Srbija je ekonomski centar regije Zapadnog Balkana i ta strateška pozicija joj otvara tržište od preko milijardu potrošača. Uz to proces integracije u Evropsku uniju i pristup fondovima za reformu i razvoj povoljni su uslovi za privlačenje francuskih investitora, pre svega u sektor energetike, zaštite životne sredine, auto-industrije i poljoprivrede
Francusku i Srbiju vezuju vekovno prijateljstvo i saradnja, a od nedavno tome možemo da dodamo i sve bolje rezultate trgovinske razmene i rastući broj francuskih preduzeća koji se interesuju za Srbiju, privučenih evropskom perspektivom Srbije, dobrim rezultatima reformi i primerima francuskih preduzeća koja uspešno posluju u vašoj zemlji, kaže Andre Markon, predsednik Unije privrednih komora Francuske. Ipak, za bolje rezultate Srbija bi trebalo da više radi na informisanju francuskih investitora o prednostima koje nudi. U ovom trenutku, kada je francuska privreda ponovo u zamahu, to bi bilo posebno korisno.
Da li možemo reći da je francuska ekonomija danas na pragu održivog oporavka?
Da, bez sumnje. Tome u prilog govore brojni pozitivni signali poput još uvek niske cene goriva, povećane potrošnje u domaćinstvima i rasta investicija u korporativnom sektoru. Mi u Privrednoj komori Francuske imamo jedan „barometar“ kojim merimo optimizam direktora preduzeća i koji je u poslednja tri meseca u porastu. Reč je o anketi koju sprovodimo u saradnji sa Institutom za istraživanje javnog mnjenja OpinionWay, u okviru našeg programa Konsultacija sa privrednicima.
U maju mesecu 64% direktora preduzeća je izrazilo pozitivna očekivanja kada je reč o razvoju njihovog biznisa. Ta energija privrednika nam uliva poverenje. Sa druge strane, istog meseca je samo 17% njih izrazilo poverenje u nacionalnu ekonomiju. Ne treba se dakle unapred radovati. Ipak, naša zemlja ima sjajne potencijale i to je ono na šta treba da se fokusiramo.
Šta su po vašem mišljenju osnovni razlozi za ukupno usporavanje globalne privrede i koja su tržišta danas za francuske poslovne ljude najatraktivnija?
Treba uzeti u obzir nekoliko činjenica. Danas je oporavak globalne aktivnosti još uvek u velikoj meri zavistan od ekonomskih kretanja u Sjedinjenim Američkim Državama. Na indirektan način to usporavanje privrede je prouzrokovano finansijskom krizom u Americi 2008. i njenim posledicama. Dodajmo tome pad potrošnje i smanjenje spoljnotrgovinske razmene u pojedinim geografskim zonama.
Iako je bilateralna razmena između naše dve zemlje napredovala, kada je uporedimo sa razmenom Srbije i Nemačke ili Italije, ona još nije dostigla svoj puni potencijal. Potrebno je da mobilišemo francuska preduzeća kako bismo zajedno razvijali trgovinske odnose
Kada je reč o atraktivnim sektorima, danas su to bez sumnje nove tehnologije, kao pokretači inovacija.
Do koje mere mogućnost Bregzita i glasna razmišljanja nekih visokopozicioniranih evropskih političara da je projekat Evropa u krizi imaju uticaja na svakodnevno poslovanje kompanija u Francuskoj?
U trenutku dok vodimo ovaj razgovor, još uvek nemamo rezultate referenduma.
Ali ako mogu da izrazim prognozu, osloniću se na mišljenje francuskih privrednika koje anketiramo u okviru našeg programa istraživanja mnjenja.
Tačno je da po nekim pitanjima, u prvom redu što se tiče pravnog okvira i procedura, Evropa ne olakšava baš svakodnevnicu našim direktorima preduzeća. Odatle i kritike koje mogu ponekad zvučati oštro, poput onih koje se čuju od političara.
Ali ne mešajmo ove dve stvari: imamo sa jedne strane pogled na globalna svetska kretanja takva kakva su i stavove o situaciji u Evropi, a sa druge strane svakodnevicu naših privrednika. Oni su mobilisani na više frontova kako bi vodili svoj biznis.
