Dragana Stikić, Predsednik FIC Odbora za hranu i poljoprivredu (Nestlé Adriatic S d.o.o.)

Bržom harmonizacijom propisa sa EU do konkurentnijeg sektora hrane i poljoprivrede

U proteklom periodu zabeležen je napredak u oblasti bezbednosti hrane, ali usaglašavanje s evropskim propisima još uvek je sporije od potreba privrede

Dragana Stikić, Predsednik FIC Odbora za hranu i poljoprivredu (Nestlé Adriatic S d.o.o.)

Početkom godine objavljene su dugo pripremane izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane, koje su u primeni od aprila, a kojima je reorganizovana podela nadležnosti inspekcijskog nadzora između nadležnih inspekcija Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja. Tokom 2018. i 2019. uočena su izvesna poboljšanja u oblastima koje su u nadležnosti poljoprivredne inspekcije pri Ministarstvu poljoprivrede, a kojoj je u aprilu dodeljena kontrola u maloprodaji, kao i donošenjem Pravilnika koji definiše oblast nadležnosti inspekcija.

Objavljivanjem Pravilnika o posebnim elementima procene rizika iz delokruga sanitarne inspekcije i iz delokruga poljoprivredne inspekcije započeto je stvaranje okvira za početak procesa procene rizika. Objavljen je niz pravilnika (voćni sokovi, čokolada) koji su usaglašeni s evropskim, osavremenjeni su neki od nacionalnih propisa ili je započet rad na njima (proizvodi slični čokoladi, proizvodi od voća i povrća), što potvrđuje da Grupa za kvalitet Ministarstva poljoprivrede pokazuje osećaj za potrebe privrede.

Pored toga, izmenama i dopunama Pravilnika o nutritivnim i zdravstvenim izjavama produžen je rok za usaglašavanje s njegovim zahtevima, čime je Ministarstvo zdravlja prepoznalo potrebu privrede za blagovremenim planiranjem i smanjivanjem troškova, koje izmene propisa neminovno nose i osiguravanjem bolje primene u cilju zaštite interesa potrošača.

Intenzivnija saradnja između nadležnih ministarstava i usaglašavanje metodologije njihovog rada ubrzalo bi harmonizaciju propisa sa EU i omogućilo bolju primenu već usaglašenih propisa

Ipak, usaglašavanje sa evropskim propisima još uvek je sporije u odnosu na potrebe privrede. Sektor hrane i poljoprivrede time gubi jer se prolongiraju uslovi za pojednostavljeno plasiranje proizvoda na tržišta zemalja članica EU, bilo domaćih proizvoda, bilo proizvoda za čiju proizvodnju se koriste i sirovine iz inostranstva, čija je nabavka otežana zbog neusaglašenih zahteva, što direktno utiče na slobodno kretanje robe.

Takođe, vertikalno zakonodavstvo privredne subjekte stavlja u nepovoljan položaj u odnosu na proizvođače u zemljama regiona i EU, dodatno sužavajući izbor zdravstveno bezbednih sirovina koje ne odgovaraju pravilnicima o kvalitetu. Ograničena je i sloboda u tehnološkim inovacijama gotovih proizvoda koji se ne uklapaju u kategorizaciju domaćih pravilnika.

Iskustvo u radu više radnih grupa za donošenje propisa u okviru Poglavlja XII pri oba nadležna ministarstva (poljoprivrede i zdravlja) pokazalo je da je jedan od problema različita metodologija donošenja propisa kod nas u odnosu na Evropsku uniju, za koju je nadležan Republički sekretarijat za zakonodavstvo. Zbog toga se pojedine odredbe ne mogu preuzeti ili na isti način formulisati.

To podrazumeva dodatne konsultacije i provere, a nekada i naknadna isključivanja ili preformulisanje određenih odredbi. Posledica je otežana ili onemogućena potpuna harmonizacija, kao i primena propisa koji su harmonizovani. Intenzivnija saradnja nadležnih institucija i usaglašavanje metodologije bi pomoglo da se ubrza proces i trebalo bi da bude preduslov za proces usvajanja pravnih tekovina EU.