Nj.e. Aleksandar Čepurin, ambasador Ruske Federacije

Rešenje za Kosovo i Rezolucija 1244 – neodvojivi

Rusija će podržati ono rešenje koje Srbija bude smatrala prihvatljivim za sebe. Ako će razgraničenje sa kosovskim Albancima odgovarati Beogradu, onda ne vidim razloge za primedbe od strane Moskve. Odluka mora da se donosi bez ucenjivanja Beograda, na osnovu i uz poštovanje Rezolucije SB OUN 1244, kоjom se utvrđuje teritorijalna pripadnost Kosova Srbiji – Aleksandar Čepurin

Alexander Chepurin, Ambassador of the Russian Federation to Serbia

Pripremajući posetu predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina Srbiji, ambasador Aleksandar Čepurin kaže da će to biti treći susret na vrhu u periodu od deset meseci što, kako objašnjava, govori o tome da ima o čemu da se diskutuje ali svedoči i o stepenu poverenja između Putina i Aleksandra Vučića. Liderski susret biće praćen potpisivanjem velikog broja bilateralnih sporazuma od kojih bi neki mogli da budu osnova početka saradnje u oblasti atomske energije.

U intervjuu za CorD Magazine, ambasador Čepurin dodaje da će pitanje Kosova biti neizbežna tema razgovora, ističući da pozicija Rusije nije promenjena – svaki dogovor o budućim odnosima trebalo bi da bude zasnovan na Rezoluciji SB OUN 1244.

PODRŠKA

Rusija će podržati ono rešenje koje Srbija bude smatrala prihvatljivim za sebe. Ako će razgraničenje sa kosovskim Albancima odgovarati Beogradu, onda ne vidim razloge za primedbe od strane Moskve

NATO

Što se tiče NATO, mi odavno upozoravamo na negativne posledice širenja bloka na Istok

PARTNERI

Rusija prema obimu ukupnog robnog prometa stabilno ulazi (zajedno sa Nemačkom i Italijom) u tri ključna partnera Srbije, sa učešćem od oko 7%.

Vaša Ekselencijo, nedavno ste objavili posetu ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji, kako teku pripreme za njegov dolazak u januaru?

I Rusija i Srbija pridaju veliku važnost predstojećoj poseti Predsednika Rusije Vladimira Putina Beogradu. Nije tajna da se ovaj događaj detaljno priprema. U prvom redu, radi se na sadržaju ove posete. Priprema se čitav niz sporazuma za potpisivanje. Nedavno je Beograd posetio zamenik generalnog direktora Državne korporacije „Rosatom“ Nikolaj Spaski, koji je sa predsednikom ALeksandrom Vučićem razmotrio perspektivnu oblast za međusobnu saradnju – upotrebu atomske energije u miroljubive svrhe, a pre svega u oblasti medicine.

Tokom nedavne posete potpredsednika ruske vlade Jurija Borisova Beogradu dogovoreno je da se energično promoviše bilateralna ekonomska saradnja radi potpunijeg otvaranja postojećeg potencijala. Dobre perspektive se otvaraju u naprednim tehnologijama (to su giganti Rostech, Rosatom, Roskosmos, Yandex, Kasperski, Mail.ru itd.), u energetici (Gaspromnjeft i Silovie mašini), u gasnom sektoru (Gasprom), poljoprivredi, saobraćajnoj infrastrukturi (RŽD) i dr. Neophodno je pomerati granice.

Budući da je u oktobru predsednik Srbije bio gost g. Putina u Moskvi, kako objašnjavate tako učestale sastanke na najvišem nivou?

Intenzitet kontakata na najvišem nivou Rusije i Srbije svedoči o poverenju u odnosima između njihovih lidera. To je u prvom redu. Kao drugo, to znači i da imaju nešto o čemu je potrebno da razgovaraju. Rusija i Srbija su čvrsto posvećene razvoju bilateralnih odnosa, što odgovara interesima naših zemalja i naroda.

To će biti treći susret naših lidera u poslednjih deset meseci. 9. maja i 2. oktobra ove godine susreli su se u Moskvi.

Može li se već govoriti o temama beogradskih razgovora u januaru 2019?

Nije teško pretpostaviti da će krug pitanja biti veoma širok. Pre svega, to je bilateralna tematika: politička, ekonomska i kulturna. Veliki značaj ima i razmena mišljenja o situaciji na Balkanu. Obavezna tema je, naravno, rešavanje kosovskog pitanja, gde su naši stavovi veoma bliski. Važno je oslanjati se na međunarodno pravo. Rešavanje problema je moguće na osnovu Rezolucije 1244 SB OUN. Rusija je za dijalog i dogovore.

