Jedan od najvažnijih prioriteta Ministarstva je dalje usklađivanje sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU, odnosno s relevantnim politikama u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike, kao i sa Zajedničkom politikom u oblasti ribarstva EU

Učešće bruto dodate vrednosti poljoprivrede u ukupnoj BDV u poslednjih deset godina kreće se u rasponu od 7,3% do 8,8%, dok učešće BDV poljoprivrede u ukupnom BDP zemlje beleži nivo između 6% i 7,4%. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede konstantno radi na uvođenju mera koje će doprineti modernizaciji ovog sektora. U ovom trenutku rano je za procene udela poljoprivrede u BDP u 2019, ali je velika verovatnoća da će ovogodišnji rezultati kod pojedinih kultura biti na nešto nižem nivou u odnosu na prošlogodišnje, na šta ukazuju preliminarne procene proizvodnje pojedinih kultura. Branislava Nedimovića, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Srbije, pitali smo šta smatra ključnim izazovima u reformi sektora poljoprivrede.

Zašto sektor poljoprivrede, uprkos evidentnim potencijalima, nije dovoljno iskorišćen kao poluga napretka?

– Jedan od osnovnih problema domaće poljoprivrede jeste usitnjenost gazdinstava i poseda, što u velikoj meri onemogućava gazdinstva da ostvare efekte ekonomije obima u svojoj proizvodnji. Takođe, većina tržišno orijentisanih gazdinstava nastupa samostalno na tržištu, zbog čega ne poseduje dovoljnu pregovaračku moć, a često ni dovoljne količine za dugoročne ugovorne aranžmane u tržišnom lancu. Zbog toga je važno, često pominjano, udruživanje poljoprivrednika, a Ministarstvo, sa svoje strane, sprovodi posebne mere i kriterijume za formiranje i jačanje udruženja u oblasti poljoprivrede.

Ne treba zanemariti ni starosnu strukturu gazdinstava, kao ni činjenicu da je u odnosu na Popis poljoprivrede 2012. godine, broj poljoprivrednih gazdinstava smanjen za skoro 10%. Prosečna starost nosilaca gazdinstava u Srbiji je 61 godina, što je dve godine više u odnosu na podatke iz 2012. godine. Trend povećanja starosti nosilaca gazdinstava nije prisutan samo u Srbiji. U Evropskoj uniji se takođe beleži pogoršanje starosne strukture gazdinstava, te je Evropska unija kreirala posebne mere za mlade poljoprivrednike, dok je Ministarstvo poljoprivrede sprovelo sličnu politiku, stimulišući mlade poljoprivrednike da započnu poljoprivrednu aktivnost.

Još jedan bitan problem domaće poljoprivrede jeste kratak tržišni lanac, odnosno prodaja primarnih poljoprivrednih proizvoda sa gazdinstva, bez dodatne prerade na samom gazdinstvu, odnosno proizvodnje proizvoda više dodate vrednosti.

Kakva je danas struktura izvoza srpskih poljoprivrednih proizvoda i hrane i koliko su strani investitori zastupljeni u ovom sektoru?

– Skoro tri četvrtine vrednosti izvoza (72% u 2018. godini) čine primarni poljoprivredni proizvodi, dok 27% vrednosti čine prerađeni poljoprivredni proizvodi, uz zanemarljivo učešće izvozne vrednosti ribe i proizvoda od ribe.

Ako se posmatra struktura izvoza prema izvoznim destinacijama, nešto više od polovine izvozne vrednosti primarnih poljoprivrednih proizvoda plasira se u Evropsku uniju (53% u 2018. godini), dok u izvozu prerađenih poljoprivrednih proizvoda kao izvozna destinacija dominira CEFTA tržište (40% u 2018. godini).

U poslednje vreme otkrivaju se mogućnosti preferencijalnog pristupa novim tržištima, te će Srbija biti potpisnica Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evro-azijskom unijom

Koja se tržišta otvaraju Srbiji kada je u pitanju izvoz hrane i koliko Srbija zaista može da iskoristi te mogućnosti?

