam privatnih. Pritom „Srbija Kargo“ od izdvajanja posluje bez subvencija.

Gubitak železničkih preduzeća je od 2015. smanjen za oko šest milijardi dinara, uz vraćanje istorijskih dugova i ulaganja u razvoj kapaciteta iz sopstvenih sredstava.

Kroz reorganizaciju i povećanje efikasnosti zaposlenih stvoren je osnov za optimizaciju broja i strukture zaposlenih. Tokom trogodišnjeg programa novoformirane kompanije je napustilo oko 5.000 radnika, a u istom periodu je zaposleno oko 300 radnika specifičnih izvršnih službi i u manjem broju i inženjerskog kadra različitih struka.

Pored toga, sprovedena je i racionalizacija mreže, i to usvajanjem dve odluke o obustavi javnog prevoza putnika i robe, u septembru 2016. i u aprilu 2017. godine, koje su se odnosile na ukupno 1.091 km pruga na kojima se saobraćaj nije odvijao decenijama unazad. Na ovaj način „Infrastruktura železnice Srbije“ a.d. imaće na godišnjem nivou uštedu od oko 30 miliona dinara, imajući u vidu da ne postoji ekonomski interes za održavanjem i organizacijom saobraćaja na pomenutim prugama.

U delokrugu rada Ministarstva je šest pregovaračkih poglavlja u okviru procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Kako ocenjujete usaglašenost propisa u Srbiji u skladu sa EU legislativom kada je u pitanju bezbednost saobraćaja i železnica?

– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture rukovodi radom Pregovaračke grupe 14 – Transportna politika i 21 – Transevropske mreže i učestvuje u radu još sedam pregovaračkih grupa. Kada su u pitanju Pregovaračke grupe kojima rukovodimo, može se reći da smo i mi, a i Evropska komisija zadovoljni stepenom napretka. Procese skrininga završili smo bez dopunskih zahteva i pregovaračke pozicije predali. Sad je na EK da nas pozove da pregovore formalno i počnemo.

U oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima, izmenjen je Zakon o bezbednosti saobraćaja, kroz koji je ugrađen veliki broj odredbi EU propisa. Podzakonski akti omogućavaju dodatni napredak u ovoj oblasti i na njima se radi kontinuirano.

Takođe, kroz Berlinski proces koji se kontinuirano vodi nekoliko godina između Zapadno-balkanske šestorke i EK, može se videti da smo u regionu daleko ispred drugih kada je ova oblast u pitanju.

Zakonodavstvo o bezbednosti na železnici je usvojeno, sprovedeno i primenjeno. Usvajanjem novog Zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju, Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, kao i više pravilnika ostvarena je potpuna usaglašenost sa Direktivom 2004/49 o bezbednosti na železnicama Zajednice.

Očekujete li da bi neko poglavlje iz vašeg domena moglo biti otvoreno u doglednom periodu?

– Pregovaračke pozicije za Poglavlje 14 – Transportna politika i Poglavlje 21 – Transevropske mreže nakon usvajanja na Vladi u oktobru 2018. upućene su Evropskoj komisiji preko Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU. U narednom periodu očekujemo donošenje odluke o otvaranju ova dva poglavlja na Međuvladinoj konferenciji između RS i EU.