Lambis Kounalakis, Ministar savetnik, Šef odeljenja za ekonomske i trgovinske poslove u ambasadi Grčke u Srbiji

Grčka i Srbija su oduvek imale odlične bilateralne odnose, ali to nisu nikada u potpunosti pretvorile u jednako uspešnu saradnju u oblasti trgovine. Međutim, privrednici iz dveju zemalja sve više istražuju mogućnosti da sarađuju u sektorima poput poljoprivrede, hrane i pića, građevinarstva i građevinskih materijala, energetike, informacionih i komunikacionih tehnologija itd.

Kako će poseta premijera Ciprasa Srbiji uticati na buduće ekonomske odnose između naše dve zemlje?

– Zvanična poseta grčkog premijera Srbiji sa delegacijom od 65 grčkih kompanija iz raznih sektora početkom ove godine, kao i poseta alternativnog ministra inostranih poslova gospodina Jorgosa Katrugalosa sa predstavnicima 40 grčkih kompanija prošlog decembra dale su nov zamajac bilateralnim ekonomskim odnosima, na institucionalnom i na poslovnom korporativnom nivou, jer je održano oko 1.000 B2B sastanaka između grčkih i srpskih kompanija. Ovi događaji će, nesumnjivo, omogućiti kompanijama iz obe zemlje da pokrenu nove prekogranične kontakte i prošire svoju izvoznu mrežu, uspostave nova trgovinska partnerstva i zajedno razvijaju investicione projekte u Srbiji, Grčkoj ili trećim zemljama.

Kako novi oblici saradnje između dveju vlada, koji su uspostavljeni prilikom posete premijera Ciprasa, mogu doprineti da se stvori bolji institucionalni okvir za trgovinu i investicije?

– Jedan od najvažnijih rezultata posete grčkog premijera Beogradu je odluka o formiranju Visokog saveta za ekonomsku saradnju između dveju zemalja, što je dogovoreno tokom bilateralnih razgovora sa srpskim premijerom. Očekuje se da će se prvi sastanak Saveta održati ovog proleća u Solunu kako bi se razmatrali veliki infrastrukturni projekti poput modernizacije železničke pruge između Soluna i Beograda, kao deo šireg plana za unapređenje regionalnog povezivanja i trgovine.

Ove inicijative mogu doneti jasne prednosti za obe zemlje, promovišući Grčku kao tranzitni čvor sa Azijom i Bliskim istokom preko luke Pirej, a Srbiju kao most između istočne i zapadne Evrope. Ovaj plan je takođe u skladu sa kineskom inicijativom „Jedan pojas, jedan put“, čiji je cilj da promoviše saradnju u tranzitnoj trgovini zemalja koje se nalaze na starom Putu svile. Konačno, dogovoreno je da dve zemlje nastave da unapređuju trgovinu i investicije kroz pojačanu saradnju grčke i srpske privredne komore i organizovanje bilateralnih, pretežno poslovnih, misija u bliskoj budućnosti.

Grčka se suočava sa novim talasom makroekonomskih prilagođavanja. Kako vidite celokupan razvoj grčke ekonomije u takvim okolnostima?

– Grčka je sada uveliko na putu rasta i stvaranja novih radnih mesta, jer je stopa rasta u 2016. bila pozitivna i očekuje se da će dalje rasti i dostići 2,7% u 2017. i 3,1% u 2018. godini. Pozitivan učinak je takođe zabeležen u raznim važnim pokazateljima u drugoj polovini 2016, što pokazuje da se privredna klima dodatno poboljšala, industrijska proizvodnja i izvoz su se povećali, a opadajući trend u obimu maloprodaje je zaustavljen. Budžetski deficit je takođe smanjen na -1,1% BDP u 2016. i verovatno će dostići suficit od 0,7% u 2018. Istovremeno, nezaposlenost, koja je trenutno na 23,4%, i dalje opada i očekuje se da bude 22% u 2017. i 20,3% u 2018.

Konačno, očekuje se znatni porast investicija u 2017. (12%) i 2018. (14,2%), u odnosu na 4% u 2016, a očekuje se da inflacija iznosi 1,3% u 2017. i 1% u 2018. U srednjoročnom i dugoročnom periodu obezbeđivanje održivosti duga biće prekretnica za zemlju. To će uticati na drastično poboljšanje percepcije investicionog rizika zemlje na međunarodnom nivou i ponovo će utemeljiti Grčku kao sigurno i atraktivno tržište.

Kako ove okolnosti utiču na grčke privrednike kada je u pitanju njihovo interesovanje da ulažu u inostranstvu, uključujući Srbiju?

– Tokom poslednjih nekoliko godina širenje poslovanja u inostranstvu bilo je teško za grčka mala i srednja preduzeća, imajući u vidu porazno stanje na domaćem tržištu. Pozitivni znaci oporavka koje grčka ekonomija pokazuje sigurno će vratiti poverenje i naše kompanije će biti u stanju da razvijaju ambicioznije planove za proširenje poslovanja na Balkanu i drugde. Grčke kompanije, njih više od 200, već su prisutne na srpskom tržištu i pokrivaju razne sektore: od hrane i pića do finansija, građevinarstva, telekomunikacija i informacionih tehnologija.

Postoji veliko interesovanje obe strane za poslovnu saradnju. Niz bilateralnih događaja, poslovnih misija i ekonomskih foruma biće organizovano radi podsticanja novih partnerstava

Preko dve milijarde evra grčkih investicija u Srbiji je više nego impresivna cifra, imajući u vidu ekonomsku krizu i pokazatelj da, uprkos krizi kod kuće, grčke kompanije ovde posluju na duge staze. Još više optimizma nam uliva stalni porast interesovanja grčke strane za uspostavljanje novih partnerstava u Srbiji, koje je naše odeljenje zabeležilo u poslednjih nekoliko godina.

