Nj.E. Vladimir Gasparič, ambasador Slovenije u Srbiji

Nove ideje za bolju saradnju

Ulazak Slovenije u EU bila je dobra priča, a i dalje je. Slovenija se zalaže da ona ima dobar nastavak i uticaj na ostale zemlje koje žele da uđu u EU. To je samo jedan od prioriteta na kojem će novi slovenački ambasador Vladimir Gasparič raditi tokom svog mandata u Srbiji

Nj. E. Vladimir Gasparič, novi slovenački ambasador u Srbiji, u intervjuu govori o nekim od novih srpsko-slovenačkih inicijativa za unapređenje dobrih bilateralnih odnosa, intenziviranoj saradnji u rešavanja dnevnih izazova izbegličke krize u Evropi, transferu slovenačkih iskustava u oblasti EU integracija i unapređivanju kvaliteta građana, idejama za produbljivanje ekonomskih odnosa dveju zemalja i novim vezama koje uspostavljaju mladi na relaciji Ljubljana–Beograd.

Kako ocenjujete bilateralne odnose Slovenije i Srbije?

Ocenjujem ih kao izuzetno dobre, bez otvorenih ili ozbiljnijih pitanja, i u stalnom su porastu. Pri tome mislim na političku saradnju, na ekonomiju, na raspoloženje između naše dve nacije, koje je inače bilo uvek dobro.

Šta su prioriteti koje ste sebi postavili na početku mandata u Beogradu?

Moji prioriteti biće jačanje privredne saradnje, što brže rešavanje pitanja u vezi sa sukcesijom nekadašnje SFRJ, pomoć u pregovorima Republike Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji, podrška kulturnoj saradnji. Naravno, to je sve u kontekstu odličnih političkih odnosa, za koje ću se zalagati da se i dalje unapređuju.

Diplomatski odnosi u Beogradu su u senci migrantske krize. Koliko to utiče na listu prioriteta u bilateralnim odnosima između Slovenije i Srbije, koje ne dele zajedničku granicu, ali su na istoj migrantskoj ruti?

Mislim da su se odnosi intenzivirali, što je i prirodno, a mislim da je to tek početak onoga što ćemo videti u narednim mesecima, posebno u prvoj polovini ove godine na području migracija. Na pitanje koliko to utiče na listu prioriteta u odnosu između Slovenije i Srbije, uprkos tome što nemamo zajedničku granicu, mislim da to veoma utiče. Naime, kad god se susreću političari obeju strana, ministri i državni službenici, na prvom mestu je pitanje problema migracija, što inače ne bi bio prioritet. Mi smo svi na istoj migracionoj ruti i redovno razmenjujemo iskustva i mišljenja. Srbija je podržala poslednju inicijativu premijera Slovenije Cerara za jačanje granice između Makedonije i Grčke, tako da i tu postoje saglasnost i saradnja.

Čini se da svaki potres ovakve vrste u regionu ponovo na površinu izbaci stare razmirice. Koliko integrisanost u evropski prostor doprinosi razrešavanju savremenih sporova?

Nedavni događaji u prošloj godini ukazivali su na to. Tu mislim na nesaglasnosti u vezi sa tretmanom na graničnim prelazima kod nekih zemalja na migracionom putu. Čak je i Evropa, koliko znamo, konačno primetila da je to opasnost, nemačka kancelarka Merkel je upozorila da bi dalje zaoštravanje migrantske krize moglo da vrati zapadni Balkan u opasnu situaciju.

Što se tiče migracija i evrointegrisanosti, dosad smo videli da skoro ne doprinosi. Žao mi je što to moram da kažem, ali to su činjenice. Ne kažem da se EU ne zalaže, ne traži rešenje, ali rezultata jedinstvene politike zasad nema, tako da su pojedine zemlje, među kojima smo i mi, više-manje prepuštene same sebi, i tome da štitimo naše interese, što i radimo, i u toj oblasti ima dosta razgovora između Slovenije i Srbije i dosta sličnih stavova.

Kako danas u Sloveniji ocenjujete evropski projekat i izazove koji se nižu pred njim?

Ulazak Slovenije u EU bila je dobra priča, a i dalje je. Slovenija se zalaže da ona ima dobar nastavak i uticaj na ostale zemlje koje žele da uđu u EU, da izazovi ne znače početak kraja Evropske zajednice, nego početak njenog jačanja, kao i to da će evropska zajednica naučiti, dobiti neke poruke, neka iskustva, neke lekcije i da će iz tih kriza izaći iskusnija i jača nego što je u ovom momentu. Što se drugih opcija tiče – plašim se i da razmišljam o njima.

Srbija je krajem 2015. dočekala otvaranje pregovora o poglavljima. Da li je danas uopšte moguće povlačiti paralele između slovenačkog iskustva i zahteva koje zemlje kandidati danas treba da ispune?

