Jorgovanka Tabaković, Guverner Narodne banke Srbije

Narodna banka Srbije je u potpunosti posvećena pristupanju Evropskoj uniji. NBS je vodeća institucija za Pregovaračka poglavlja 9 i 17, drugonadležna za poglavlje posvećeno slobodnom kretanju kapitala i učestvuje u radu još osam pregovaračkih grupa.

„To je najveći broj poglavlja u kojima učestvuje jedna centralna banka, i instituciju na čijem sam čelu stavlja na prvo mesto u domenu integracija u evropske ekonomske tokove“, kaže Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije. „Izradili smo čitav set reformskih zakona kojima smo unapredili pravnu sigurnost učesnika na finansijskom tržištu. Ključno je da su usluge sada kvalitetnije, raznovrsnije i dostupnije građanima.“

Kada je u pitanju preostalo usklađivanje, najveći i najznačajniji deo uslova u Poglavlju 17 NBS je već ispunila, navodi guverner. „Predstojeće usklađivanje u oblasti monetarne politike u najvećoj meri se odnosi na izmene koje se primenjuju nakon pristupanja EU. I u okviru Poglavlja 9 ključni posao smo već uradili“.

Šta su sa vašeg stanovišta danas najvažniji zadaci banke, kao partnera Vlade, u stvaranju uslova za dalji privredni rast?

– Bez dileme, ključno je očuvanje stabilnosti. NBS već šest godina čuva nisku i stabilnu inflaciju, na nivou od oko 2%. Vlada je odlučnim sprovođenjem konsolidacije od 2015. znatno popravila fiskalni rezultat.

Zahvaljujući zajedničkom delovanju NBS i Vlade, naš napredak je održiv, čime smo pridobili poverenje tržišnih učesnika, što potvrđuju znatno niža premija rizika i obimna ulaganja u Srbiju. U celini, značajno smo olakšali realizaciju poslovnih planova i otvorili nove mogućnosti za investiranje, čemu je NBS doprinela i očuvanjem povoljnih uslova finansiranja i zdravog finansijskog sektora.

Koliko je u prethodnom periodu relaksirana monetarna politika Narodne banke Srbije uspevala da efektivno doprinese rastu domaće tražnje i rastu bankarskih kredita?

– Od maja 2013. referentnu kamatnu stopu snizili smo sa 11,75% na 2,5%, što je njen najniži nivo od kada ciljamo inflaciju. To je ključno opredelilo i snažan pad kamata na dinarske kredite odobrene privatnom sektoru, od preko 11 procentnih poena.

Pad kamata na kredite bio je jedan od važnih faktora oporavka kreditne aktivnosti od 2015. i njenog dinamičnog rasta. U 2018. kreditna aktivnost je ostvarila gotovo dvocifren rast, što se nastavlja i u ovoj godini. U junu 2019, kreditiranje privrede povećano je za 8,9%, a stanovništva za 9,7% na međugodišnjem nivou. To nedvosmisleno ukazuje da monetarna politika direktno doprinosi rastu domaće tražnje.

Istovremeno, zahvaljujući ublažavanju monetarne politike niži su i troškovi servisiranja postojećih kreditnih obaveza, što doprinosi poboljšanju finansijskog rezultata privrede i obezbeđenju sredstava za nove investicije, odnosno većem raspoloživom dohotku stanovništva.

Šta su iz ugla banke najvažniji efekti dalje saradnje sa MMF-om u okviru aranžmana „Čuvarkuća“?

– Nov program saradnje sa MMFom uspešno se sprovodi, i u julu je ušao u drugu godinu realizacije. U pitanju je aranžman koji ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava, već savetodavnu i tehničku pomoć prilikom definisanja ekonomskog programa.

Smatramo da je konstantan rast stranih direktnih investicija najbolji pokazatelj da je postignuti stepen liberalizacije u oblasti deviznog poslovanja na visokom nivou

Kada će NBS, odnosno Srbija biti u situaciji da prihvati preporuku MMF-a i uvede veću fleksibilnost deviznog kursa?