Kada možemo da očekujemo nove grčke investitore koji traže mogućnosti za poslovanje u Srbiji?

– Postoji veliki potencijal za razvoj naše ekonomske saradnje u obliku trgovinske razmene, ali i kroz zajednička ulaganja u Srbiji, zajednička ulaganja u Grčkoj, kao i zajedničke projekte u trećim zemljama. Potencijalne oblasti u kojima možemo jačati našu bilateralnu ekonomsku saradnju su turizam/ nekretnine/ugostiteljstvo, poljoprivreda, hrana i piće, građevinarstvo i građevinski materijali, energetika / OIE, transport, upravljanje otpadom / reciklaža / tretman otpadnih voda, informacione i komunikacione tehnologije, farmaceutski proizvodi, sistemi navodnjavanja, brodogradnja / popravka itd.

Kako grčki privrednici koji već posluju u Srbiji ocenjuju ukupne mogućnosti za rad i razvoj njihovog poslovanja?

– U poslednjih nekoliko godina uspešno sprovođenje strukturnih reformi i drugih mera koje je Vlada preduzela da obezbedi ekonomsku i finansijsku stabilnost značajno su unapredile makroekonomsko i poslovno okruženje u Srbiji, sa rezultatima u 2016. koji su prevazišli očekivanja. To je potvrdila i najnovija Doing Business lista Svetske banke na kojoj je Srbija među prvih 10 zemalja po unapređenju poslovnog okruženja.

Odeljenje za ekonomske i trgovinske poslove Ambasade Grčke u Beogradu već je veoma aktivno u unapređivanju sinergije između grčkih i srpskih kompanija kroz specijalizovane događaje umrežavanja

Da bi se još više olakšale investicije i trgovina sa grčkim i drugim inostranim kompanijama, potrebno je rešiti preostale prepreke u vezi sa opštim administrativnim okvirom za poslovanje, smanjenjem birokratije i kašnjenja zbog pravnih prepreka i usklađivanjem trgovinskih propisa i uklanjanjem tehničkih barijera u trgovini.

Da li ste zadovoljni opštim nivoom trgovine između dveju zemalja i koje trendove očekujete u bliskoj budućnosti?

– Zbog kulturnih i istorijskih faktora Grčka i Srbija su oduvek imale odlične bilateralne odnose. Nažalost, ovi odnosi se ne odražavaju i na trgovinski sektor, gde je ukupan obim bilateralne trgovine i dalje mali, uprkos našem potencijalu. Unapređenje naše trgovine može da se postigne ispitivanjem mogućnosti i komplementarnosti u sektoru poljoprivrede, hrane i pića, građevinarstva i građevinskih materijala, energetike, informacionih i komunikacionih tehnologija itd.

Šta bi još moglo poboljšati našu ekonomsku razmenu?

– Kao što sam već pomenuo, sa obe strane postoji veliko interesovanje za poslovnu saradnju. Niz bilateralnih događaja, poslovnih misija i ekonomskih foruma biće organizovano radi podsticanja novih partnerstava. Ovo je oblast u kojoj je Odeljenje za ekonomske i trgovinske poslove Ambasade Grčke u Beogradu već veoma aktivno, sa željom da se unapredi sinergija između grčkih i srpskih kompanija kroz organizovanje specijalizovanih događaja umrežavanja.

Uskoro će biti organizovano više događaja, kao što su ciljane poslovne misije iz Grčke u Srbiju i obrnuto, u oblasti energetike, građevinarstva itd. Štaviše, namera nam je da promovišemo grčku hranu i pića, za koje smatramo da imaju veliki potencijal na srpskom tržištu, organizovanjem događaja u prodavnicama, gastronomskih večeri i sl. Naravno, bilo bi nam zadovoljstvo da se slični događaji organizuju za srpske proizvode koji imaju dobre izglede na grčkom tržištu. U tom pogledu radimo na jačanju saradnje između naših privrednih komora kako bi one razmenile poslovne misije i organizovale različite događaje u cilju promovisanja mogućnosti za ulaganja u Srbiji i u Grčkoj.

U kojim oblastima grčke kompanije traže podršku vašeg odeljenja?

– Odeljenje za ekonomske i trgovinske poslove podržava grčke kompanije tako što im pruža sve informacije neophodne za uvoz i izvoz proizvoda i drugu pomoć potrebnu za unapređenje bilateralne trgovine i ekonomske saradnje. To se uglavnom sastoji od pružanja ažuriranih informacija o merama ekonomske, trgovinske ili finansijske prirode i u vezi sa spoljnom trgovinom i carinskim propisima, kao i od pružanje pomoći grčkim kompanijama u pronalaženju pravih kontakata za umrežavanje i širenje poslovanja u inostranstvu. Osim dnevnih aktivnosti, naše odeljenje organizuje konferencije, radionice i poslovne misije u cilju razvijanja poslovne saradnje sa srpskim kompanijama i privlačenja stranih investicija u Grčku, kao i sa ciljem promovisanja grčkih investicija u inostranstvu. Konačno, naša uloga je da preduzmemo sve neophodne korake da zaštitimo grčke trgovinske i investicione interese, posredujući u rešavanju trgovinskih sporova između grčkih i srpskih kompanija i skrećući pažnju nadležnim srpskim organima na pravne i administrativne prepreke sa kojima se naše kompanije suočavaju.