– Svakako da su najznačajnija tržišta za plasman poljoprivredno-prehrambenih proizvoda ona na kojima Srbija ostvaruje preferencijalni pristup, a to su tržišta onih zemalja s kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, kako multilateralne, tako i bilateralne.

Nesumnjivo najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije u oblasti razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda jeste Evropska unija, s obzirom na to da se više od polovine vrednosti razmene ostvaruje kroz trgovinu s Evropskom unijom. Takođe, CEFTA zemlje predstavljaju važnog trgovinskog partnera Srbije, budući da se oko četvrtina ukupne godišnje razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda realizuje sa zemljama potpisnicama CEFTA. Značajan nivo razmene ostvaruje se i sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini na bilateralnom nivou (pre svega sa Ruskom Federacijom i Turskom).

Koliko je dostupnost IPARD sredstava doprinela razvoju modernih poljoprivrednih gazdinstava?

– IPARD program i jeste prevashodno razvojni program čija su sredstva namenjena razvoju i modernizaciji poljoprivrednih gazdinstava i prerađivačkih kapaciteta. S obzirom na to da smo na početku realizacije programa, nemamo mehanizme kojima bismo utvrdili prave efekte na razvoj naše poljoprivrede, ali očekujemo da će oni biti odlični. Naime, mi smo sa svakim do sada sprovedenim javnim pozivom imali sve više i više zahteva, što pokazuje da vlada veliko interesovanje za mogućnostima koje IPARD fond nudi.

Prvi talas znatnog broja odobrenih projekata odnosio se na kupovinu novog traktora i realizacija ovih investicija je uveliko u toku. Ako se zna da je prosečna starost mehanizacije na gazdinstvima oko 30 godina, jasno je koliko je mogućnost nabavke novog traktora i mehanizacije uz IPARD podršku važna.

Poljoprivrednici su konkurisali i za izgradnju i opremanje smeštajnih kapaciteta za stoku, za investicije u modernizacije zasada, odnosno sisteme za navodnjavanje i protivgradnu zaštitu… Sve ove investicije za cilj imaju povećanje produktivnosti i konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje i nadamo se da će se to uskoro videti i na terenu.

Kada se radi o investicijama u prerađivačke kapacitete najviše je investicija u modernizaciju opreme za preradu i pakovanje proizvoda u sektoru prerade voća i uticaj će se najviše osetiti u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, tradicionalno poznatom voćarskom kraju.

Šta su vaši dalji strateški prioriteti u reformi sektora poljoprivrede?

– Imajući u vidu proces evropskih integracija Srbije, a naročito složenost pregovora u oblasti Poglavlja 11 (Poljoprivreda i ruralni razvoj), Poglavlja 12 (Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna pitanja) i Poglavlja 13 (Ribarstvo), svakako da je jedan od najvažnijih prioriteta Ministarstva dalje usklađivanje sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU, odnosno s relevantnim politikama u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike, kao i sa Zajedničkom politikom u oblasti ribarstva EU.

Cilj ovih obimnih i složenih aktivnosti je blagovremeno prilagođavanje nacionalne politike i postepenog prihvatanja složenih pravila i zahteva politika Evropske unije u oblasti ova tri poglavlja. U tom smislu, pred nama je usvajanje velikog broja propisa i uspostavljanje potrebnih mehanizama za buduću implementaciju pravila i mera, usklađenih s evropskim politikama. Sve ovo zahteva angažovanje značajnih administrativnih kapaciteta, čije nas jačanje takođe očekuje u narednom periodu.