– Imajući u vidu uspehe makroekonomskih reformi, kao i doprinos koji je u njihovom sprovođenju imala Narodna banka Srbije ostvarujući svoje ciljeve cenovne i finansijske stabilnosti, u velikoj meri potpomognutim održanjem relativne stabilnosti deviznog kursa, svima je jasan zaključak o važnosti nastavka ovakve monetarne politike. Ciljanje inflacije i tome kompatibilan režim rukovođenog fluktuirajućeg deviznog kursa predstavljaju jedan od ključnih činilaca daljeg rasta i razvoja naše zemlje.

Devizni kurs se na domaćem deviznom tržištu formira na osnovu ponude i tražnje za devizama, pri čemu se Narodna banka uključuje u slučaju potrebe, odnosno kako bi ublažila njegove prekomerne kratkoročne oscilacije, i to objektivno i nepristrasno na obe strane (prodaje ili kupovine deviza), ne ciljajući, pritom, nijedan nivo deviznog kursa, niti utičući na njegov trend. Relativna stabilnost deviznog kursa pokazala se kao jedan od ključnih faktora, čijim je obezbeđenjem od avgusta 2012. godine započeto poboljšanje domaćeg makroekonomskog ambijenta, što je Srbiju transformisalo u zemlju koju strani investitori prepoznaju kao poželjnu destinaciju za stabilno i sigurno ulaganje.

Da li uz stabilnost koju sada imamo po vašem mišljenju dolazi pravo vreme i za liberalizaciju Zakona o deviznom poslovanju?

– Da bi omogućila povoljnije uslove poslovanja u Srbiji, NBS je u više navrata predlagala izmene Zakona o deviznom poslovanju, na osnovu kojih je postignut značajan stepen liberalizacije. Postignuti stepen liberalizacije tokova kapitala u potpunosti je u skladu sa obavezama koje je Srbija preuzela zaključivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Pažljivo pratimo efekte na makroekonomsku stabilnost i privredni razvoj i redovno razmatramo mogućnosti i uslove za dalju liberalizaciju, uz uvažavanje zahteva za stvaranje povoljnijih uslova za poslovanje, pri čemu treba imati u vidu dugoročno dalje održavanje postignute finansijske stabilnosti. Smatramo da je konstantan rast stranih direktnih investicija najbolji pokazatelj da je postignuti stepen liberalizacije na visokom nivou i da ne predstavlja prepreku za dolazak stranih investitora.

U skladu sa iskustvima drugih zemalja koje su u procesu pristupanja EU takođe sprovodile postepenu liberalizaciju kretanja kapitala, preostala ograničenja koja se odnose na obavljanje depozitnih poslova rezidenata u inostranstvu biće ukinuta sticanjem punopravnog članstva Srbije u Uniji.

Posle uspešne emisije evroobveznica, kojim je zamenjen skup dug, kakve su vaše prognoze u vezi sa daljim trendovima u kretanju spoljnjeg zaduženja?

– Uspešna emisija evroobveznica omogućila je da se skuplji dug države zameni jeftinijim, ali su i stvoreni uslovi da referentna cena za zaduživanje države i privatnog sektora na međunarodnom tržištu bude višestruko niža. NBS će, u saradnji sa Vladom, nastaviti da čuva i jača makroekonomsku i finansijsku stabilnost, i time omogućiti održavanje premije rizika na niskom nivou i povoljnije uslove i mogućnosti eksternog zaduživanja.

Imajući u vidu postignute rezultate na smanjenju javnog i spoljnog duga, kao i nastavak dobrih performansi naše privrede, možemo očekivati dalje poboljšanje pokazatelja zaduženosti i u narednim godinama. Dodatno, u narednom periodu očekujemo da će se širiti mogućnost povoljnog finansiranja na domaćem tržištu.

