Žan Batist Kizen, direktor Francuskog instituta u Srbiji:

Zajednička pričao prijateljstvu

„Ovo je značajan trenutak za Francuski institut u Srbiji zato što je Vlada Srbije uputila zahtev da postane punopravni član Frankofonije, i mi ćemo ga svakako podržati.“

Gospodin Žan Batist Kizen već treću godinu živi u Beogradu. Rado i dobro govori na srpskom jeziku, razume ga i tečno čita. Izuzetno je srdačan domaćin i stalo mu je da Francuski institut u Srbiji, jedan od 130 u svetu, što potpunije predstavi čitaocima Corda

Cilj Francuskog instituta u Srbiji pre svega je promovisanje kulture vaše zemlje. Na koji način ga ostvarujete?

S obzirom na veliki broj vaših programa, predlažem da se ograničimo samo na dešavanja ovog leta. – Prva naša misija nije samo da promovišemo francusku kulturu već da uspostavimo mostove u obrazovanju, kulturi i inovacijama između naše dve zemlje. Naravno da u Srbiju dovodimo stručnjake iz Francuske koje želimo da vam predstavimo, ali takođe želimo da obratimo pažnju na to šta se dešava u vašoj zemlji na polju kulture, obrazovanja i inovacija. Evo, na primer, na samom kraju prošle godine imali smo izložbu posvećena strit-artu, izložbu radova beogradske umetnice TKV koja je, zahvaljujući nama, dobila priliku da izlaže prvi put u galeriji. Pomogli smo i izložbu strit-arta u Srpskom kulturnom centru u Parizu. To je samo jedan primer šta radimo u oblasti strit-arta koja je jako živa i aktivna oblast savremene umetnosti. To je oblast u kojoj su umetnici Srbije i Francuske savršeno povezani, to je umetnički jezik koji odgovara i mladima i onima koji su manje mladi.

Što se tiče programa koje planiramo ovog leta, istakao bih izložbu koju ćemo pokazati u Beogradu, Nišu i u Novom Sadu, znači u svim srpskim gradovima u kojima imamo kancelarije Francuskog instituta. To je izložba arhitekture vizantijskog grada Justinijana Prima, Caričinog grada, jednog od najlepših vizantijskih gradova jugoistočne Evrope. Napomenuo bih da su svi radovi na tom lokalitetu poslednjih 40 godina rezultat saradnje stručnjaka naše dve zemlje, a poslednje decenije pridružile su im se i nemačke kolege. Zatim, polovinom jula u Valjevu, a u saradnji sa Naučno-istraživačkim centrom Petnica, predstavićemo naš „Karavan za klimu“ s kojim smo za već bili u Nišu, Novom Sadu i Kruševcu. Program ovog našeg projekta se, pre svega, obraća mladima kako bi ih inspirisao da učine sve ono što na lokalnom nivou, u svojoj sredini, mogu da učine da promene svest svojih sugrađana – jer sve više su deca ta koja obrazuju roditelje. Nastavićemo da radimo i na promovisanju strit-arta, pozvaćemo francuske umetnike u Srbiju i, s obzirom na to da se mi bavimo nastavom francuskog jezika, organizovaćemo u Beogradu, Novom Sadu i u Nišu intenzivne kurseve tokom leta za sve koji maju potrebu da poboljšaju svoj nivo znanja jezika.

Vaš Institut je prepoznatljiv po Frankofoniji koja je ove godine ostvarena u Srbiji u zaku tri tačke: blizina, raznolikost, dostupnost. Molim vas za komentar.

– Frankofonija je vrlo značajan deo naše delatnosti zato što smo mi francuski institut jedne evropske i frankofone zemlje. Sve što se radi u Srbiji da bi se promovisale frankofone inicijative zasniva se na koordinaciji koju mi obavljamo u saradnji sa svim frankofonim ambasadama, kulturnim centrima u Srbiji i školskim ustanovama. Ovo je značajan trenutak za Francuski institut u Srbiji zato što je vaša Vlada uputila zahtev da postane punopravni član Frankofonije, i mi ćemo ga svakako podržati. Reč je o grupi frankofonih ambasada (kojom predsedava Maroko), bez obzira na to da li se radi o Egiptu, Južnoj Koreji ili Kanadi. Svet se menja na bazi multikulturalnosti, i mi smo vrlo angažovani da pomognemo ostvarenje želje srpske Vlade da se priključi Frankofoniji. Francuski je jedan od jezika koji omogućava čoveku da razume ono što se dešava u Evropi i svetu, a vaši profesori francuskog jezika u školama zalažu se ne samo da svoje učenike nauče jezik već i da im približe našu zemlju. Zato inicijativa u tom pravcu, na primer, jednog profesora u Prokuplju, znači luk koji nas sve dovodi do globalnog interesa. Treba misliti globalno, a raditi lokalno.

