Imamo adute za francuske investitore

VEĆ IDUĆE godine robna razmena naše dve zemlje mogla bi premašiti milijardu evra, ali francusko tržište pruža još mnogo više mogućnosti za plasiranja srpskih roba, a izuzetno dobri primeri francuskih investicija u Srbiji otvaraju vrata novim ulaganjima, kaže Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

Početkom jula učestvovali ste na Pariskom samitu. Koji su efekti Samita za privredu Srbije i regiona Zapadnog Balkana?

– Pariski samit dodatno je približio Berlinski proces poslovnoj zajednici Zapadnog Balkana koja je sada prvi put, direktno, kroz učešće privrednih komora okupljenih u Komorskom investicionom forumu i 20 kompanija iz regiona, bila uključena u zvanični program.

Zaključci i dogovori Samita iz Pariza na najvišem političkom nivou i razgovori koje su komore i privrednici vodili tokom Poslovnog foruma, međusobno i sa francuskim kolegama, imaju veliki značaj za ekonomsku perspektivu regiona i otvaraju nove mogućnosti za privrede Zapadnog Bakana.

To je podsticaj našim privrednicima, ali i dobar signal za investitore iz Evrope i sveta da ulažu u ovaj region. Na nama je da te mogućnosti iskoristimo da ne propustimo još jedan voz, da se okrenemo saradnji i čvršćem povezivanju ekonomija i udruživanju naših kompanija kako bismo povećali naš izvoz, privukli što više investicija i smanjili nezaposlenost, posebno mladih, koja muči sve ekonomije Zapadnog Balkana.

Zaključci i dogovori Samita iz Pariza na najvišem političkom nivou i razgovori koje su komore i privrednici vodili tokom Poslovnog foruma, međusobno i sa francuskim kolegama, imaju veliki značaj za ekonomsku perspektivu regiona

Odluka EU da izdvoji sredstva za saobraćajnu i energetsku infrastrukturu ubrzaće realizaciju projekata dogovorenih na prošlogodišnjem Bečkom samitu, ali i proširiti prostor za uključivanje poslovnih zajednica u regionalne infrastrukturne i druge razvojne projekte. Za Srbiju je Pariski samit doneo još jednu dobru vest – o otvaranju poglavlja 23 i 24, kao potvrdu napretka na evropskom putu i dokaz dodatne sigurnosti za investitore.

Pariski samit još jednom je potvrdio značaj i odao priznanje regionalnim inicijativama koje realizuju privredne komore, okupljene u Komorskom investicionom forumu Zapadnog Balkana, predstavljajući poslovnu zajednicu koja broji više od 350.000 kompanija. Učešće na Samitu još više je učvrstilo poziciju ove regionalne platforme, kao jednog od najznačajnijih kohezionih faktora regiona i značajnog mehanizma za privlačenje investicija i privredni napredak.

Kako je dogovoreno na sastanku Upravnog odbora Komorskog investicionog foruma, održanog u Privrednoj komori Francuske, uz podršku institucija EU, Evrokomora, bilateralnih evropskih komora, ali i finansijske podsticaje EU fondova i međunarodnih donatora koje očekujemo u narednom periodu, ubrzaćemo realizaciju zajedničkih projekata za podršku privredama regiona, posebno malih i srednjih preduzeća radi podizanja njihove konkurentosti i međusobnog što boljeg umrežavanja.

Reč je o projektima poput zajedničke platforme za mala i srednja preduzeća, regionalne baze investicionih projekata, regionalne škole za razvoj ljudskih resursa i veb-platforme KIF koja će privrednicima regiona obezbediti relevantne informacije za uspešnije poslovanje.

Šta je doprinelo rastu spoljnotrgovinske razmene Srbije i Francuske u 2015. godini?

– Robna razmena dveju zemalja u proteklih deset godina, sa startnih 384 miliona evra u 2005, porasla je 2,2 puta. Srpski izvoz na francusko tržište je utrostručen, a uvoz iz Francuske je dvostruko veći. Pokrivenost uvoza izvozom sa oko 50 odsto povećana je 76,7 procenata.

Posle pada u 2009. godini, pod prvim naletom globalne ekonomske krize, naša razmena je ponovo krenula uzlaznom linijom, da bi 2014. dostigla nivo iz 2008, od 745 miliona evra, a u prošloj godini zabeležila desetogodišnji maksimum od 848,9 miliona evra. Ako se ovaj trend nastavi, već koliko ove godine mogli bismo da se približimo milijardi evra međusobne trgovine.

