Fiskalna konsolidacija može biti održiva samo ako je prate duboke strukturne reforme kao što su završetak procesa privatizacije i korporatizacija javnih preduzeća, reforma javne uprave i povećanje efikasnosti javnog sektora

Strukturne reforme su složene i njihovo sprovođenje zahteva vreme i stručnost, kaže Dejan Turk, potpredsednik Saveta stranih investitora (FIC) i generalni direktor VIP Mobile i A1 Slovenija, sa kojim smo razgovarali o najvećim izazovima za Srbiju u nastavku reformi.

Šta može objasniti činjenicu da je, uprkos očiglednim naporima koje je vlada uložila u promenu poslovnog okruženja, prema merenjima „Bele knjige“ došlo do vrlo malih promena u tempu napretka?

– Put Srbije ka EU suočava se s nekoliko izazova. Izdvojiću samo jedan – treba osigurati održivu fiskalnu konsolidaciju kako bi se pokrenuo snažniji ekonomski rast. Vlada je na vreme usvojila mere fiskalne konsolidacije koje su omogućile brzo smanjenje budžetskih rashoda, ali fiskalna konsolidacija može biti održiva samo ako se sprovedu duboke strukturne reforme. Pritom mislimo na završetak procesa privatizacije i korporatizaciju javnih preduzeća, reformu javne uprave.

Takođe, suštinski je značajno poboljšati efikasnost javnog sektora: da se obezbedi dosledna primena politike javnih nabavki i omogući bolja alokacija i korišćenje budžetskih resursa. Reforma penzijskog, zdravstvenog i obrazovnog sistema neophodna je kako bi se omogućio održiv makroekonomski okvir. Kada govorimo o brzini napretka, istina je da nam treba brži napredak, ali treba imati na umu da su strukturne reforme složene, a njihovo sprovođenje zahteva vreme i stručnost.

Neke promene, poput reforme građevinskih dozvola ili borbe protiv sive ekonomije u trgovini benzinom i cigaretama, pokazale su da se može postići brz napredak. Koje oblasti biste izdvojili kao one u kojima bi se kroz dijalog privatnog i javnog sektora moglo na sličan način postići rešenje korisno za sve?

– Ovo su dobri primeri kako se stvari mogu promeniti nabolje. Verujemo da je digitalizacija šansa Srbije da napravi iskorak i brzo postigne komparativnu prednost. Ukorak sa daljim razvojem jedinstvenog sistema e-uprave radi smanjenja birokratije, digitalizacija bi znatno poboljšala kvalitet javnih usluga. Izuzetno je važno uspostaviti i održavati tesnu saradnju javnog i privatnog sektora u smislu razmene znanja, industrijskih praksi i iskustva korisnika, kako bi se ubrzao rad na digitalizaciji. Štaviše, svest o važnosti digitalizacije neizmerno je značajan, pa stoga preporučujemo obrazovne programe čiji bi cilj bio informisanje građana o prednostima upotrebe digitalnih tehnologija.

Koliko su se stvari promenile sistemski i u praksi kada je reč o stvaranju jednakih uslova poslovanja za privatna i državna preduzeća?

– Stvari se razvijaju, ali problem tek treba da bude rešen. Strane kompanije koje posluju u Srbiji su lokalne kompanije i podležu istim zakonima kao i druge domaće kompanije. FIC veruje u jednak tretman, što znači da ista pravila treba primenjivati na sve kompanije.

Najvažniji element je uspostavljanje transparentnog sistema koji bi eliminisao diskriminaciju između stranih i domaćih učesnika na tržištu, kao i između velikih i malih kompanija. Trenutna situacija u Srbiji je takva da se daje previše diskrecionih prava administraciji i samim tim se otvaraju vrata za neravnopravan tretman različitih učesnika na tržištu. Podržavamo uvođenje regulisanog okruženja koje bi osiguralo jednak tretman svih učesnika na tržištu.

Izuzetno je važno uspostaviti i održavati tesnu saradnju između javnog i privatnog sektora u smislu razmene znanja, industrijskih praksi i potreba korisnika kako bi se ubrzao rad na digitalizaciji

Pored dugoročnih strukturnih reformi, sve zemlje se suočavaju i sa novim izazovima kao što su tempo digitalne transformacije i uvođenje e-usluga. Koliko brzo Srbija napreduje u ovoj oblasti?

– Digitalizacija je zabeležila umeren napredak, što je prikazano u prethodnom izdanju „Bele knjige“. Jedan pozitivan primer jeste da elektronski dokument sada ima istu težinu kao i pisani dokument, mada u praksi još uvek postoji određeni otpor prema tome.

Preporučujemo olakšanje upotrebe digitalnog identiteta/potpisa kako bi on došao do najšireg mogućeg kruga građana jer će digitalizacija javne uprave putem e-uprave i omogućavanje upotrebe naprednog elektronskog potpisa (koji nije nužno kvalifikovan) dovesti do efikasnijeg rada i bolje usluge građanima i privatnom sektoru.

Koje vrste informacija treba da budu javno dostupne preduzećima kako bi im olakšale svakodnevno poslovanje?

– E-upravu treba koristiti što je više moguće, jer će ona konsolidovati i usmeriti procese i postupke, smanjiti nepotrebnu birokratiju, kao što smo videli na primeru e-dozvole za izgradnju. To takođe znači da će pomoći i u povećanju transparentnosti i odgovornosti, kao i omogućiti sistemsku borbu protiv korupcije.

Koliko je iz perspektive finansijskih propisa Srbija usklađena s potrebama poslovne zajednice?

– Prethodni period je doneo umerena poboljšanja u oblasti deviznog poslovanja. Prema sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU, Srbija mora postepeno liberalizovati propise koji se tiču ove oblasti. U tom smislu, dalji razvoj digitalnog i IT sektora ozbiljno ometaju prepreke vezane za devizno poslovanju. Srbija je i dalje najrestriktivnija zemlja u regionu, što se tiče ovih propisa.

U kojoj meri zakonodavni okvir i prakse vezane za radne odnose favorizuju poslodavce koji žele da poštuju sve propisane standarde i pošteno vrednuju rad svojih zaposlenih?

– U ovom segmentu postoji prostor za poboljšanje. Takav primer je da trenutni Zakon o radu propisuje da su ljudi plaćeni više kada ne rade nego kada rade (za vreme odmora zaposleni primaju prosek prethodnih 12 zarada, uključujući i bonuse). Smatramo da bi to trebalo promeniti jer kompanije treba podsticati, a ne kažnjavati zbog nagrađivanja svojih zaposlenih.

RAVNOPRAVNOST

Podržavamo uvođenje dobre regulacije koja bi osigurala jednak tretman svih učesnika na tržištu

ŠANSA

Digitalizacija je šansa Srbije da napravi iskorak i stekne prednost u odnosu na druge zemlje u okruženju

LIBERALIZACIJA

Srbija je i dalje najrestriktivnija zemlja u regionu što se tiče propisa vezanih za devizno poslovanje i mora ih postepeno liberalizovati