Nastavićemo da sprovodimo fiskalnu politiku na odgovoran i kredibilan način, ali ćemo iskoristiti i mere iz naše nadležnosti da putem poreske politike, kao i na druge načine, damo podsticaj tom privrednom rastu

Očuvanje teško stečene fiskalne stabilnosti, finansijska ravnoteža, ostaje naš prioritet, ali njemu dodajemo i još jedan – traganje za mehanizmima privrednog rasta, kaže Siniša Mali, ministar finansija u Vladi Republike Srbije.

Za iduću godinu najavili ste značajno povećanje ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu. Kako će se to odraziti na ukupnu fiskalnu stabilnost?

– Nakon što smo uspeli da u proteklih nekoliko godina stabilizujemo naše javne finansije, zadali smo sebi novi cilj, a to su visoke stope rasta. Sa druge strane, želimo da održimo tu teško stečenu stabilnost javnih finansija. Ulaganje u javne investicije neće ugroziti fiskalnu stabilnost, naprotiv, to može samo da bude podsticaj daljem rastu našu privrede.

Osim toga, ukoliko ulažete u putnu infrastrukturu, to nužno vodi i ka većoj atraktivnosti za investitore. Putevi i razvijena železnica upravo će investitorima obezbediti brži i kraći put za transport proizvedene robe, a sve to za znači više radnih mesta i sigurniju budućnost za naše građane.

Mi smo samo u poslednjih pet godina u Srbiji izgradili skoro 300 km potpuno novog auto-puta, a samo u 2018. godini ukupno je završeno 103,35 km. Želimo da još jačim tempom nastavimo dalje.

Kada je reč o stopama rasta, prošle godine je naš privredni rast bio 4,3 odsto, a želimo da se taj trend nastavi i u godinama koje dolaze. To će nam omogućiti upravo investicioni ciklus u vrednosti od 12 milijardi evra, koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kakve će efekte, po vašoj proceni, imati najavljeno povećanje minimalne zarade na konkurentnost srpske privrede?

– Povećanje minimalne cene rada upravo je važno kako bi se poboljšao kvalitet života građana Srbije. Sa druge strane, radimo i na dodatnom smanjenju opterećenja na zarade, jer smo svesni da ćemo na taj način Srbiju učiniti još atraktivnijom za sve one koji rade ili planiraju da počnu poslovanje u našoj zemlji.

Povećanje minimalne cene rada će, uz povećanje plata i penzija, umnogome uticati i na visinu prosečne zarade u Srbiji, tako da očekujemo da već u mesecu decembru iznosi 500 evra. Teške reforme kroz koje smo prošli otvorile su nam mogućnost da danas radimo na boljem životnom standardu građana.

Za nas su veoma značajne instrukcije iz „Bele knjige“, gde su date preporuke za unapređenje regulative koja će olakšati poslovanje privrede

Ministarstvo finansija je nedavno otpočelo konsultacije sa poslovnom zajednicom i organizuje sastanke u cilju razmene stavova o postojećim i budućim propisima. Da li to konačno znači da će biti napuštena praksa donošenja zakona iz ove oblasti po hitnom postupku?

– Glas privrede je i za državu i za građane izuzetno značajan, i mi smo vrlo svesni toga. Od momenta stupanja na funkciju ministra krenuo sam da se sastajem sa raznim poslovnim zajednicama i odmah dao nalog svom timu da se konsultuje sa svim relevantnim subjektima za vreme pisanja zakona. Mi ne želimo zakone koji će ostati mrtvo slovo na papiru, već zakone koji će na pravi način uređivati oblasti na koje se odnose i koji će biti usaglašeni, te su zato neophodne javne rasprave.

Kako u ovom kontekstu ocenjujete saradnju sa Savetom stranih investitora? Koliko se ministarstvo oslanja na ekspertizu Saveta u poreskim pitanjima?

– Za nas su veoma značajne instrukcije iz „Bele knjige“, gde su date preporuke za unapređenje regulative koja će olakšati poslovanje privrede. I mi bismo želeli da reforme budu brže i efikasnije, zato osluškujemo šta kažu učesnici poslovnog sveta u Srbiji.