Prošlogodišnji rast robne razmene rezultat je povećanja srpskog izvoza za 17,5 odsto (na 368,5 miliona evra) i procentualno nešto manjeg uvećanja uvoza – za 11,3 odsto (na 480,5 miliona evra), što je dovelo i do izvesnog smanjenja deficita – na 112 miliona evra, koji godinama opterećuje srpsku stranu.

Kako naša razmena izgleda, posmatrano po proizvodima?

– Srbija u Francusku najviše izvozi maline i pneumatike. Za rast prošlogodišnje prodaje možemo najviše da zahvalimo voćarima – pre svega izvoznicima malina koji sigurno osvajaju sve veći udeo francuskog tržišta. Izvoz smrznutih malina, prvog srpskog pojedinačnog izvoznog proizvoda u Francusku, povećan je gotovo za tećinu (31,3 odsto) u odnosu na 2014. godinu – sa 38,5 na 50,6 miliona evra, što predstavlja gotovo 14 odsto našeg ukupnog izvoza u Francusku.

U prošloj godini srpski izvoz svih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iznosio je 79,4 miliona evra, što je više od petine vrednosti iz Srbije izvezene robe na francusko tržište, uz ostvareni suficit u razmeni od 36,5 miliona evra.

Šansa srpskih preduzeća je u povezivanju sa izuzetno jakom prehrambenom, metaloprerađivačkom, hemijskom i farmaceutskom industrijom Francuske i u uključivanju naših dobavljača u njihove proizvodne i prodajne lance

Posle malina na izvoznim listama po vrednosti prednjače razne vrste guma. Izvoz proizvoda od kaučuka vrednosno predstavlja, takođe, jednu petinu izvoznog učinka Srbije. Izvezli smo čak 66 miliona evra guma za automobile ili posmatrano po pojedinačnim proizvodima 52,6 miliona evra spoljnih pneumatskih guma za automobile i motore.

Spoljnotrgovinski rezultat gumarske industrije Srbija ponajviše duguje kompaniji „Tigar Tajers“ iz Mišlen sistema, koja je sa 63,9 miliona evra – prvi izvoznik u Francusku i ujedno treća kompanija na listi najvećih srpskih izvoznika sa ukupnom prodajom na svetskom tržištu od 291 milion evra u 2015 godini.

Kada je o uvozu reč, iz Francuske smo najviše uvozili lekove, herbicide, automobile i delove, hibride kukuruza, kozmetiku.

U kojim oblastima vidite potencijal za dalje širenje spoljnotrgovinske razmene i smanjenje srpskog spoljnotrgovinskog deficita?

– Mada se Francuska svrstava među najvažnije spoljnotrgovinske partnere Srbije (deseto izvozno tržište i deveta na listi zemalja iz kojih uvozimo), ona je jedna od razvijenih zapadnih ekonomija sa kojom bismo u narednom periodu mogli da ostvarimo značajnije pomake u trgovinskoj i ukupnoj bilateralnoj privrednoj saradnji. Jer potencijali za intenzivnije povezivanje privrednika, rast srpskog izvoza i uravnoteženje robne razmene, odnosno smanjenje našeg deficita nedovoljno su iskorišćeni.

Dobro je što se naš izvoz diversifikuje, što je sve više srpskih kompanija iz raznih sektora, koje su podizanjem svojih kapaciteta i kvaliteta proizvoda postale pouzdan partner francuskim i drugim stranim kompanijama, što je sve više proizvoda koje možemo da ponudimo i koji zadovoljavaju zahtevno francusko tržište.

Primera radi, samo voće u Francusku izvozi oko 70 naših kompanija i najveći smo snabdevač Francuske zamrznutim voćem, prerađenom malinom, kupinom i višnjom. Osim malina i guma za putnička vozila i motocikle, prošle godine smo najviše izvozili propilen, sedišta, delove za motorna vozila, cirkularne pumpe za grejne sisteme, automobile…

Kada je pre nekoliko godina nastao veliki debalans u razmeni sa Francuskom, zbog povlačenja Ju-es-stila iz smederevske Železare i naglog pada isporuka proizvoda od gvožđa i čelika (do tada činile četvrtinu našeg ukupnog izvoza u Francusku), jaz je nadomešten ekspanzivnijim izvozom osim voća, i tekstilnih proizvoda i obuće, proizvoda drvne industrije, automobila… To su, uz poljoprivredno-prehrambenu industriju i IKT, ključni sektori za povećanje izvoza i smanjenje trgovinskog deficita.

