Gojko Božović, osnivač i glavni urednik Izdavačke kuće Arhipelag

Nije sve loše, dobre su knjige

Kada sam osnovao Arhipelag, u proleće 2007. godine, želeo sam da sa autorima i saradnicima, partnerima i prijateljima oblikujem prostor u kome će čitaoci imati mogućnost izbora

Gojko Bozovic, Arhipelag Publishing

Sada, posle uzbudljivih godina u komplikovanim vremenima i s jasnim znanjem da su takva vremena i dalje pred nama, drago mi je da su čitaoci i stvarno i simbolički naselili taj prostor. Samo u rukama čitalaca knjige dobijaju smisao i konačni oblik, ali da bi došle do tog smisla i do tog oblika, u nečemu različitog kod svakog pravog čitaoca, knjige prethodno moraju čitaocima da pruže sadržaj. Ponovo bih objavio svaku knjigu koja je u proteklim godinama objavljena pod znakom Arhipelaga, nezavisno od rezultata u prodaji ili od prvobitnog odjeka neke od tih knjiga u javnosti.

Upravo zato zastupam koncept autorskog izdavaštva, vrhunske književnosti i kulturne i socijalne odgovornosti izdavača. Kao urednik i izdavač objavljujem samo knjige koje bih svakako želeo da čitam i da nisam izdavač već samo čitalac. Objavljujem samo knjige koje zbog njihovih vrednosti mogu mirno da preporučim svojoj deci ili svojim prijateljima. I spreman sam da za tu odluku da izdavaštvo kojim se bavim bude deo visoke kulture i vrhunske književnosti plaćam cenu.

Književnost se ne sme svoditi na jedan ukus, na jednu boju, na jedan trend. Ona mora biti glas razlike i glas vrednosti. Ona mora postavljati pitanja…Najbolje knjige su uvek oličavale istinske hartije od vrednosti

Izdavač je odgovoran prema svojim čitaocima, a ne samo prema svojim interesima, ekonomskim ili bilo kojim drugim. Vrednost izdavačkog posla meri se sve dok postoji ijedna knjiga nekog izdavača u knjižarama, u javnim ili privatnim bibliotekama. U modernoj istoriji izdavaštvo je bilo prirodan savez visoke kulture i tržišta. Visoka kultura je davala jednako visoke i proverljive kriterijume, tržište je stvaralo prostor na kome su se proveravale i potvrđivale ideje. Savremena marginalizacija kulture učinila je da se taj dugotrajni i plodonosni savez razvrgne, zbog čega je najveći broj izdavača u globalnim razmerama presekao veze sa kulturom prilagođavajući se trendovima i ispunjavajući njihova stvarna ili pretpostavljena očekivanja. Čitaocima je neophodno pružiti mogućnost izbora. Danas je ta mogućnost vrlo ograničena, iako je oko nas mnoštvo proizvoda u obliku knjige.

Želimo da znak Arhipelaga na koricama naših knjiga bude jedna vrsta ugovora sa čitaocem. Nismo odustali od tog ugovora, još je važnije da nisu odustali ni čitaoci. Ljudi koji čitaju dobre knjige razumeju okolnosti vlastitog života. A to jeste najbolja imovina koju možemo steći, najsigurnija imovina pred kojom je nemoćna svaka vrsta krize. Ne živimo mi da bismo čitali, pisali i objavljivali knjige, već knjige čitamo, ili čak i pišemo i objavljujemo, kako bismo vlastiti život ispunili smislom, patosom slobode i snagom nezavisnosti.

Ponovo bih objavio svaku knjigu koja je u proteklim godinama objavljena pod znakom Arhipelaga, nezavisno od rezultata u prodaji ili od prvobitnog odjeka

Književnost se ne sme svoditi na jedan ukus, na jednu boju, na jedan trend. Ona mora biti glas razlike i glas vrednosti. Ona mora postavljati pitanja i u njoj se uvek iznova moramo osvedočavati u to da konkretni pisac ima šta da nam kaže i da je otuda i njegova knjiga morala biti napisana. Najbolje knjige su uvek oličavale istinske hartije od vrednosti.

U pogledu krize ukusa mi potpuno svesno i odlučno idemo protiv struje, jer verujem da je to izraz naše socijalne i kulturne odgovornosti. Veoma sam zadovoljan kako su čitaocima prihvatili i podržali naš izbor. Godina rada Arhipelaga počivaju najpre na činjenici da u Srbiji ima dovoljno čitalaca koji su zainteresovani za književnost i humanistiku kakvu mi objavljujemo. Otuda čitaocima iznova možemo da kažemo: „Nije sve loše, dobre su knjige.“