Potrebno je brzo doneti ambiciozan plan strukturnih reformi kako bi se otklonile prepreke i pružila podrška transformaciji Srbije u modernu privredu s dominantnom ulogom privatnog sektora i bržim i održivijim rastom

Prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ekonomska situacija u Srbiji je ohrabrujuća. Kratkoročni makroekonomski izgledi su i dalje pozitivni, premda negativni rizici, koji mahom potiču iz spoljnjeg okruženja, beleže porast.

Nakon dostizanja stope od 4,3 procenta u 2018. godini – što je najbrži zabeleženi rast u poslednjih 10 godina – realni rast BDP-a je početkom 2019. godine usporio, što je delom bilo uslovljeno manjom proizvodnjom energije i manjim rastom izvoza. U prvoj polovini godine ostvarene su visoke javne, kao i direktne strane investicije, a znatan rast plata i bankarskih kredita za stanovništvo doprineli su porastu potrošnje. „U ovom kontekstu naša projekcija rasta ostaje pri 3,5% za 2019. godinu, jer će slabija potražnja iz inostranstva biti nadomeštena većom domaćom potražnjom, premda smo trenutno u procesu ažuriranja projekcija u svetlu podataka o BDP-u za drugi kvartal tekuće godine“, kaže Sebastijan Sosa, Šef Kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji.

„Za 2020. godinu se predviđa ubrzavanje rasta na 4%. Međutim, negativni rizici za ovu i sledeću godinu rastu, uključujući i eskalaciju tenzija u domenu trgovine koje mogu da prekinu lance snabdevanja i oslabe privrednu aktivnost u evrozoni .“

U kojoj meri je Srbija uspela da obezbedi neophodne preduslove za dugoročan rast?

– Postignuta je makroekonomska stabilnost, važan preduslov dugoročnog rasta, i ona se mora održavati. Stopa inflacije je niska i stabilna, fiskalna pozicija je stabilna, a kamatne stope, kako na državne hartije od vrednosti, tako i na bankarske zajmove, najniže su ikada. Sve to zajedno stvara pozitivno okruženje za poslovanje. Finansijski sektor je stabilan i u dobroj poziciji da podrži razvoj. Međutim, neke strukturne slabosti još uvek nisu otklonjene, za šta će biti neophodno sprovođenje sveobuhvatnog programa strukturnih i institucionalnih reformi. Dok je u pojedinim oblastima postignut napredak, u drugim se tempo sprovođenja reformi mora ubrzati.

Prioriteti su povećanje ulaganja, unapređivanje poslovnog okruženja i borba protiv sive ekonomije

Koji su to faktori koji nedostaju u poređenju sa, recimo, zemljama centralne i istočne Evrope koje ostvaruju snažniji rast?

– Uprkos nedavnom napretku u pojedinim oblastima koje su predmet reformi, privreda Srbije i dalje pokazuje strukturne slabosti koje ograničavaju razvoj i sprečavaju bržu konvergenciju dohotka sa prosekom EU. 

Sebastian Sosa, Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji

Ove slabosti se ogledaju u niskom nivou kapitala po zaposlenom, velikoj strukturnoj nezaposlenosti, niskoj stopi aktivnosti radne snage, glomaznom i neefikasnom javnom sektoru i slabom rastu produktivnosti. 

Zapravo, stagnirajuća produktivnost u velikoj meri predstavlja objašnjenje za postojanje jaza u rastu između tržišta u Srbiji i drugih dinamičnijih tržišta u razvoju. Da bi se otklonile ove prepreke i pružila podrška transformaciji Srbije u modernu privredu sa dominantnom ulogom privatnog sektora, bržim i održivijim rastom, neophodno je brzo sprovođenje ambicioznog plana strukturnih reformi. Prioriteti su povećanje ulaganja (prevashodno kroz domaće privatne investicije), unapređivanje poslovnog okruženja, borba protiv sive ekonomije i reforma javnih preduzeća.

Koji su preduslovi neophodni za razvoj domaćeg privatnog sektora?