Svesni smo da francusko tržište sa 65 miliona potrošača, kao deo tržišta Evropske unije, pruža velike mogućnosti našim izvoznicima. Privredna komora Srbije, u sklopu procesa internacionalizacije i podrške izvoznoj orijentaciji domaće privrede, kontinuirano pomaže naše kompanije u izlasku na francusko tržište i uspostavljanje poslovne saradnje sa kompanijama iz Francuske.

U našoj organizaciji srpski privrednici su tradicionalno prisutni na SIAL-u, najvećem sajmu prehrambene industrije u EU. Ove godine smo, između ostalog, imali sastanke srpskih proizvođača obuće sa menadžmentom trgovinskog lanca Auchan, a sada sa Francuskom agencijom za investicionu saradnju „Business France“ organizujemo odlazak srpskih privrednika na konferenciju i B2B sastanke sa francuskim kompanijama, koji će se održati sredinom septembra u Parizu.

Šansa srpskih preduzeća je u povezivanju sa izuzetno jakom prehrambenom, metaloprerađivačkom, hemijskom i farmaceutskom industrijom Francuske, u uključivanju naših dobavljača u njihove proizvodne i prodajne lance, što bi nam otvorilo nove izvozne kanale, ka Francuskoj, ali i drugim tradicionalnim francuskim tržištima.

Posle nekoliko godina smanjenih investicija iz Francuske ponovo beležimo interesovanje francuskih kompanija za ulaganje u Srbiju? Šta mi možemo da im ponudimo i koji su sektori posebno interesantni potencijalnim investitorima iz Francuske?

– U Srbiji danas posluje više od 90 francuskih kompanija, koje prema domaćim izvorima zapošljavaju oko 11.000 radnika, od čega 55 odsto u industriji. Polovina od dvadeset najvećih francuskih investicionih projekata kod nas realizovana je u automobilskoj, odnosno industriji auto-delova.

Francuske kompanije poput „Mišlena“, „Lafarža“ ili „Tarketa“, među prvima su došle u Srbiju, uložile pojedinačno velike investicije, u međuvremenu reinvestirale značajna sredstva, godinama su na listama najuspešnijih firmi koje posluju u Srbiji ili najvećih izvoznika iz Srbije. I bile najbolja su preporuka novim ulagačima. U Srbiji su danas i „Bongren“, i „Laktalis“, i „Le Belije“, i „Streit nova“, i „Mekaplast“, i „Lor“, i „Šnajder elektrik“….

Kompanije koje već rade ovde stalno proširuju kapacitete, a krenuo je i talas novih investicija, poput „Hačinsonove“ fabrike u Rumi, koja već planira nova ulaganja.

Mogućnosti i interesovanje za nove francuske investicije postoje u gotovo svim sektorima – od celog lanca agrobiznisa, preko industrije auto-delova, elektromašinogradnje, energetike i zaštite životne sredine, pa sve do informaciono-komunikacionih tehnologija

Mogućnosti i interesovanje za nove francuske investicije postoje u gotovo svim sektorima – od poljoprivrede, odnosno celog lanca agrobiznisa, preko industrije auto-delova, elektromašinogradnje, energetike i zaštite životne sredine, posebno u delu obnovljivih izvora energije i infrastrukture, pa sve do informaciono- komunikacionih tehnologija.

Mnogi projekti su odmakli od najave u medijima: za mnoge postoje potpisani sporazumi, memorandumi, vode se pregovori, za neke investicije već su opredeljeni državni podsticaji. Saradnja se može realizovati kroz različite vidove i forme investiranja – od grinflid projekata, preko učešća u privatizaciji, zajedničkih ulaganja do javno-privatnog partnerstva i koncesija u realizaciji velikih i manjih infrastrukturnih i drugih projekta, u čemu su francusko iskustvo i ekpertiza posebno dragoceni.

Ono što Srbija danas nudi investitorima jeste ojačana makroekonomska, uz političku stabilnost i napredak u procesu evropskih integracija, unapređeni regulatorni okvir i poslovna klima, povećana predvidivost poslovanja, smanjeni rizici, poboljšan kreditni rejting, mogućnost značajnih državnih finansijskih i drugih podsticaja ulagačima… Sve to nas je, po nezavisnim ocenama i analizama, učinilo jednom od pet najatraktivnijih destinacija za strane direktne investicije u Evropi i to francuski investitori i međunarodna poslovna zajednica već prepoznaju.