Međutim, za sve je potrebno vreme i određeni preduslovi, a naš preduslov su bile teške reforme kroz koje smo morali da prođemo kako bismo stvorili uslove da olakšamo poslovanje.

Ne treba zaboraviti da se poslovni ambijent značajno promenio nabolje. Kada je reč o poreskim pitanjima, radimo na tome da ujednačimo poresku praksu, što je trn u oku onima koji ovde posluju.

Dakle, cilj nam je da u okviru reforme Poreske uprave konačno dođemo do momenta da se procedure poštuju i da procesi na poslovnoj sceni budu predvidivi. Dosta smo uradili, ali još dosta posla je ispred nas.

Koji su propisi u vašem fokusu i kakve se izmene mogu očekivati?

– Do kraja ove godine čeka nas usvajanje nekoliko važnih zakona koji se tiču razvoja tržišta kapitala. Taj paket sistemskih zakona doprineće razvoju našeg finansijskog tržišta. Reč je, pre svega, o Zakonu o alternativnim investicionim fondovima, izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima. Zakon o alternativnim investicionim fondovima će podržati i tzv. „Venture capital fondovi“ – koji investiraju u preduzetnike, mlade, u ideje, kako bi se dalje razvile.

Za nas je važno da mladi preduzetnici svoje ideje finansiraju na pravi način, da im se obezbede i odgovarajuće poreske olakšice, a kako bi se iskoristio sav njihov potencijal. Mladi su nosioci budućeg razvoja i zbog toga ćemo im kroz razne programe i politike, pokloniti dodatnu pažnju.

Teške reforme kroz koje smo prošli otvorile su nam mogućnost da danas radimo na boljem životnom standardu građana

Savet već godinama zagovara uvođenje „Instrukcija za primenu poreskih zakona“, u vidu jednog propratnog dokumenta za svaki zakon, umesto mnogobrojnih pravilnika i mišljenja. Da li je moguće operativno sprovesti ovakvu preporuku?

– Zahtevi obveznika koji su usmereni na pojednostavljenje i obezbeđivanje jednoobraznosti u primeni poreskih propisa uvek su aktuelni. Ovo je posebno značajno za mala i srednja preduzeća koja nemaju dovoljan kapacitet da obezbede odgovarajuću stručnu podršku. Problem objektivno postoji, i to ne samo kod nas nego i u mnogo razvijenijim poreskim jurisdikcijama.

Smanjenjem broja podzakonskih propisa kojima se uređuju pojedini porezi svakako bi se poboljšalo stanje i omogućilo poreskim obveznicima lakše snalaženje u njihovoj primeni. U tom smislu planiramo i konkretne aktivnosti, tako da su Ministarstvo finansija i USAID pokrenuli projekat čiji je cilj da se u prvoj polovini naredne godine jednim pravilnikom zameni više od 30 pravilnika kojima se sada uređuje PDV.

Dokle je stigla modernizacija Poreske uprave? Da li je sada smanjen rizik različitog ponašanja Poreske uprave u sličnim situacijama?

– Ove godine smo preduzeli konkretne korake koji se odnose, pre svega, na odvajanje osnovnih od sporednih delatnosti Poreske uprave. Početkom godine delatnost menjačkih poslova je preneta u NBS, a od 1. marta 2019. nadležnost poslova igara na sreću preuzela je novoformirana uprava Ministarstva finansija. Prethodno je ta oblast bila pod ingerencijom Poreske uprave. Ojačali smo inspekcijski nadzor, a ove godine predviđeno je spajanje terenske i kancelarijske kontrole. Takođe, smanjen je broj filijala sa 78 na 38. Samo u Beogradu će 17 filijala biti svedeno na sedam.

Poreska uprava je imala u vidu potrebe građana u delu poreskih oblika kao što su porez na prenos apsolutnih prava za motorna vozila i nepokretnosti, porez na nasleđe i poklon, porez na držanje, nošenje i upotrebu dobara. Upravo zbog toga formiran je Sektor za izdvojene aktivnosti koji ima organizacione delove na lokacijama širom Republike Srbije, u kojima poreski obveznici mogu da podnesu poreske prijave i u papirnom obliku.