Alexander Chepurin, Ambassador of the Russian Federation to Serbia

Priznavanje kosovske „državnosti“ od strane pojedinih zemalja nikako ne menja međunarodno-pravni status pokrajine. Neophodno je tražiti rešenje unutar zakonskog okvira. А taj okvir je Rezolucija 1244

Rusija i Srbija obeležavaju 180 godina diplomatskih odnosa. Poslednjih šest godina učestvujete u toj saradnji kao ambasador u Srbiji. Ima li bilo kakvih izazova u onome, što se obično naziva, najboljom mogućom saradnjom između dve zemlje?

Znate, ja sam cešće čuo ocenu prema kojoj je rusko-srpska saradnja dostigla kvalitetno novi nivo, što je istina. Karakteriše je čvrstina i poštovanje međusobnih interesa. Smatram da je pozitivno to što u okviru partnerstva između Rusije i Srbije ima prostora za razvoj, naročito u ekonomskoj sferi, što bi trebalo da postane prioritetan zadatak u narednim godinama. Štaviše, takve mogućnosti su se značajno proširile. Došao je trenutak da se otvori taj potencijal.

U analizama stručnjaka Srbija se sve češće pominje kao zemlju u kojoj svoju moć na međunarodnoj sceni pokazuju Rusija i Zapad. Šta je interes Rusije u Srbiji?

Znate, analitičari govore otprilike isto to i o mnogim drugim zemljama, na osnovu logike konfrontacije. Ali svet se danas ne sastoji samo od Zapada i Rusije. Svet danas preživljava opasnu napetost. Ne bi bilo loše, da svi uzmu za primer odnos Rusije i Srbije, koji je isključivo pozitivan i usmeren na međusobnu korist.

Govoreći o svoj službi u Beogradu, u intervju za časopis moskovskog Instituta međunarodnih odnosa Ministarstva spoljnih poslova Rusije, rekli ste da su “Srbi glavni navijači” Rusije a Srbija jedina evropska zemlja koja nije uvodila sankcije Rusiji. Kako gledate na strateško opredeljenje Srbije za članstvo u EU i unapređenje saradnje sa NATO u okviru Partnerstva za mir?

Nećete naći ni jednu zvaničnu izjavu u kojoj bi Moskva bila protiv evropske integracije Srbije, niti protiv evropskih integracija kao takvih. U isto vreme, važno je da se Beogradu ne postavljaju ultimatumi i da se ne traži da raskine partnerstvo sa Rusijom. Na primeru samih zemalja EU mogu se videti negativne posledice takvih nepromišljenih i kontraproduktivnih koraka.

Što se tiče NATO, mi odavno upozoravamo na negativne posledice širenja bloka na Istok. Inače, rukovodstvo Srbije se jasno drži vojne neutralnosti. Beograd ne želi da stupi u NATO, da se pridruži anti-ruskim sankcijama, i taj stav zemlje Zapada moraju da poštuju. A Srbiji je poznata delatnost NATO ne po lepim slikama, nego po krvavim bombardovanjima, nečovečnim i kukavičkim vojnim akcijama protiv civilnog stanovništva Jugoslavije.

Srbija kao suverena država sarađuje i sa ODKB i sa NATO, i to ne bi trebalo da pokreće nikakva pitanja. Rusija se sama pridružila programu „Partnerstvo za mir“ još 1994. godine. Uz to, kao što je poznato, mi smo bili kategorički protiv svih oružanih akcija Alijanse koje nije odobrio SB OUN, uključujući bombardovanje Jugoslavije. Ali NATO i SAD su se tada osećali kao gospodari sveta i bili su žedni krvi.

Pa zašto bi posle svega toga Srbi želeli da uđu u NATO? Srbi su ponosan narod sa čvrstim karakterom. Bili su i ostali su takvi.

Alexander Chepurin, Ambassador of the Russian Federation to Serbia

Verujemo da je ukidanje Ugovora o likvidaciji raketa srednjeg i manjeg dometa opterećen negativnim posledicama po stratešku stabilnost, kao i rizicima od uvlačenja regiona u novu trku u naoružanju

Kako iz perspektive karijernog diplomate ocenjujete trenutne odnose Rusije i SAD, o kojima govorimo u svetlu najnovije najave američkog predsednika o povlačenju iz tzv. nuklearnog sporazuma?

