Turizam

Slovenija je možda jedna od najmanjih evropskih zemalja, ali ako je reč o turizmu ova zemlja je zeleni dragulj koji se proteže od Alpa do Jadranskog mora i sve više privlači pažnju turističke industrije u Evropi i svetu.  Slovenačka vlada je definisala turizam kao jedan od svojih pet strateških sektora koji turistima pruža mogućnost za različite kombinacije aktivnog odmora u planini, na jadranskoj obali, u velikom broju banja sa vrhunskom zdravstvenom ponudom i termalnim centrima.

U ovom trenutku slovenački turizam generiše 13% BDP, učestvuje sa 8% u ukupnom izvozu i  sa 40% u izvozu usluga, zapošljava 40.000 ljudi. Sa novim sloganom i dobro osmišljenom promocijom  slovenačka turistička industrija se nada da će u narednom periodu povećati prihode sa stranih tržišta za 50%, što će omogućiti i kreiranje novih 10.000 radnih mesta na već postojećih 40.000.

Ministar ekonomije i tehnološkog razvoja Zdravko Počivalšek smatra da će uloga turizma u strukturi slovenačke ekonomije konstantno rasti i da će ova grana doprineti ispunjavanju razvojnih ciljeva zemlje, njenoj kompetitivnosti, rastu BDP, rastu zapošljavanja, unapređenju kvaliteta života i prosperiteta njenih građana, održivom razvoju, regionalnom razvoju, učvršćivanju kulturnog identiteta i prepoznatljivosti Slovenije na mapi sveta.

“Stimulišemo inovacije, kreativnost u turizmu i razvoj novih turističkih proizvoda i usluga  visokog kvaliteta. Čvrsto verujemo da imamo sjajan potencijal da postanemo jedna od najpopularnijih turističkih destinacija na globalnoj mapi”, rekao je Počivalšek.

Slogan Slovenije “Slovenija. Zelena. Aktivna. Zdrava” stavlja akcenat na lekovitu vodu i raznolikost slovenačke turističke ponude i prezentaciju Ljubljane kao zelene prestonice Evrope u  2016. godini i njene kulinarske ponude „Okusimo Ljubljanu“.

Ljubljana je dobila ovu nagradu u junu 2014. između pet finalista pre svega zahvaljujući svojoj strategiji održivog razvoja do 2025. godine što je za Evropsku komisiju koja je odlučivala o nominacijama bilo od presudnog značaja. U ovom dokumentu izloženi su planovi Ljubljane za zaštitu životne sredine, održivog transporta, energetskog snabdevanja i transporta na električni pogon, i on predstavlja krunu napora grada, pre svega u poslednjih deset godina, da znatno unapredi životnu sredinu u samom gradu i njegovoj okolini.  Ovakav pristup ima uticaja i na rast kvaliteta života njenih stanovnika i veoma je cenjen kod posetilaca.

Čvrsto verujemo da imamo sjajan potencijal da postanemo jedna od najpopularnijih turističkih destinacija na globalnoj mapi”, smatra slovenački ministar privrede Zdravko Počivalšek.

Govoreći o slovenačkim planovima na prestižnom sajmu turizma u Berlinu ministar Počivalšek je rekao da turizam treba da postane vodeća grana slovenačke privrede i da je na zemlji da iskoristi svoje prirodne resurse, netaknutu prirodu, zdravu hranu, čistu vodu i prijateljski nastrojene i gostoljubive ljude.

“Ako hoćemo da promovišemo Sloveniju na globalnoj turističkoj mapi, moramo da investiramo više u razvoj, promovisanje i transport” rekao je Počivalšek. Po njegovim rečima slovenačka vlada će uz uspostavljanje nezavisne Slovenačke turističke organizacije sistematski osiguravati fondove za promociju i razvoj turizma kao industrije.

Kongresna industrija predstavlja jedan od tri najvažnija segmenta turističke industrije u novom strateškom dokumentu vlade, usvojenim za period od 2014. do 2020. godine. Da bi mogla da ispuni takve ambicije Ljubljana mora da se izbori za svoje mesto u konkurenciji velikog broja gradova koji su ili već ustoličene prestonice kongresnog turizma kao što je na primer Beč i zvezde u usponu kao što su Beograd i Zagreb. Tu su i mnogi drugi izuzetno atraktivni gradovi: Budimpešta, Prag, Dubrovnik, Firenca, Venecija, Salcburg i mnogi drugi.