Definitivno je moguće povući paralele između slovenačkog iskustva u pregovorima sa EU i sa Srbijom. Da nije tih paralela, ne bi bilo ni toliko slovenačkih stručnjaka koji u Srbiji pomažu vašim institucijama, kancelarijama, ministarstvima da što brže prihvate standarde koji važe u Evropskoj zajednici. Po zvaničnim statistikama, Slovenija je treća zemlja članica EU po broju stručnjaka koji pomažu Srbiji u pregovaračkom procesu. Isto tako pregovara i Crna Gora i tamo smo broj 1 po broju stručnjaka. Mada je to iskustvo za Sloveniju malo odmaklo – prošlo je više od 10 godina otkad smo mi ulazili u EU, ja mislim da tu još uvek ima puno toga što bismo mi želeli da podelimo sa vama. Tu bismo mogli u većem obimu da radimo na tome da imamo više stručnjaka koji su na raspolaganju za te stvari, jer svi ti ljudi su u Sloveniji vrlo korisni, da ne pominjem da je slanje ovakvih ljudi u Beograd vezano i za finansije. Ali, kao što sam na početku rekao, to je jedan od prioriteta na kome ću raditi u Srbiji i sve do sada to su bile vrlo pozitivne priče. Nedavno ste u novinama mogli da pročitate da je izvod iz matične knjige rođenih u formi dokumenta istorija. Sada je sve to u kompjuterima i vi ste isto vrlo blizu da uvedete takav sistem, da kada srpski državljanin dođe na šalter, ne treba sa sobom da nosi gomilu nekih dokumenata, koji se inače već nalaze u registru vaših opština, počev od samog rađanja deteta pa nadalje. To je recimo, konkretno jedna stvar kojoj je Slovenija suštinski doprinela, i još uvek radimo sa vama na sličnim projektima.

U februaru prošle godine održana je zajednička sednica vlada Srbije i Slovenije. Kada se možemo nadati novom skupu na tom nivou?

Mi imamo odlična iskustva sa prošlih zajedničkih sednica vlada i nadamo se da će se ovog puta održati u Beogradu, kao što je planirano, i to u martu ove godine. Zasad nismo čuli da bi zbog vanrednih izbora ta sednica bila otkazana, nama je u interesu da se održi, jer to je odličan način da dve strane potvrde ono što je dogovoreno ranije i da nastave sa planovima za budući razvoj.

Koliko su ekonomski izazovi kroz koje prolaze i Slovenija i Srbija uticali na sporiji tempo privrednog povezivanja?

Ekonomski izazovi ili, ako želite, kriza kroz koju je donedavno prolazila Slovenija definitivno su uticali na sporiji tempo privrednog povezivanja ili, bolje rečeno, obim investicija Slovenije u Srbiju. Iako je on još uvek značajan, oko 1,5 milijardi evra, i ovde je oko 1.500 slovenačkih preduzeća, nekako imamo nedostatak nekih velikih projekata, što je bio slučaj prethodnih godina upravo zbog toga što su neke od tih velikih firmi u Sloveniji propale, uglavnom zbog lošeg menadžmenta, i da sada nemamo dovoljno kapaciteta da se takmičimo u nekim većim projektima u Srbiji. Ali imamo ideju kako prevazići i to, radimo na tome i nadam se da ćemo nadoknaditi ono što smo izgubili u vreme krize.

Tradicionalno u Srbiju za doček Nove godine dolazi puno slovenačkih turista, pre svega mladih. Koliko ove neformalne veze doprinose jačanju odnosa dveju zemalja?

To da toliko mladih slovenačkih turista dolazi za Novu godinu, ali ne i samo za Novu godinu, u Beograd iznenađuje, ja mislim, sve redom, i to nam je vrlo drago. Naime, mladi se dobro osećaju u Beogradu kada ostvaruju svoje neformalne veze sa svojim prijateljima, poznanicima. To je vrlo dobra stvar. Primećujem da taj dolazak mladih nema veze sa nekom jugonostalgijom, jer od tih mladih mnogi čak i ne govore srpski jezik, a koliko znam, mnogo njih sa vama komunicira na engleskom jer im je tako lakše. Jednostavno, oni se kod vas i u vašem društvu odlično osećaju i provode.

Ali to definitivno treba pozdraviti. Nadao bih se i tome da više Srba, posebno mladih, dolazi u Sloveniju. I to ne samo na skijanje već i zbog nekih drugih stvari jer i Slovenija sigurno ima mnogo toga da pokaže Srbiji. Svi koji su imali iskustvo da to vide, bili su oduševljeni.

Kakvi su vaši utisci o Beogradu?

Ovde sam tri nedelje i moram da kažem da sam zbog obima posla mogao utiske da skupljam uveče, a ja mislim da je u Beogradu to pravo vreme za skupljanje utisaka. Tu hoću da ukažem na odlične restorane, gostoprimstvo na svakom koraku, izuzetnu atmosferu klubova, kafića, muziku, i to je na mene ostavilo jak utisak. Osim toga, dolazeći iz Ljubljane, odmah primetiš da je Beograd veliki grad, ima više od dva miliona stanovnika i tako se i ponaša, tako da su zasad utisci odlični, ali kad se malo uhodam u svom poslu, kada se uhodam u rutinu, nadam se da ću imati više vremena da Beograd i njegove stanovnike upoznam bolje.