Ove godine Francuska i Srbija obeležavaju kraj Prvog svetskog rata. Tim povodom pozvali ste građane Srbije na prikupljanje svedočanstava o tom velikom istorijskom događaju. Kako ste zadovoljni projektom?

– Vrlo smo zadovoljni, stiglo nam je 40 svedočanstava. Svi programi koje radimo u Srbiji bazirani su na našem ulaganju u budućnost, ali uz čuvanje sećanja na poseban odnos između Francuske i Srbije. Zato će ove godine, kad se obeležava stogodišnjica završetka Prvog svetskog rata, naš program biti u cilju isticanja prijateljstva naša dva naroda sa željom da, sećajući se onoga što je bilo juče, možemo danas da delamo i da stvaramo budućnost. Sećanje na Veliki rat je mogućnost da radimo na osavremenjivanju istorije. Zato smo pozvali građane da nam donesu porodične uspomene iz tog vremena kako bismo organizovali izložbu koja će od oktobra biti predstavljena u mnogim gradovima Srbije, najviše na jugu, zato što želimo da sledimo put vojske prilikom oslobađanja gradova. Izložba će se zvati „Naša istorija”, naša sećanja. Biće to svedočanstvo sastavljeno od malih priča koja svaka posebno i sve zajedno govore o francusko-srpskom prijateljstvu.

Sve što se radi u Srbiji da bi se promovisale frankofone inicijative zasniva se na koordinaciji koju mi obavljamo u saradnji sa svim frankofonim ambasadama, kulturnim centrima u Srbiji i školskim ustanovama

 

Kaže se da kultura ima moć da menja svest ljudi u pozitivnom pravcu. S druge strane, kulturne aktivnosti zavise od politike, pre svega od odnosa između dve države i od novca koji su države spremne da ulože u međusobnu saradnju. Kakva je situacija na primeru naše dve zemlje?

– Sigurno da sve što radimo iz oblasti kulture, obrazovanja i inovacija odgovara zajedničkom interesu naša dva društva, a neke naše programe realizujemo zajedno sa opštinama ili predstavnicima srpske Vlade. Na primer, sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja imamo projekat PHC Pavle Savić u kome obe države učestvuju sa po 50 posto. Taj projekat omogućava francuskim i srpskim istraživačima istraživanja na evropskom nivou. Takođe, sa Ministarstvom omladine i sporta imamo sporazum o kofinansiranju srpskih stipendija Dositeja koji mladima iz Srbije nudi program usavršavanja unostranstvu, u našem slučaju konkretno u Francuskoj, uz obavezu da se vrate u Srbiju. Sa Ministarstvom prosvete i obrazovanja sprovodimo konvenciju o dvojezičnoj nastavi. To su tri prmera saradnje na kojima francuska vlada i ambasada savršeno sarađuju sa predstavnicima Srbije.

Na koji način sarađujete sa kulturnim institucijama u Srbiji?

– Partnerstava s kulturnim ustanovama su raznovrsna. Imamo, na primer, tesnu saradnju sa 40 vaših izdavača. Jedan od naših glavnih ciljeva je da omogućimo svoj publici u Srbiji pristup francuskim filmovima, pa smo zato organizovali Karavan francuskog filma koji gostuje u kulturnim centrima 40 gradova i opština Srbije. Ponovo je pokrenuta saradnja filmskih centara Srbije i Francuske, pa sad pregovaramo o novom ugovoru francusko-srpske koprodukcije. U Srbiji sad radi nova generacija filmskih autora, te je došlo vreme da se povežu reditelji Francuske i Srbije i da se vratimo na tradiciju koprodukcije koja je sve do osamdesetih bila veoma jaka. Sarađujemo i sa velikim zvaničnim kulturnim institucijama, na primer sa Oktobarskim salonom, sa Fondacijom Novi Sad 2021 i, uopšte, otvoreni smo za svaku kuturnu saradnju sa svim akterima, naročito gledajući na to da naša ponuda za partnerstvom bude dostupna malim akterima. Nastojimo da radimo sa institucijama koje zavise od države i sa nezavisnim.

Koje filmove, knjige, pozorišne predstave iz Srbije biste preporučili Francuzima?

– Nažalost, mnogo je lakše u Srbiji otkriti savremenu francusku scenu, nego obrnuto. Postoje vrlo kvalitetni pisci čije knjige nisu prevedene. Recimo, vrlo bih voleo da na francuskom pročitam romane Dragana Velikića. Srećom, sad u Francuskoj raste interes za klasike, pa je u ovom trenutku ponovno rado čitan Danilo Kiš, vrlo su prihvaćeni Goran Petrović i Aleksandar Gatalica. Ako me pitate za film, reći ću vam svoj izbor: Mila Turajlić i njen film Druga strana svega. To je pravi dragulj, ali, kažem vam, to je subjektivno mišljenje.