Nastavljamo da radimo u cilju većih stopa privrednog rasta i rasta životnog standarda naših građana, kroz očuvanje stabilnosti, otvaranje novih fabrika, razvojne aktivnosti i inovacije

Hoće li povećanje penzija i očekivani rast cene struje uticati na povećanje inflacije? Šta su danas najvažniji stabilizatori domaće valute?

– S obzirom na to da je rast penzija u skladu sa rastom nominalnog BDP-a u Srbiji, po tom osnovu ne očekujemo povećanje inflatornih pritisaka. Što se tiče efekata eventualnog poskupljenja struje, ono ne može da ugrozi cenovnu stabilnost. Primera radi, povećanje cene struje od 2% povećalo bi inflaciju za 0,1 procentni poen. Stabilnost kursa i inflacije postala je neka vrsta „nove normalnosti“ koju nismo lako postigli, ali ćemo je svim snagama održavati. Postignuta je veća uravnoteženost tokova u ponudi i tražnji domaćih preduzeća za devizama i kretanja su sada značajno stabilnija nego pre nekoliko godina.

Aktuelni investicioni ciklus i pojačan uvoz energenata, mašina, opreme i repromaterijala čini da je i dalje prisutna relativno visoka tražnja domaćih preduzeća za devizama. Ipak, ona je gotovo u potpunosti pokrivena značajno većom ponudom deviza, koja se beleži kao rezultat ubrzanog rasta izvoza i snažnog priliva stranih direktnih investicija, koje su četiri godine uzastopno više nego dovoljne da pokriju deficit tekućeg računa platnog bilansa.

Pojačana zainteresovanost stranih investitora za ulaganje u dugoročne dinarske obveznice Srbije takođe povećava ponudu deviza. U najvećoj meri zajednički faktor povećane ponude deviza od aprila 2017, od kada preovladavaju aprecijacijski pritisci, predstavlja poboljšanje makroekonomskih pokazatelja i perspektiva naše zemlje.

Kakvo je danas stanje u sektoru banaka i osiguravajućih kuća?

– Visoka kapitalizacija i dugoročno stabilan nivo likvidnosti i solventnosti ukazuju na dobre performanse bankarskog sektora Srbije. Regulatorni okvir u oblasti bankarstva značajno je izmenjen sa ciljem očuvanja i jačanja stabilnosti bankarskog sektora, zaštite interesa deponenata i korisnika finansijskih usluga.

Posebno su vredni pažnje rezultati na rešavanju problematičnih kredita, čije je učešće u ukupnim kreditima smanjeno za više od 17 p.p. i, prema poslednjim podacima, na kraju juna bilo je na istorijskom minimumu od 5,2%. Preduzete mere pozitivno su delovale na povećanje kvaliteta portfolija banaka, doprinele su konkurentnosti i efikasnosti bankarskog sektora, dvocifrenom rastu kreditne aktivnosti i rastu profitabilnosti. Sektor osiguranja je takođe stabilan, dobro kapitalizovan i likvidan, sa pozitivnim rezultatom u poslovanju. U prilog pozitivnim trendovima u ovom segmentu finansijskog tržišta govore i dvocifren rast bilansne sume i tehničkih rezervi.

O stabilnosti svedoči i činjenica da su sredstva tehničkih rezervi investirana u punom iznosu u propisane oblike aktive, a što je, između ostalog, omogućeno unapređenjem tržišta hartija od vrednosti.

Šta Srbiji ima, a šta tek treba da uradi kako bi mogla da dobije investicioni kreditni rejting 2020?

– Srbija ima značajne i pozitivne rezultate na planu postizanja makroekonomske stabilnosti i unapređenja poslovnog i investicionog ambijenta. To prepoznaju i ističu i agencije koje ocenjuju kreditni rejting i koje konstatuju da zasluženi kredibilitet monetarne i fiskalne politike doprinosi solidnim izgledima rasta naše ekonomije.

Dalje popravljanje kreditnog rejtinga Srbije podrazumeva nastavak snažnog privrednog rasta, očuvanje cenovne i finansijske stabilnosti, uz dalje smanjenje eksterne neravnoteže i pada učešća javnog duga u BDP-u.