Bregzit svakako ne bi predstavljao smak sveta, ali bi definitivno bio snažan udarac već uzdrmanoj evropskoj realnosti. Pedeset sedam odsto anketiranih nam je reklo da bi Bregzit bez sumnje ostavio negativne posledice na evropsku ekonomiju u celini. Međutim, manje od 30% njih smatra da bi on mogao da ima direktne posledice na aktivnosti njihovog preduzeća. Na oprezu smo, ali zasad dišemo punim plućima.
Istovremeno sa usporavanjem ekonomije živimo u uzbudljivom vremenu rađanja Industrije 4.0. Do koje mere je ovaj proces odmakao u Francuskoj i na koji način on utiče na razmišljanja o novoj industrijskoj politici u Francuskoj?
Skeptici su u toj meri predskazivali krah francuske industrije da nas projekti koje evocirate zaista raduju i ulivaju nam nadu. Tačno je da je francuska industrija bila u krizi, a i dalje je. Mi smo uostalom u okviru naše mreže 2013. godinu proglasili Godinom industrije kako bismo podstakli inicijative za podršku i ideje za budućnost. Jer naša industrija ima budućnost.
Projekat koji su nedavno pokrenule francuske vlasti pod nazivom „Industrija budućnosti“ ide u tom smeru. Francuske komore podržavaju realizaciju takvih programa koji mogu da podrže ekonomske promene. U tom procesu IT sektor će biti pokretač promena u industriji i mi ih pratimo sa velikom pažnjom.
Nedavno je usvojen i fleksibilniji Zakon o radu. Šta su očekivanja francuskih poslodavaca kada je u pitanju sfera rada?
Beskorisno je oživljavati polemike oko problema koje je Zakon o radu prouzrokovao, a koje podstiču na vrlo jalovo bacanje kamenja na Francusku. Treba biti fleksibilan u svetu koji se menja, a s tim se slažu i privrednici. Ali za njih je pravi izazov smanjenje nameta. To je prava barijera koju treba otkloniti kako bi se podstakla privreda i omogućio veći broj radnih mesta.
Šta francuske privrednike privlači u Srbiji?
Srbija je na neki način ekonomski centar regije Zapadnog Balkana i ta strateška pozicija joj otvara tržište od preko milijardu potrošača. Takođe, proces integracije u Evropsku uniju i pristup fondovima za reformu i razvoj povoljni su uslovi za privlačenje francuskih investitora. Potencijali Srbije, koja nam je geografski i kulturno bliska, mnogobrojni su – posebno kada govorimo o određenim industrijama poput poljoprivredno-prehrambene, automobilske, mašinske ili o sektoru zaštite životne sredine i energije.
Koliko uglavnom dobra iskustva francuskih privrednika koji ovde posluju predstavljaju snažnu poruku za dolazak drugih francuskih investitora?
Upravo su dobri primeri važni u poslovnom svetu! A u Srbiji ima uspešnih priča koje mogu da privuku nove investitore. Uzmimo za primer „Hačinson“ koji je otvorio fabriku u Rumi, ili „Mišlen“ koji je Srbiji doneo veliku investiciju kroz svoju lokalnu filijalu „Tigar Tyres“. . Među malim i srednjim preduzećima kojima je Francusko-srpska privredna komora pružila podršku takođe ima uspešnih primera. Uostalom, nije slučajnost što je, u odnosu na 2009. godinu, naša trgovinska razmena dva puta veća, zar ne ?
Kako ocenjujete ukupan tok reformi u Srbiji i promene u poslovnom okruženju?
Treba pozdraviti reforme koje sprovodi srpska vlada kako bi unapredila kompetitivnost domaće ekonomije. Navedimo kao primer veću fleksibilnost Zakona o radu i Zakona o stečaju, kao i spremnost Vlade da javne finansije učini zdravijim. To su važni faktori za privlačenje stranih investicija. Međutim, vaša zemlja i njeni potencijali još su uvek nedovoljno poznati našim građanima i to je nešto na čemu bi trebalo da radite.
