Ekonomsko okruženje u kom posluju domaće i strane kompanije se poboljšava. Međutim, da bi se uslovi za poslovanje u Srbiji približili evropskim standardima, država mora da ubrza reforme i unapredi sprovođenje zakona. Investitori koji dolaze računaju na to ubrzavanje i očekuju od Srbije da nastavi sa sprovođenjem reformi

Stabilna makroekonomska situacija predstavlja važan element koji Srbiju čini privlačnom za nove investicije.
„Poslovno okruženje se razvija u pravom smeru, kao i zakonski okvir. Iako brzina kojom se ovo dešava verovatno nije onakva kakvu bi očekivala većina poslovne zajednice, ipak se može reći da je zakonski okvir sada već u velikoj meri usklađen sa evropskim standardima“, kaže Jana Mihajlova, predsednik Saveta stranih investitora i direktor tržišta jugoistočne Evrope kompanije Nestle (Adriatik regije, Bugarske i Rumunije).

Međutim, u poređenju sa stanjem u EU postoje znatni nedostaci u pogledu primene zakona. „Opipljiv napredak u toj oblasti motivisao bi brojne privrednike, velike i male, da ulažu više i učvrstio bi poziciju Srbije kao najprivlačnije države regiona za investicije“, kaže predsednik Saveta. Ona dodaje da je za postizanje ovog cilja potrebno otići korak dalje od obezbeđivanja ekonomske stabilnosti i dodatno ubrzati ostvarivanje pozitivnih makroekonomskih pokazatelja.

„Investitori koji dolaze u zemlju računaju na ovo ubrzavanje. Oni očekuju da će Srbija nastaviti sa sprovođenjem reformi i prevazići jaz između sopstvene privrede i privreda država regiona koje se približavaju EU“, kaže Mihajlova. „Da li bi Srbija mogla da pretekne druge države zapadnog Balkana u privlačenju stranih direktnih investicija? Sigurna sam da bi mogla.“

Koje strateške prioritete reforme i procesa pristupanja EU biste izdvojili kao najvažnije u ovom trenutku?

 – Izgradnja otporne, otvorene privrede je neophodna da bi Srbija bila spremna da (čemu se svi nadamo) pristupi EU. Glavna očekivanja Saveta od Vlade Srbije jesu da radi na strukturnim reformama i unapredi otpornost privrede.

Osim toga, izdvojili smo kao prioritetne sledećih osam oblasti na kojima treba da radi zajednička Radna grupa Saveta i Vlade: porezi, radno-pravni propisi, inspekcije, bezbednost hrane, nekretnine, digitalizacija i elektronsko poslovanje, stečaj i devizno poslovanje.

Napredak u ovim oblastima bio bi koristan svim učesnicima na tržištu i u velikoj meri bi doprineo razvoju privrede, kaže Mihajlova.

 

U Srbiji se vode brojne rasprave o tome da li će zapadni Balkan i Srbija ostati među prioritetima EU. U kojoj meri Savet može – kroz dijalog sa institucijama EU i Vladom – doprineti ubrzavanju procesa pristupanja?

– Mi se dosledno zalažemo za pristupanje Srbije Evropskoj uniji jer ekonomska integracija sa EU sa sobom nosi predvidljivost i transparentnost i povećava konkurentnost privrede. Savet kao takav poseduje jedinstvenu sposobnost da pruži podršku Srbiji u procesu pristupanja EU. Kompanije koje su njegove članice dobro poznaju kako tržište EU tako i tržište Srbije i mogu da pomognu nesmetanoj tranziciji srpskog tržišta u evropsko. Mi ćemo nastaviti sa tradicionalnim posetama Briselu gde možemo da damo povratne informacije o tome kako ovaj proces napreduje i koje prioritete je potrebno odrediti radi usaglašavanja reformi u Srbiji sa strategijama vlada država članica EU.

Poslovno okruženje se razvija u pravom smeru, kao i relevantni zakonski okvir, premda je brzina kojom se to dešava umerena

Ubrzani privredni rast i unapređen životni standard su među najvažnijim temama o kojima se diskutuje u Srbiji. U kojoj meri članice Saveta doprinose ostvarivanju ovih ciljeva i gde vide prostor za dalji napredak?

– Članice Saveta su među najvećim kompanijama u Srbiji. Međutim, smatram da najvažnija karakteristika ovih kompanija nije njihova veličina već iskustvo, način na koji investiraju u radnike i stvaraju nova radna mesta, znanje i inovacije koje donose sa sobom. One takođe donose i mentalitet i dugoročnu posvećenost poslovanju u državi, kao i zalaganje da se konstantno podiže lestvica kada je reč o unapređivanju poslovne klime. Članice Saveta donose znanje i iskustvo iz drugih evropskih država i daju povratne informacije na vrlo transparentan način.

