Vladislav Lalić, Potpredsednik FIC-a i regionalni direktor za razvoj IKEA Jugoistočna Evropa

Samo dugoročan rad na olakšanju uslova poslovanja može doneti dobrobit društvu na duži rok, kaže Vladislav Lalić, potpredsednik Saveta stranih investitora i regionalni direktor za razvoj za Jugoistočnu Evropu kompanije IKEA.

Koliko se brzo poslovna klima u Srbiji menja i kakve signale šaljemo velikim renomiranim kompanijama koje traže nova atraktivna tržišta?

– Mere fiskalne konsolidacije koje je Vlada usvojila obezbedile su trenutno smanjenje budžetskog deficita. Stabilan, ali umeren napredak u reformama osigurao je stabilnost, ali to nije dovoljno da se ostvari postavljen cilj: potpuno održiva i konkurentna poslovna klima, jaka privreda koja u potpunosti može da parira razvijenim tržištima i visok životni standard građana. Potrebno je da Srbija ubrza reforme i pristupne pregovore kako bi se sustigao nivo ekonomskog razvoja u EU.

Tri ključna očekivanja Saveta od Vlade su ostvarenje održive fiskalne konsolidacije kroz strukturne reforme, unapređenje primene zakona i obezbeđenje veće transparentnosti u javnim konsultacijama. S druge strane, Vlada ulaže mnogo napora da privuče strane direktne investicije i mi smo pozdravili vest da je Srbija rangirana na prvom mestu po broju ostvarenih projekata stranih direktnih investicija u 2018. koju je objavio „Financial Times“.

Upravo je pozitivan uticaj poboljšanja poslovne klime i okruženja imao za efekat poboljšanje rangiranja Srbije na pomenutoj listi i kao sveopšti efekat će imati i povećanje stranih direktnih investicija u perspektivi. Jer ništa ne funkcioniše tako dobro kao dobar primer, gde zadovoljni investitori deleći svoje iskustvo sa drugim potencijalnim investitorima doprinose rastu samih investicija.

Šta bi, po vašem mišljenju, bili najpodsticajniji instrumenti za privlačenje kompanija koje donose moderne tehnologije i nude kvalitetna radna mesta?

– Kontinuirane reforme uz usklađivanje zakona s regulativom EU, neprekidno smanjenje birokratije i unapređenje primene zakona uvek su dobitna kombinacija. Postoje oprečna mišljenja oko subvencija, a naše viđenje je da podsticajne mere imaju ograničen kratkoročan efekat, ali ne mogu doneti dugoročne rezultate. Samo dugoračan rad na olakšanju uslova poslovanja može doneti dobrobiti na duži rok.

S obzirom na ekspertizu koju FIC poseduje, koje biste oblasti, pored ovih već nabrojanih, izdvojili kao one u kojima postoji najveći potencijal za unapređenje poslovnog ambijenta?

– Kada je reč o usklađivanju s pravnim tekovinama EU, smatramo da se treba usredsrediti na osam oblasti: porez, rad, digitalizacija i elektronsko poslovanje, inspekcije, bezbednost hrane i opšti zakonski okvir s akcentom na propisima o stečaju i deviznom poslovanju. Što se tiče primene zakona, Vlada treba da poveća administrativne kapacitete ministarstava i drugih državnih institucija i da poveća efikasnost i transparentnost prelaskom na digitalne tehnologije (e-Uprava). Posebnu pažnju treba usmeriti na Poresku upravu i inspekcijske službe.

S obzirom na strukturu investicija u Srbiji u kojoj dominiraju evropski ulagači i na okrenutost zemlje ka Evropi kao svom najvažnijem izvoznom tržištu, koje biste propise i prakse izdvojili kao one kojima je najpotrebnije usaglašavanje sa evropskim standardima?

– Postoje propisi koje treba uskladiti iz svih navedenih osam prioritetnih oblasti koje sam pomenuo. Dakle, primera radi, potrebno je poboljšati primenu poreske regulative uvođenjem „Instrukcija za primenu poreskih zakona“, u vidu jednog propratnog dokumenta za svaki zakon, umesto mnogobrojnih pravilnika i mišljenja, što bi pogotovo pomoglo MSP i preduzetnicima, i nastaviti proces unapređivanja postojećih zakona i modernizaciju Poreske uprave.

Zatim, vezano za radno-pravne propise, potrebno je dalje osavremenjavanje propisa na primer pojednostaviti način obračuna zarada, izmeniti obračun naknade zarade za vreme odsustva, uvesti digitalizaciju, tj. digitalno arhiviranje dokumenata umesto papirnog i slično.

Pozdravili smo vest da je Srbija rangirana na prvom mestu po broju ostvarenih projekata stranih direktnih investicija u 2018. koju je objavio „Financial Times“

U kojoj meri između kreatora javnih politika i poslovne zajednice postoji sinergija u traženju najboljih rešenja za državu i privrednike? Na koji način FIC doprinosi tom dijalogu?

– Postoji već dugo otvorena komunikacija sa kreatorima javnih politika jer je upravo i uloga Saveta da aktivno doprinese unapređenju poslovne klime. Dijalog, dakle, postoji i na nama je da damo predloge rešenja, tj. unapređenja pre svega nacrta zakonskih rešenja, a na državi je da odluči šta će biti prihvaćeno a šta ne. Osnovna snaga Saveta dolazi iz iskustva naših članica sa drugih razvijenijih tržišta i sa naše strane uvek postoji čvrsta volja da pomognemo.

Međutim, još uvek nažalost postoje slučajevi netransparentnog donošenja zakona i mi se zalažemo da se ta praksa prekine jer ćemo jedino na taj način, a kroz otvoren dijalog i argumente zajednički doći do najboljih rešenja.

Jedna od velikih tema u poslovnoj javnosti je uključivanje srpskih kompanija u lance proizvodnje i usluga velikih multinacionalnih kompanija. Da li, po vašem mišljenju, ima dovoljno ovakvih pozitivnih primera ili na tome još treba zajednički da se radi?

– Savet aktivno podržava i sprovodi ovu praksu, složio bih se da pozitivnih primera ima, ali da na tome još treba zajednički da se radi. Okupljamo, pre svega, velike, multinacionalne kompanije koje su motor ekonomskog razvoja Srbije, ali smo istovremeno svesni činjenice da okosnicu održivog jačanja jednog tržišta čine upravo mala i srednja preduzeća. Tako je u Nemačkoj, tako je u Švajcarskoj, Americi i tako je i u Srbiji.

Koje vrednosti FIC podržava kada govorimo o društveno odgovornom poslovanju, odgovornosti prema lokalnoj sredini i poslovnim partnerima?

– Strani investitori imaju višestruko pozitivnu ulogu u Srbiji jer donose nove investicije i zapošljavanje, uvode moderne tehnologije i olakšavaju inovacije, promovišu etičko poslovno ponašanje i posluju u skladu s načelima odgovornog korporativnog upravljanja. Takođe, angažujemo lokalna mala i srednja preduzeća i integrišemo ih u globalno tržište.

Ulažemo ne samo u objekte već i u ljude, što je velika komparativna prednost. Ponosni smo na činjenicu da kroz društveno odgovorno poslovanje naše članice ne samo da pružaju podršku lokalnim zajednicama već i rade s njima u rešavanju lokalnih problema i rešavanju potreba najugroženijih grupa.