– Pružanje podrške razvoju privatnog sektora zahteva otklanjanje infrastrukturnih nedostataka, unapređivanje efikasnosti državne uprave i kvaliteta javnih usluga, kao i smanjivanje obima neformalnog sektora. Takođe, mora se rešiti problem neadekvatne obučenosti radnika i neusklađenosti sa potrebama na tržištu rada. Povoljna poslovna klima takođe zahteva čvršću vladavinu prava i sprovodljivost ugovora, smanjenu korupciju i efikasniji i nezavisan pravosudni sistem.

Kako ocenjujete do sada postignute rezultate u okviru programa Instrument za koordinaciju politika (PCI)? U kojim oblastima je podrška koju MMF pruža Srbiji važna za rast?

– Makroekonomski rezultati ostvareni u okviru Instrumenta su značajni. Fiskalna pozicija je stabilna i omogućava veću potrošnju kapitala i brže smanjivanje javnog duga. Stopa nezaposlenosti i dalje opada, inflacija je niska i stabilna, a otpornost finansijskog sektora i dalje raste, te je sada učešće problematičnih kredita na nivou pre nastanka krize. Uspešnost u pogledu sprovođenja strukturnih reformi je neujednačena jer u pojedinim važnim sektorima i dalje postoje velika kašnjenja. Ostvaren je znatan napredak u modernizaciji Poreske uprave, unapređivanja upravljanja javnim ulaganjima, kao i privatizacije najveće banke u državnom vlasništvu.

Otklanjanje nedostataka u sistemu za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma takođe je napredovalo. Međutim, reforma sistema zarada u javnom sektoru i rešavanje pitanja problematičnih javnih preduzeća uveliko kasne, a potrebne su i dalje mere kako bi se unapredilo rukovođenje i korporativno upravljanje u javnim preduzećima.

Kako objašnjavate razloge za rezultate ispod očekivanih u pogledu unapređenja korporativnog upravljanja?

– Loše korporativno upravljanje državnim i javnim preduzećima glavni je razlog za zabrinutost. Nedavno istraživanje, koje je sprovelo evropsko odeljenje MMF-a, ukazuje na loše rezultate Srbije u domenu korporativnog upravljanja i u poređenju sa najboljom praksom OECD i u poređenju sa ostalim zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope. Za ovo postoji nekoliko razloga, uključujući slabu vlasničku politiku, nedostatak adekvatnog finansijskog nadzora, kao i malu ulogu upravnih odbora. Neophodno je rešavati ove probleme, ali to neće biti lako jer obično podrazumeva borbu protiv interesnih grupa i političkih uticaja.

U kojoj meri je Srbija uspela da postavi svoju fiskalnu politiku na stabilne temelje?

– Javne finansije u Srbiji su znatno napredovale u poslednjih nekoliko godina, sa ostvarenim ukupnim fiskalnim suficitom dva puta zaredom 2017. i 2018. godine, za razliku od deficita od skoro 7% BDP-a zabeleženog u 2014. i 2015. godini. Ovo prilagođavanje doprinelo je brzom smanjivanju udela javnog duga sa 75 na skoro 50 procenata BDP-a.

Projektovano je da javni dug i dalje ostane na silaznoj putanji. Ključni prioritet treba da bude osiguravanje teškom mukom ostvarenih fiskalnih rezultata kroz jačanje fiskalnog okvira, na primer, uvođenjem novog seta uverljivih fiskalnih zakona, koji bi obezbedio dugoročno održavanje fiskalne discipline.

Fiskalna politika takođe treba da se fokusira na unapređivanje strukture javnih rashoda ograničavanjem postojećih rashoda radi stvaranja prostora za usvajanje novih mera. Ove mere, poput povećanja javnih investicija i rasterećenja poreza i doprinosa na zarade, doprinose razvoju.

Privatizacija Komercijalne banke ključni je element programa reformi finansijskih institucija u državnom vlasništvu

Srbija je nedavno prodala državnu obveznicu denominovanu u evrima, u vrednosti od jedne milijarde evra, kako bi otplatila skuplji zajam denominovan u dolarima. Kako procenjujete ovu transakciju u smislu krajnjeg cilja smanjenja zaduženja?