Nažalost, mnogi spoljnopolitički koraci sadašnje američke administracije su uslovljeni unutrašnjim političkim ratom u Americi. Dakle, Bela kuća je objavila svoju nameru da izađe iz Ugovora o likvidaciji raketa srednjeg i manjeg dometa upravo uoči srednjoročnih izbora za Kongres 6. novembra, nadajući se da će na takav način da ojača položaj republikanaca pre glasanja. Verujemo da je ukidanje Ugovora o likvidaciji raketa srednjeg i manjeg dometa opterećeno negativnim posledicama po stratešku stabilnost, kao i rizicima od uvlačenja regiona u novu trku u naoružanju. Svet će postati još opasniji. Šta će to Rusiji? Pred Rusijom, pa i pred Srbijom, su gigantski kreativni zadaci.

Posle nedavnog susreta predsednika Putina i Vučića, ruski Komersant je objavio da je u Moskvi odbijena ideja srpskog predsednika o razgraničenju Srba i Albanaca na Kosovu. Vi ste više puta govorili da je za Rusiju prihvatljiv sporazum koji bi prihvatila Srbija, da li to uključuje i podelu?

Rusija će podržati ono rešenje koje Srbija bude smatrala prihvatljivim za sebe. Ako će razgraničenje sa kosovskim Albancima odgovarati Beogradu, onda ne vidim razloge za primedbe od strane Moskve.

Tu su dve važne stvari. Odluka mora da se donosi bez ucenjivanja Beograda, na osnovu i uz poštovanje Rezolucije SB OUN 1244, kоjom se utvrđuje teritorijalna pripadnost Kosova Srbiji.

Kao drugo, slična odluka, ako ona bude postignuta, mora biti utvrđena putem donošenja nove rezolucije SB OUN.

Odluka se mora sprovesti. Eto, napori Evropske Unije su propali jer Priština u potpunosti ignoriše privremene dogovore koji su postignuti u okviru Briselskog procesa, uključujući i formiranje ZSO. Sada Priština postavlja pitanje o oružanim snagama, carinama.

Ne vidi se napredak po pitanju povratka srpskih izbeglica. Sve više je novim napadima izložena SPC. Specijalni sud nije započeo svoj rad na Kosovu. A šta je sa istragom o ubistvu Olivera Ivanovića koju vode Kosovari?
Sve ovo ne uliva optimizam.

Pa ipak, nedavno ste govorili da “Kosovo treba da se vrati u pravno I državno polje Srbije u skladu sa međunarodnim pravom”. Koliko je takva opcija realna, imajući u vidu da nezavisnost Kosova takođe ima podršku dela medjunarodne javnosti, na primer SAD i 23 članice EU?

Priznavanje kosovske „državnosti“ od strane pojedinih zemalja nikako ne menja međunarodno-pravni status pokrajine. Neophodno je tražiti rešenje unutar pravnog okvira. А taj okvir je Rezolucija 1244.

Uprkos dobrim političkim odnosima i sporazumu o slobodnoj trgovini, često se može čuti ocena da je trgovinska razmena između Rusije i Srbije daleko manja od one sa EU, na primer, pa i da je izvoz Srbije u neke zemlje bivše Jugoslavije veći od izvoza u Rusiju. Vidite li način da se ta saradnja uveća?

Naglasiću, da nije korektno upoređivati Rusiju i integracionu organizaciju koja se sastoji od 28 zemalja.

Rusija prema obimu ukupnog robnog prometa stabilno ulazi (zajedno sa Nemačkom i Italijom) u tri ključna partnera Srbije, sa učešćem od oko 7%. Istovremeno, naš trgovinski promet je prilično raznovrstan. Povećava se udeo neenergetskog izvoza iz Rusije, u izvozu iz Srbije raste udeo industrijske robe, kao i proizvoda sa visokom dodatom vrednošću.

U periodu januar-septembar ove godine promet robe je porastao na 20,5% u poređenju sa sličnim periodom 2017. godine i dostigao je 2,3 milijarde dolara. Na kraju godine se može očekivati da će premašiti 3 milijarde dolara.

Naravno, daleko od toga da je potencijal razvoja rusko-srpskih poslovnih veza iscrpljen. Nameravamo da povećamo obim i kvalitet našeg ekonomskog partnerstva. Potpuno je realno da se za 3-4 godine dostigne pokazatelj robnog prometa od 5 milijardi dolara. Ubeđen sam da to u potpunosti odgovara interesima Rusije i Srbije, doprinoseći povećanju blagostanja naših naroda i konkurentnosti naših privreda.