Osim toga, Savet okuplja kompanije koje su među najboljim poslodavcima na tržištu Srbije. One postavljaju standarde u pogledu usklađenosti poslovanja, poštovanja zakona, plaćanja svih poreza i doprinosa, kao i zaštite radnika i ulaganja u radnike.

Te kompanije su ovde došle sa dugoročnim ciljem da razvijaju poslovanje istovremeno stvarajući zajedničke vrednosti kroz pružanje podrške važnim projektima. Ti projekti nisu povezani isključivo sa poslovanjem već imaju pozitivan uticaj na društvo, objašnjava naša sagovornica.

„Bela knjiga“ Saveta prati napredak reformi koristeći sistem ocenjivanja, a 2017. godine je uveden FIC indeks radi poređenja napretka ostvarenog u svim oblastima koje pokriva „Bela knjiga“. Šta nam on govori o najvećim promenama u pojedinačnim oblastima i na koje prioritete u predstojećem periodu ukazuje?

– Pre nekoliko godina smo uveli jednu novinu u „Belu knjigu“ uvođenjem ocena kao vrlo jasnog pokazatelja da li je bilo određenog napretka u svakoj od navedenih oblasti. To i nama i Vladi daje znak na šta da se fokusiramo. Međutim, važno je reći da se ponekad dešavaju suštinske promene koje još uvek nisu ušle u fazu u kojoj se mogu izmeriti. Takav primer je zakonodavni okvir za bezbednost hrane u kom se mnogo toga dešava, kao i oblast poreza u kojoj zapažamo određeni napredak koji još uvek nije vidljiv u „Beloj knjizi“.

Istakla bih jedan od najboljih primera uspešno sprovedenih reformi u oblasti industrije nafte i gasa. U „Beloj knjizi“ je rangirana brojem 8 od ukupno 67 pokazatelja, što je dobro, a odnosi se na borbu protiv nelegalne trgovine pomoću praćenja svih proizvoda od nafte i obelodanjivanja nelegalne trgovine. Ova reforma je donela korist svima: državi, privrednim subjektima koji legalno posluju i građanima.

Transportna infrastruktura je tradicionalno jedna od oblasti sa dobrim napretkom. Videćemo da li će se nastaviti sa tim napretkom i ove godine, kazala je naša sagovornica.

Digitalizacija je oblast u kojoj je Srbija u dobroj poziciji da postane konkurentna EU

Rangiranje u „Beloj knjizi“ reflektuje iskustva kompanija članica Saveta. U kojoj meri ove članice imaju mogućnost da svoja iskustva predoče kreatorima politika?

– Kreatori javnih politika postoje da bi pravili izmene u zakonodavnom okviru. Ono što mi možemo da uradimo jeste da podelimo svoja iskustva i objavimo pozicione papire koja su rezultat dobro osmišljenog procesa kroz koji više od sto kompanija, članica Saveta, doprinose „Beloj knjizi“ učešćem u različitim odborima sa konkretnim ili opštim fokusom.

Pitanje je koliko su ostali učesnici u procesu voljni da čuju naše preporuke. Savet održava stalni dijalog sa Vladom u raznim formatima. Ono što bismo mi voleli da vidimo jesu javne rasprave pre bilo kakvih izmena zakona. Takav pristup obezbeđuje transparentnost i bolje sprovođenje zakona. Vlada sve više poštuje tu proceduru i mi to cenimo.

Pre dve godine ustanovljen je direktniji vid saradnje između Vlade Srbije i Saveta, na inicijativu tadašnjeg predsednika Vlade Aleksandra Vučića. Kakva su dosadašnja iskustva u vezi sa tom saradnjom i kako bi se ona mogla unaprediti?

– U januaru 2017. godine osnovana je Radna grupa za sprovođenje preporuka iz „Bele knjige“, sa idejom da se unapredi sprovođenje reformi. Međutim, kao što je to slučaj i sa drugim novitetima, bilo nam je potrebno neko vreme da pronađemo način da krenemo napred. Nakon što smo ocenili rezultate koje smo postigli zajedno sa Vladom, odlučili smo da ponovo pokrenemo Radnu grupu i pokušamo da posvetimo resurse i energiju ograničenom spisku prioriteta da bismo u 2019. godini ostvarili bolje rezultate. Kada objavimo novu „Belu knjigu“, videćemo da li je bilo izvesnih ili značajnih postignuća u navedenim oblastima.

OČEKIVANJA

Glavna očekivanja Saveta od Vlade Srbije su da radi na strukturnim reformama i da unapredi sprovođenje zakona

VREDNOSTI

Zainteresovani smo za pružanje podrške važnim projektima koji nisu povezani isključivo sa poslovanjem već imaju pozitivan uticaj na društvo stvarajući zajedničke vrednosti

PRIORITET

Za Srbiju nije najvažnija brzina kojom će pristupiti EU već njena spremnost da postane deo velike zajednice EU i da izađe na crtu konkurenciji