Jedan od važnih rezultata dosadašnjih evropskih integracija jeste mogućnost Srbije da koristi sredstva pete komponente IPA fonda (IPARD), čije benefite koriste direktno poljoprivrednici. Naime, nakon akreditacije Uprave za agrarna plaćanja kao IPARD agencije za realizaciju Mere 1 (Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava) i Mere 3 (Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva), na osnovu kojih su već realizovani prvi projekti, u narednom periodu nas očekuje akreditacije još dve mere: Mere 7 (Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja) i Mere 9 (Tehnička pomoć).

Radimo na efikasnijoj koordinaciji laboratorija i uvođenju i poštovanju principa hijerarhije u pogledu nadležnosti dobro organizovanih i akreditovanih službenih laboratorija

Koliko Srbija ulaže u stvaranje transparentnog institucionalnog okvira i infrastrukture kada je u pitanju bezbednost hrane? 

– Kada je reč o institucionalnom okviru i transparentnosti, Srbija dugi niz godina rada na formatiranju institucionalnog okvira na način da on bude ekvivalentan evropskim institucijama i zemljama koje ostvaruju trgovinsku razmenu s nama. Izgradnjom i stalnim jačanjem institucija, što u pogledu opremljenosti, što u pogledu procedura i stručnosti osoblja, mi obezbeđujemo pouzdanost naših službenih kontrola i garantujemo zdravlje i sigurnost svih naših proizvoda koji se plasiraju na tržište.

EU je kroz niz projekata tehničke pomoći opremala naše institucije na svim nivoima, naše laboratorije, inspekcijske službe, veterinarsku službu i druge službe da pravilno i blagovremeno prepoznaju rizike i pretnje po zdravlje i da reaguju na odgovarajući način. Kroz Nacionalne referentne laboratorije, kao i Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane koji predstavljaju važnu kariku u sistemu, obezbeđujemo pouzdan i transparentan uvid u kvalitet hrane koju konzumiramo.

Koji delovi ovog mehanizma nedostaju i šta Ministarstvo radi povodom toga?

– U Srbiji ne postoje delovi sistema bezbednosti hrane koji nisu razvijeni ili su izostavljeni. Mi smo u obavezi da pratimo savremene tokove i da ravnomerno razvijamo naše službe uključene u sistem bezbednosti hrane. Najpre kroz stalne obuke osoblja i u formi uvođenje novih tehnika ispitivanja hrane, zdravlja životinja, bilja i očuvanja zdravlja potrošača.

Godinama razvijamo sve segmente naših nadležnih ministarstava, laboratorija i drugih službi, uspostavljamo institucije koje se bave procenom rizika. Ono na čemu sada radimo, između ostalog, jeste efikasnija koordinacija laboratorija, uvođenje i, naravno, poštovanje principa hijerarhije u pogledu nadležnosti dobro organizovanih i akreditovanih službenih laboratorija.

Koliko je u ovoj oblasti rad inspekcija i carinske službe usaglašen sa EU standardima?

– Rad ovih službi je potpuno ekvivalentan, odnosno usklađen, a svakako potvrda te usklađenosti je mogućnost izvoza naših proizvoda na EU tržište, mandat našeg Ministarstva da kandiduje, odnosno odobrava objekte za izvoz hrane u EU. Naravno, to je stalan proces koji nikada neće biti završen i zahteva stalna ulaganja u novo zapošljavanje stručnog osoblja, opremanje i edukaciju tehničkog i administrativnog osoblja na svim nivoima i u svim relevantnim institucijama i službama. Tako stvaramo i povoljan ambijent za nove investicije i izvoz naših proizvoda. 

EVROINTEGRACIJE

Srbija dugi niz godina radi na formatiranju institucionalnog okvira na način da on bude ekvivalentan evropskim institucijama i zemljama koje ostvaruju trgovinsku razmenu s nama

ULAGANJA

Ministarstvo poljoprivrede konstantno ulaže u podsticaje za povećanje produktivnosti i konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje

POUZDANOST

Izgradnjom i stalnim jačanjem institucija obezbeđujemo pouzdanost naših službenih kontrola i garantujemo zdravlje i sigurnost svih naših proizvoda koji se plasiraju na tržište