Kako ocenjujete ukupnu trgovinsku saradnju dveju zemalja?
Treba podsetiti da su Francuska i Srbija uspostavile odnose prijateljstva i saradnje koji traju već vekovima. Potpisivanje sporazuma o strateškom partnerstvu 2011. godine, kao i više drugih sporazuma o bilateralnoj saradnji pokretači su te razmene.
Dobri primeri su izuzetno važni u poslovnom svetu! A u Srbiji ima uspešnih priča koje mogu da privuku nove investitore. Uzmimo za primer „Hačinson“ koji je otvorio fabriku u Rumi, ili „Mišlen“ koji je Srbiji doneo veliku investiciju kroz svoju lokalnu filijalu „Tigar Tyres“
Međutim, iako je bilateralna razmena napredovala, kada uporedimo vašu razmenu sa Nemačkom ili Italijom, da ne idemo dalje od naša dva suseda, ipak izgleda da ona još uvek nije dostigla svoj puni potencijal. Potrebno je da mobilišemo francuska preduzeća kako bismo zajedno razvijali trgovinske odnose.
Gde vidite mogućnosti za dalji razvoj te saradnje?
Malopre sam pomenuo potencijale Srbije i mogućnosti koje ona pruža u određenim industrijama, vratio bih se na to. Među sektorima koji su zanimljivi našim preduzećima treba navesti energetiku i zaštitu životne sredine – tu mislim na najavljenu izgradnju 24 regionalne deponije, investicije predviđene za tretman voda i izgradnju centara za trijažu.
U automobilskoj industriji takođe ima prostora za veliki broj investicionih projekata. Oko 10% međunarodnih preduzeća u ovom sektoru su francuske kompanije. Takođe, u poljoprivredno- prehrambenoj industriji je predviđena investicija od 400 miliona evra, zahvaljujući fondovima Evropske unije.
Šta usporava mnogo puta najavljene mogućnosti javno-privatnog partnerstva sa francuskim kompanijama?
Koncept javno-privatnog partnerstva je u Srbiji praktično tek na samom začetku – Zakon o javno-privatnom partnerstvu usvojen je 2011. godine. Potpisan je sporazum između srpske Agencije za javno-privatna partnerstva i francuske Agencije za tehničku saradnju. Francuzi su tom prilikom izvršili analizu potreba Srbije po ovom pitanju i napravili plan za jačanje kapaciteta i ekspertize. Želim Srbiji da izvuče benefite iz te saradnje.
Svojevremeno ste započeli veliku reformu francuskog komorskog sistema sa idejom da je učinite važnim faktorom u institucionalnom i ekonomskom miljeu zemlje. Koliko ste i kako u tome uspeli?
U svetu koji se menja, gde na naša preduzeća utiču razne promene, pre svega u digitalnim tehnologijama i ekologiji, u svetu globalizacije i sve većoj konkurentnosti, naš komorski sistem takođe mora da se menja, iako su resursi za takve reforme značajno umanjeni. Naša mreža želi da prati preduzeća u stopu kroz njihove promene kako bismo zajedno pripremili privredu sutrašnjice.
Zato smo 2014. godine pokrenuli jednu ambicioznu reformu našeg sistema Komora, sa dva cilja. Želimo istovremeno da uvećamo našu efikasnost u podršci preduzećima u raznim zemljama i da postanemo agilniji kako bismo mogli da brže reagujemo i budemo uvek korak ispred. Krenuli smo od potreba naših klijenata, preduzeća i kontinuirano menjamo našu ponudu usluga. Ne želimo da radimo sve, već da budemo najbolji u onome što radimo i da u tome sarađujemo sa drugima.
Od prioritetnih projekata reforme našeg Komorskog sistema izdvojio bih pokretanje Komore za digitalne tehnologije i Komore za baze podataka. Ti projekti dobro napreduju u celom našem Komorskom sistemu. Mi smo stara institucija, koja je deo institucionalnog i ekonomskog pejzaža ove zemlje, ali radimo na našoj modernizaciji.