Ono što po mišljenju slovenačkih turizmologa izdvaja Ljubljanu je njena kompaktnost, što je od izuzetne važnosti za dobru organizaciju velikih skupova budući da je većina mesta za sastanke i glavnih atrakcija lako dostupna i ne zahteva korišćenje transporta.

Iako je po sebi mali grad sa svega 286 hiljada stanovnika, Ljubljana ima bolju ponudu kongresnih prostora nego mnogo veći gradovi od nje, koji omogućavaju fleksibilnu organizaciju događaja na destinacijama koje su udaljene između 10 i 20 minuta hoda od istorijskog centra do većine hotela u gradu. Pored toga Ljubljana poseduje i niz drugih atraktivnih prostora čak i u starom jezgru grada uključujući tu i ljubljanski dvorac koji dominira prostorom iznad grada. Tu je naravno i mnogo barova, kafea i restorana koji upotpunjuju ponudu.

U poslednjih nekoliko godina Ljubljana je uložila znatna sredstva u modernizaciju hotelskih i kongresnih kapaciteta ali i u podizanje kvaliteta usluge. Uz razvoj generalne ponude, grad je razvijao i specifične ponude, pre svega za organizovanje manjih timskih sastanaka kompanija koje pored svog radnog dela imaju i druge kreativne sadržaje.

Tu je i sigurnost. U dva testa Reader’s Digesta (izgubljeni novčanik i izgubljeni mobilni telefon) Ljubljana je proglašena jednim od najiskrenijih gradova u svetu i najsigurnijim gradom u Istočnoj Evropi.

Uz to, Ljubljana može da ponudi odličnu kuhinju i u hotelima i restoranima i u svojoj ketering industriji koja se oslanja na lokalne autentične ukuse, visoku estetsku prezentaciju i tradicionalnu kuhinju sa modernim tvistom koja je kreativna baza kuhinje u Ljubljani i u Sloveniji.  Taj povratak korenima je oličen u brendovima „Okusite Sloveniju“ i „Okusite Ljubljanu“ koji deo hotela i restorana vrlo uspešno primenjuje kao deo svoje turističke ponude.

U junu 2014. Lonely Planet je uvrstio Ljubljanu na drugo mesto svoje liste Najbolje u Evropi u 2014. koja uključuje deset destinacija koje su urednici LP smatrali mestima najboljim za posetiti u toj godini.  Ljubljana se našla na listi pre svega zahvaljujući svojoj raskošnoj prirodi, svojoj udobnosti za život i živoj kulturnoj sceni, kafeima i noćnom životu koja posetiocima daje utisak „konstantne ulične zabave“.

Ovakav uspeh baziran je na nizu strateških dokumenata koji su odredili razvoj turističke ponude Slovenije i njenog glavnog grada. Posle dokumenta „Strategija razvoja i marketinški plan za turističku destinaciju Ljubljana 2007-2013“ u kojoj je kongresna industrija identifikovana kao jedna od tri najvažnije grane turističke ponude, novi strateški dokument koji pokriva period od 2014 do 2020, potvrđuje ovakvo usmerenje na kongresni turizam i predstavlja proizvod u čijem pravljenju su učestvovali svi stejkholderi od dna do vrha u privatnom, državnom i javnom sektoru.

Još jedan strateški dokumenat „Ljubljana kongresni centar 2020.“ usvojen u 2011. postavlja osnovne principe i ciljeve za povećanje kompetitivnosti Ljubljane na međunarodnom kongresnom tržištu, i takođe je baziran na tešnjoj saradji svih stejkholdera. Na osnovu njega je godinu dana kasnije napravljeno 23-člano partnerstvo partnera  u Ljubljani sa ciljem da se podigne broj događaja u Ljubljani sa preko 500 delegata bilo da je reč o regionalnim evropskim ili svetskim događajima.

Slovenački stručnjaci smatraju da ceo region Jugoistočne i Centralne Evrope ima potencijal za rast turizma posebno u kongresnom turizmu. Tome posebno pogoduju uočeni globalni trendovi organizacije više manjih skupova sa čestom rotacijom na uštrb izuzetno masovnih i retkih skupova čiji je broj u opadanju.

S obzirom na najavljene investicije u regionu, to, smatraju slovenački stručnjaci, samo može pomoći daljem rastu atraktivnosti regiona i ojačavanju međusobne saradnje.