Pored toga, danas trgovinsko-ekonomski odnosi Rusije i Srbije dobijaju inovacioni karakter. Razmatraju se perspektivne inicijative u oblasti atomskih i kosmičkih tehnologija, IT i digitalnih tehnologija, medicine. Intenzivira se međusobna saradnja između ruskih tehnoloških parkova, giganta „Skolkovo“ i „Innopolis“ i srpskih IT kompanija.

Alexander Chepurin, Ambassador of the Russian Federation to Serbia

Trgovinsko-ekonomski odnosi Rusije i Srbije dobijaju inovacioni karakter. Razmatraju se perspektivne inicijative u oblasti atomskih i kosmičkih tehnologija, IT i digitalnih tehnologija, medicine. Intenzivira se međusobna saradnja između ruskih tehnoloških parkova, giganta „Skolkovo“ i „Innopolis“ i srpskih IT kompanija

U novembru je održano zasedanje Međuvladinog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučnu saradnju. Kakvi su dosadašnji efekti rada tog tela i šta su ključne poruke zasedanja u Beogradu?

Мeđuvladin komitet je centralna platforma rusko-srpske ekonomske saradnje. Upravo ovde se koordinišu strateški planovi strana, iznose se ideje i predlozi, predmetno se razmatraju zajednički projekti. Redovno se održavaju sastanci kopredsednika Međuvladinog komiteta, sednice profilisanih radnih grupa Međuvladinog komiteta za saradnju u oblasti energetike, poljoprivrede, saobraćaja, turizma. Prema rezultatima sednice Međuvladinog komiteta u Sočiju u februaru ove godine napravljena je nova radna grupa za saradnju u oblasti inovacija, tehnološkog razvoja, nauke i digitalne privrede.

U toku poslednjeg sastanka kopredsednika Međuvladinog komiteta – ruskog potredsednika vlade Jurija Borisova i prvog potpredsednika vlade, ministra inostranih poslova Srbije Ivice Dačića od 9. novembra ove godine u Beogradu, akcenat je bio stavljen na saradnju u oblasti visokih tehnologija. Veoma ozbiljne planove ima držacna korporacija „Rosatom” – to je izgradnja u Srbiji multifunkcionalnog Centra za atomsku nauku i tehnologiju, na osnovu koje će se vršiti naučna istraživanja, praviće se radiološki farmaceutski preparati, vršiće se visoko-tehnološka obrada poljoprivrednih proizvoda. Takođe, na dnevnom redu je i razvoj industrijske kooperacije, lokalizacija proizvodnje, pre svega u sektorima automobilske industrije i civilne avijacije. O tome sam detaljno govorio na početku našeg razgovora.

Nedavno ste govorili da se na državnom nivou i dalje razgovara o mogućnosti izvoza u Rusiju Fijata 500L, koji se pravi u Kragujevcu. Koliko je zaista daleko mogućnost postizanja takvog sporazuma?

Dozvolite mi da pojasnim nekoliko stvari. U rusko-srpskom Sporazumu o slobodnoj trgovini iz 2000. godine nema zabrane na izvoz bilo kakve robe. U sklopu ovog dokumenta, Rusija i Srbija su se složile oko liste izuzeća iz režima slobodne trgovine u interesu zaštite svojih najosetljivijih tržišta.

Rusija danas ima kapacitete za proizvodnju 3,5-4 miliona vozila praktično svih vodećih proizvođača automobila u svetu. А proizvodi skoro dva puta manje zbog ograničenosti domaćeg tržišta. Konkurencija je veoma velika. Za dva meseca se otvara veliko preduzeće za proizvodnju „Mercedesa” kod Moskve.

Rusija bi mogla da izvozi automobile u Srbiju i da uvozi srpske proizvode. Izvoz automobila iz Rusije se iz godine u godinu povećava. Prilikom stvaranja preferincijalnog režima, mogućnost izvoza ruskih automobila u Srbiju i srpskih automobile u Rusiju se povećava, ali će to biti u konkurentnom okruženju.

Danas se nastavljaju tehnički pregovori između Srbije i Evroazijske ekonomske unije, u koji ulaze Rusija, Belorusija, Jermenija, Kazhstan i Kirgizija, о zaključenju sporazuma o slobodnoj trgovini. Druga runda pregovora se održala 3-5. оktobra ove godine u Moskvi. Treća tura će se održati početkom 2019. godine u Beogradu. Najvažniji zadatak je preciziranje modaliteta režima slobodne trgovine, uključujući liste izuzetaka. Nadamo se da će strane moći da što ranije potpišu dokument. Videćemo kakvi će biti njegovi krajnji parametri. Rusija je spremna da nađe međusobno prihvatljiva rešenja.