– Skorašnja emisija evroobveznice deo je strategije za upravljanje dugom čiji je cilj popravljanje profila dužnika produženjem roka dospeća i smanjivanjem udela duga u stranoj valuti. 

Prema planu, privatizacija druge po veličini banke na srpskom tržištu, Komercijalne banke, treba da se završi do kraja godine. Šta su, po vašem mišljenju, najveći dobici od ovog poduhvata za državu i za stabilnost bankarskog sistema?

– Privatizacija Komercijalne banke ključni je element programa reformi finansijskih institucija u državnom vlasništvu. Vlade u Srbiji imaju u planu privatizaciju ove banke već godinama i drago nam je da je taj proces pokrenut. Ova privatizacija, koja treba da bude potpuno transparentan postupak sproveden pod konkuretnim uslovima, doprineće unapređivanju sveopšte efikasnosti i stabilnosti bankarskog sistema u Srbiji.

Sebastian Sosa, Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji

Emisija evroobveznice omogućila je prevremenu otplatu nepovoljnijih obveznica denominovanih u dolarima koje dospevaju 2021. i 2023. godine, sa referentnim kamatnim stopama od 7,25% i 4,875%. Istovremeno, nova obveznica, denominovana u evrima, emitovana je po kamatnoj stopi od samo 1,6 odsto, što je rekordno niska kamatna stopa koju je Srbija ikada ostvarila na međunarodnim finansijskim tržištima i podrazumeva znatno umanjenje duga po osnovu kamata.

Dosadašnje iskustvo, kako u Srbiji tako i u drugim zemljama u regionu, ukazuje na veću sklonost banaka koje su u vlasništvu države da učestvuju u poslovima koji nisu uvek finansijski opravdani.

Na primer, postoji veća verovatnoća da će one davati pozajmice javnim preduzećima koja posluju sa gubitkom ili sektorima i regionima koji se suočavaju sa finansijskim problemima, što je posledica političkih pritisaka. Stoga one često preuzimaju prevelike rizike i dolaze u situaciju da imaju mnogo nenaplativih kredita. Osim toga, korporativno upravljanje bankama u državnom vlasništvu je uglavnom labavije nego upravljanje bankama u privatnom vlasništvu, što je i generalno slučaj u javnim preduzećima. Ipak ovo nije bilo karakteristično za Komercijalnu banku poslednjih godina, što se delom može objasniti njenom vlasničkom strukturom koja uključuje grupu međunarodnih finansijskih institucija kao akcionare.

Kako ocenjujete monetarnu politiku i nedavnu odluku Narodne banke Srbije da poveća rezerve zlata?

– Akomodativna monetarna politika NBS, uključujući i nedavno smanjenje referentne kamatne stope, jeste odgovarajuća i podržava domaću potražnju i kreditni rast poslednjih godina, istovremeno čvrsto držeći inflaciju pod kontrolom. Sada kada je makroekonomska stabilnost učvršćena, postepeno kretanje u pravcu veće fleksibilnosti deviznog kursa na srednjoročnom planu pomoglo bi razvijanju deviznog tržišta i promovisanju dinarizacije.

Što se tiče odluke NBS da kupi zlato, dozvolite mi da napomenem da portfolija rezervi centralnih banaka tipično sadrže zlato kao deo strategije diversifikacije. NBS tu ne predstavlja izuzetak, a udeo zlata u ukupnim rezervama od oko 6,5% je mahom u skladu sa prosekom za tržišta u razvoju. Mnoge centralne banke, uključujući i srpsku, uvećale su svoje rezerve u zlatu u prvoj polovini 2019. godine uzimajući u obzir uslove na tržištu. 

SNAGA

Ključni prioritet treba da bude osiguravanje teškom mukom ostvarenih fiskalnih rezultata kroz jačanje fiskalnog okvira

IZAZOV

Rešavanje pitanja lošeg korporativnog upravljanja javnim i državnim preduzećima od ključnog je značaja, ali to neće biti jednostavan proces

TEŠKOĆE

Uspeh u pogledu sprovođenja strukturnih reformi je neujednačen jer u pojedinim važnim sektorima i dalje postoje velika kašnjenja