Koliko je uvođenje e-rešenja u oblasti poreza smanjilo obim sive trgovine?

– U prethodnom periodu značajno smo unapredili procese administriranja poreza, pre svega uvođenjem novih tehnologija i razvojem elektronskih sistema za podnošenje poreskih prijava i plaćanje poreza. Od 1. januara 2018. godine poreski obveznici mogu sve poreske prijave iz nadležnosti rada republičke PU da podnose elektronski, posredstvom portala e-Porezi, koji omogućava brzo, jednostavno i sigurno podnošenje poreskih prijava sa računara korisnika.

Nov nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije predviđa smanjenje obima poslovanja u sivoj zoni za gotovo 200 miliona evra i prevođenje najmanje 11.000 radnika i 9.000 firmi iz sive zone u legalne tokove u naredne dve godine. Od usvajanja programa u aprilu ove godine procenat sprovedenih aktivnosti je preko 50%, ali mi želimo da sve one budu u potpunosti sprovedene, i na tome ćemo raditi u narednom periodu.

Kada govorimo o e-upravi, kakve dalje promene mogu da očekuju privreda i građani kada je reč o izmirivanju poreskih obaveza?

– Svako izbegavanje poreza znači manje novca za škole, vrtiće, bolnice, odnosno za bolji kvalitet života građana. Verujem da to građani razumeju, tu spregu odnosa porez – bolji kvalitet života.

Što se tiče nekih promena u domenu izmirenja poreskih obaveza, završena je prva faza razvoja portala E-inspektor. Transparentnost, manji rizik od korupcije, veća efikasnost, bolja koordinacija i elektronska razmena podataka među inspekcijama, kao i jača kontrola rada samih inspektora neki su od efekata budućeg načina rada inspekcija u Srbiji. Biće napravljen i Kontakt-centar za sve inspekcije, pa će moći da se prijavljuju svih prigovori i nadgleda taj proces. Do kraja godine će, takođe, biti povezan sistem E-inspektor sa portalom E-uprave kako bi uveli potpunu transparentnost u rad inspekcija. Krajnji cilj je elektronski prijem rešenja i elektronsko plaćanje.

Na kojim principima će se zasnivati budžet za 2020. godinu?

– Povećanje transparentnosti i vidljivosti celog budžetskog procesa koji će pratiti adekvatna javna rasprava u parlamentu, poštovanje budžetskog kalendara i usvajanje budžeta za 2020. godinu na vreme, u zadatim rokovima, zadaci su koje smo moj tim i ja zadali i na kojima ćemo raditi.

Svakako, očuvanje teško stečene fiskalne stabilnosti, finansijska ravnoteža, ostaje naš prioritet, ali njemu dodajemo i još jedan – traganje za mehanizmima privrednog rasta. Pokušaćemo i putem poreske politike, ali i na druge načine, donošenjem propisa za razvojne i druge investicione fondove da, onim, što je u našoj nadležnosti, damo podsticaj tom privrednom rastu.

Jedino sa većim privrednim rastom možemo podići standard građana i sustići razvijenije zemlje Evrope. Socijalne nejednakosti su identifikovane kao važan ograničavajući faktor ekonomskom rastu, kao i sveukupnom društvenom napretku. Zbog toga će značajan segment u našem radu na budžetu biti i „nijansiranje“, odnosno ublažavanje tih nejednakosti odgovornim, ravnomernijim i ravnopravnijim budžetiranjem.

RAST

Jedino sa većim privrednim rastom možemo podići standard građana i sustići razvijenije zemlje Evrope

STIMULANSI

Konkretne mere rasterećenja privrede otvaraju prostor za nova zapošljavanja, a uz unapređen finansijski sistem i povoljne uslove zaduživanja daće stimulans i privatnom investiranju

INVESTICIJE

Želimo još fabrika, još više direktnih stranih investicija, jer samo tako ćemo moći da utičemo na poboljšanje životnog standarda građana ove zemlje